Sudeći po knjizi Postanja Starog zaveta (ili Prvoj knjizi Mojsijevoj), Sodoma je bio grad u drevnoj Palestini, ozloglašen zbog svoje negostoprimljivosti, poročnosti i iskvarenosti:
I reče Gospod: vika je u Sodomu i Gomoru velika, i grijeh je njihov grdan.
Zato ću sići da vidim da li sve čine kao što vika dode preda me; ako li nije tako da znam.
1 Mojs. 18:20-21 (up. i 1 Mojs. 19:24-28).
Njeno uništenje od strane Boga se isticalo kao primer onakvog tipa kazne kakav sustiže sve one koji zanemare Boga, ili se ogreše o njega. Greh je bio tako veliki i tako široko rasprostranjen u Sodomi, da Bog nije mogao da pronađe ni desetoro poštenih ljudi, koji bi mogli da spasu grad od potpunog uništenja.
Prema biblijskom prikazu, nakon što se Avram nagodio sa Bogom da spasi grad- ukoliko se u njemu može pronaći deset poštenih muškaraca, Bog je poslao u Sodomu dva anđela maskirana u muškarce. Pronašli su Lota kako sedi ispred gradske kapije. On ih je pozvao u svoj dom, da budu njegovi gosti, da ih nahrani i obezbedi im prenoćište. Te večeri, svi muškarci grada, i stari i mladi, došli su u Lotovu kuću i raspitavali se o dvojici muškaraca, tražeći da ih "poznaju". Lot je izgleda znao da se iza postupaka njegovih sugrađana ne kriju dobre namere. Preklinjao ih je da se ne ponašaju tako rđavo i ponudio im je, u seksualne svrhe, svoje dve, nevine kćerke. Okupljeni muškarci su tada počeli da napadaju Lota, a anđeli su ga uvukli u kuću i zaslepeli napadače, kako ne bi mogli da pronađu ulazna vrata. Anđeli su potom ubedili Lota, njegovu ženu i njihove dve kćerke, da pobegnu iz Sodome. Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomor od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja. I zatr one gradove i svu onu ravan, i sve ljude u gradovima i rod zemaljski. 1 Mojs. 19:24- 25.
Pitanje koje muci proučavaoce Biblije je sledeće: koji je to veliki greh Sodome? Hrišćanska tradicija smatra da je uništenje Sodome znak Božijeg neodobravanja i mržnje prema homoseksualnosti. Među proučavaocima Biblije ne postoji saglasnost, budući da sam tekst postavlja brojna pitanja. Kao prvo, homoseksualna interpretacija počiva u potpunosti na glagolu "poznati". On se javlja 953 puta u Bibliji, od čega se 943 puta javlja u značenju "upoznati se sa", a samo deset puta se upotrebljava da bi se njime označio seksualni odnos, i to svaki put kad je u pitanju heteroseksualni snošaj. Jedna druga jevrejska reč je upotrebljavana da bi se opisala seksualna aktivnost između dva muškarca. Ukoliko se priča, iz nekog razloga, odnosi na seksualnu aktivnost, biće onda da je u pitanju bilo grupno silovanje, verovatno od strane heteroseksualnih muškaraca. Ne postoje navodi da je ikada postojao grad, ili mesto, samo za osobe iste seksualne orijentacije. U stvari, seksualna orijentacija nije bila koncept poznat piscima Biblije. Zastrašujuća stvar u vezi sa ovim odlomkom jeste to što on nije uzet za primer opisa Lotovog tretmana njegovih neudatih, nevinih kćerki. Ova priča mnogo bolje opisuje loš položaj koji su žene zauzimale u društvu, i kako je Lotu bilo lako da ponudi svoje kćeri koje su bile device i, verovatno, veoma mlade, da ih zlostavljaju i siluju, ne bi li zaštitio svoje muške goste. Postoji paralelna priča o ''stanovnicima Gavaje u Venijaminovom plemenu'' u starozavetnoj Knjizi o sudijama, koja je cak seksualno eksplicitnija i nasilnija prema ženama:
...I uvede ga u svoju kuću, i položi magarcima; potom opraše noge, i jedoše i piše.
A kad se razveseliše, gle, ljudi onoga grada, bezakonici, opkoliše kuću, i stadoše lupati u vrata, i rekoše starcu, gospodaru od kuće, govoreći: izvedi toga čovjeka što je ušao u tvoju kuću, da ga poznamo.
I izašav k njima onaj čovjek, gospodar od kuće, reče im: ne, braćo, ne činite zla; kad je čovjek ušao u moju kuću, ne činite toga bezumlja. Evo kći moja djevojka i inoča njegova, njih ću vam izvijesti, pa njih osramotite i činite s njima što vam je volja, samo čovjeku ovomu ne činite toga bezumlja.
Ali ga ne htješe poslušati oni ljudi; tada onaj čovjek uze inoču svoju i izvede je napolje k njima, i oni je poznaše, i zlostaviše je cijelu noć do zore, i pustiše je kad zora zabijelje.
I došavši žena u zoru pade kod vrata od kuće onoga čovjeka gdje bješe gospodar njezin, i leža dokle se ne rasvanu.
A gospodar njezin usta ujutru, i kad otvori vrata i izade da ide svojim putem, a to žena inoča njegova ležaše na vratima kućnijem, i ruke joj na pragu.
I reče joj: ustani da idemo. Ali ne bi odgovora; tada je metnu na magarca, i ustavši čovjek pođe u mjesto svoje,
I došav kući svojoj uze mač, i uze inoču svoju i isiječe je s kostima na dvanaest komada i razasla u sve krajeve Izrailjeve. Knjiga o sudijama, 19: 21-29
Drugi problem koji nastaje kada se povezuje priča o Sodomi sa homoseksualnošću jeste taj što nigde u samom Svetom pismu ovakvo povezivanje ne postoji.
Prvo pozivanje na grehe Sodome dolazi od dva savremenika - proroka Jezekilja i Jeremije, koji su živeli mnogo stotina godina kasnije (oko 600. godine, pre Hrista), nakon što se događaj navodno odigrao. Obojica su u osnovi delili isto, tradicionalno, shvatanje. Jezekilj to jasno kaže:
Tako je živ bio, govori Gospod Gospod, sestra tvoja Sodom i kćeri njezine nijesu činile kako si činila ti i tvoje kćeri.
Evo, ovo bješe bezakonje sestre tvoje Sodoma: u ponosu, u izobilju hljeba i bezbrižnom miru bješe ona i kceri njezine, a ne pomagahu siromahu i ubogome;
Nego se ponošahu i činjahu gadove preda mnom, zato ih zatrh kad vidjeh. Jezekilj, 16: 48-50.
Greh Sodome je prema tome bila negostoljubivost, što je bila veoma važna stvar za ranu jevrejsku zajednicu. Izuzetno se cenila gostoljubivost. Isus takođe u pričama iz Jevanđelja, nekoliko puta upućuje na Sodomu, uvek referirajući na negostoljubivost, kao na užasan greh. Primer se može naći u Jevanđelju po Luki:
I u koji god grad uđete i ne prime vas, izašavši na ulice njegove recite:
I prah što nam je prionuo od grada našega za noge naše otresamo vam. Ali ovo znajte da vam se približilo Carstvo Božije!
Kažem vam da će Sodomu biti lakše u dan onaj nego li gradu tome. Luka, 10: 10-13
Prvo upućivanje na to da je greh Sodome homoseksualnost dolazi izvan Biblije, iz dela jevrejskog istoričara Josifa Flavija koji je rođen 37. ili 38. godine, n. e., a umro nešto posle 100. godine. On je bio zapovednik galilejskih, jevrejskih snaga u ratu protiv Rima (66- 70. god. n. e.). Mrzeo je Rim i pisao istoriju tako što je dovodio u pitanje Božije prihvatanje svakodnevnih rimskih praksi. Jedna od tih praksi bilo je i homoseksualno ponašanje. Josif se vratio na priču o Sodomi i navodio je uništenje ovog grada kao dokaz da je Bog mrzeo homoseksualne radnje.
Šta se desilo sa Lotom?
Pravedni Lot je pošteđen kazne koja je zadesila Sodomljane, odnosno sav ljudski rod, totalnog, u pravom smislu, genocida i holokausta: ''Tada pusti Gospod na Sodom i Gomor od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja, I zatr one gradove i svu onu ravan, i sve ljude i u gradovima i rod zemaljski'' (1 Mojs. 19: 24-25). Anđeli ga savetuju da napusti Sodomu, i Lot nalazi utocište sa svoje dve kćeri u gradu Sigoru, kojeg ubrzo napuštaju i odlaze u pećinu. Ćerke dolaze na ideju da spavaju sa Lotom kako ''bi sačuvale sjeme ocu svojemu'' i napijaju ga vinom. Najpre leže starija ćerka s ocem svojim, a on ne oseti ni kad ona leže ni kad ustade. Sutradan leže mlada ćerka s ocem svojim, on ponovo ne oseti ni kad ona leže ni kad ustade. Obe kćeri zatrudneše. Ovo se uzima za jedno od velikih heteroseksualnih čuda u Svetom pismu. Uprkos erekciji, penetraciji i ejakulaciji, pravedni Lot ne oseća ništa. Oba puta! Lot ujedno anticipira i ostvaruje ideal hrišćanske seksualne etike - prokreativni seks bez seksa. Seks bez lične volje za seksom, seks kao izraz biološke nužde na koju se mora pristati zarad potomstva ali zatvorenih očiju i po mogućstvu besvesno, seks bez uživanja u seksu, seks kao bestrasna, neemotivna, tehnička oplodnja poput one kao kod ameba i paramecijusa i sličnih uzornih božijih stvorenja. To nije u potpunosti i starozavetni ideal, Lot se ovde prosto amnestira za incestuozne snošaje jer je muškarac i jer je žena ta koja izaziva i samo njoj tako nešto može pasti na pamet. A u ovome se sad, u potpunosti, oba Zaveta slažu.
I dan danas nauchnici pokushavaju da odgonetnu nestanak ta dva grada...Ako imate neki tekst o ovim gradovima, napishite...
Sadoma i Gomora, dva nestala grada?...
Linearni način
