Header


Forum Left Top



Istorija Kažu da je istorija učiteljica života. Koliko smo zaista naučili od nje?

Odgovori
 
LinkBack Opcije teme Način prikaza
Old 24.09.2012, 11:38 PM   #771
 
Avatar korisnika Sarko
 
Status : Diskutant
Reputacija : Sarko je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 10
Korisnik od : 15.01.2011
Pol : Muško
Lokacija : Svajcarska
Godine : 27
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 360

Raspoloženje
Ljubav

Default

Troponje, opstina Svilajnac (Resava), 1926 god.


Ne zna se nista pouzdano o imenu sela. Zove se Troponje i Tropolje. Po jednom kazivanju Tropolje je prozvano po tome sto je selo sastavljeno od tri polja. Po drugom Tropolje je prozvano po nekom tropu ili trulom liscu, kojim je u svoje vreme izobilovao istoimeni potok. Po trecem predanju selo se nekad zvalo Trapiste po trapovima cara Lazara. Jos predanje kazuje, da je staro selo nekada bilo i Njegonjinu, pa se otuda ovamo preselilo zbog vetra i zbog turske najezde.

Dve trecine sela cine srpske kuce, a jednu trecinu vlaske i selo se deli na Srpsku i Vlasku Malu.

Prema ovome je selo svakako novijeg postanja. Od Srba su ovde prvo pali Trnjarci ili Trnjanci, a od Vlaha Vidulovci. Posle njih Srbi su dolazili i naseljavali se dalje uz potok, a Vlasi niz potok. Srbi su se hotimicno povlacili dalje od druma, da ne bi bili na udarcu Turcima, ali su zato opet Vlasi zauzeli bolju i rodniju zemlju u resavskom kljucu.

U Srpskoj su Mali:

Trnjarci (30 k., Sv. Stevan); doseljeni kao prvi doseljenici iz timockog kraja (iz sela Trnjana). Od njih je bio Petar Trnjar, bimbasa Sindjelicev, koji je svuda ratovao sa Sindjelicem, i koga je Sindjelic zbog neustrasimog junastva jako cenio i voleo. On se nekim slucajem ziv vratio sa Kamenice. Posle je jos dugo ziveo, dobro se obogatio i tri puta mu se ovce hiljadile. (Bimbasa znaci: komandant jedne hiljade vojske, po savremenoj vojnoj terminologiji odgovara cinu majora).

Marinkovici (20 k., Sv. Nikola); doseljeni iz okoline Knjazevca (selo Vratarince).

Vlajkovcici (30 k., Sv. Nikola), doseljeni oko 1780 godine iz Velikog Izvora u blizini Zajecara.

Sujkici (10 k., Sv. Djordje i Djurdjevdan), doseljeni iz Krupaje (pozarevacka okolina).

Corcicanci-Cormarkovci (30 k., Sv. Aleksandar Nevski).
Pavicani (30 k., Mitrovdan).
Kacarevici (15 k., Sv. Arhandjel).
Blagojevici (15 k., Sv. Jovan).

Sva cetiri roda doseljena sa Kosova.

U Vlaskoj su Mali:

Vidulovci (40 k., Mala Gospodja), doseljeni iz Erdelja pa se naselili tu kod Vlaskog Kladenca.

Zlatici-Prilepcani (5 k., Sv. Nikola), doseljeni iz okoline Prilepa u Makedoniji kao ovcari.

Rosjani (5 k., Sv. Arhandjel), doseljeni iz crnoreckog Podgorca, a tamo iz Erdelja (Rumunija).

Megici (10 k., Sv. Nikola), doseljeni iz crnoreckog Podgorca, a tamo iz Erdelja.

Djuranci (10 k., Sv. Stevan), doseljeni iz Timocke Krajine.

Bresjani (5 k., Sv. Petkovica), doseljeni iz zajecarskog Brestovca.

Kokoslici (5 k., Sv. Petkovica), doseljeni iz crnoreckog Podgorca.

Martinci (5 k., Sv. Jovan), doseljeni iz Timoka.

Kokoranci (2 k., Sv. Nikola), nepoznatog porekla.

Poslednju izmenu radio/la Sarko: 24.09.2012 u 11:57 PM.
Sarko nije na forumu   Odgovori sa citatom
Sponsored Links
Old 25.09.2012, 12:35 AM   #772
 
Avatar korisnika Sarko
 
Status : Diskutant
Reputacija : Sarko je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 10
Korisnik od : 15.01.2011
Pol : Muško
Lokacija : Svajcarska
Godine : 27
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 360

Raspoloženje
Ljubav

Default

Citat:
Autor citiranog posta GILE GAJ Pogledaj Post
Nisam istrazivao Sarko dijalekte, tako da ne znam ovo za Krstu.I za nas u Banatu ima malo srpskih izvora,vise su Nemci belezili neke podatke iako ih je bilo malo u odnosu na nas.

Ovo mi je zanimljivo:
Andjelkovici (30 k., Sv. Marko). Starinom su sa Kosova, odakle dosli u Veliku Ivancu (kosmajski). Bilo vise brace. Jedan brat, da bi napravio rog za barut, odsece rog kravi drugoga brata, usled cega nastanu svadje. Da ne bi doslo do ostrijih sukoba pretci ovih Andjelkovica, Mihailo i Andjelko, krenu iz Ivance i nasele se u Azanju. I danas odrzavaju veze sa tom svojom porodicom u Ivanci (Jankovici). U Goloboku su im rod Gecici.
Ovih Jankovica ima dosta u Ivanci, bas cu ih pitati da li znaju ove podatke.
Ok pitaj ih, pa nam javi sta su rekli. Jankovici u Velikoj Ivanci imaju mnoge ogranke. Evo sta je zabelezio Borivoje M. Drobnjakovic prilikom ispitivanja njihovog sela 1925 godine: Jankovici (Pavlovici, Ilici, Nikolici, Despotovici, Nedici, Petrovici, Kostandinovici i Milovanovici ukupno 56 kuca., slave Markovdan. Njihovi su stari dosli od Kosova. U Azanji imaju rodjake Andjelkovici.

A u Goloboku su im rod Gecici.

Gecici (Paunovici) (18 k., Sv. Marko). Mati ih dovela iz Azanje. Ovde se preudala. U Azanji su im rod Andjelkovici koji su starinom sa Kosova.

---------- Post je dodat u 12:35 AM ---------- Prethodni post je napisan u 12:21 AM ----------

Citat:
Autor citiranog posta tikomir Pogledaj Post
Ne znam otkud uopšte ideja da su Crnogorci i Hercegovci pravi Srbi i da je tamo nastala Srbija?
Pravi srpski govor je resavsko-kosovski ekavski, zapisan još u Dušanovom zakoniku i kod despota Stevana.
Lepo si primetio gde su svi poznati manastiri, gde su se vodile najveće bitke od Marice, preko Kosova do I svetskog rata i jasno je gde je Srbija.
Nije potrebno niko da nam govori ko smo i šta smo, znamo bolje od tih i nije potrebno da nekome dokazujemo svoje poreklo
Hvala na odgovoru.

Poslednju izmenu radio/la Sarko: 25.09.2012 u 12:30 AM.
Sarko nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 25.09.2012, 06:31 PM   #773
 
Avatar korisnika Sarko
 
Status : Diskutant
Reputacija : Sarko je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 10
Korisnik od : 15.01.2011
Pol : Muško
Lokacija : Svajcarska
Godine : 27
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 360

Raspoloženje
Ljubav

Default

Glozane, opstina Svilajnac (Resava), 1926 god.


Selo se deli, pocinjuci od istoka, na: Zlatensku, Tomicku, Cilicku, Dobricku i Donju Malu gde su i Tusevljani. U selu ima 368 kuca a 15 rodova.

U Zlastencu ima rusevina od nekog starog manastira, koji je podigao Zlatko, peti brat Miljkov i Radin. Crkva je u vidu krsta, znatno je veca i bolje ocuvana no crkva u Rodosinu, Od nje stoje zidovi skoro dva metra visoki. Svet dolazi tu i svakoj mladoj nedelji na molitvu.

U Dobrasevu kraj Morave ima takodje razvalina od neke stare crkve, za koju se misli, da je bila zaduzbina Vuka Brankovica. Ova je crkva nesto manja od crkve u Zlatencu i ima ocuvan zid oko metar visok. Po predanju tu je bio sabor na Malu Gospodju, pa su Turci iznenada udarili, mnogi svet porobili, pobili i pobacali u Moravu, a mnogi se podavili u Moravu, koja se tada bas bila izlila. Narod veruje, da se i dan dani na tom mestu cuje na taj dan, u gluvo doba noci, jauk i zapomaganje ljudi, zena i dece.

Na 2-3 km jugozapadno od ovog sela, pored same Morave, je Manastir Miljkov, koji se nekad zvao Bukovica. Po predanju njega je podigao Miljko brat Tomin, Jakovljev, Zlatko, Tutin i Radin, a po drugom predanju njega je podigao Djordje Radulbegovic, vojvoda kravlaski.

Ovo je selo starijeg postojanja, Staro Glozane bilo je u Gornjem Selistu, nad selom, pa se otuda pomestilo nize, zbog cume.

U Zlatenskoj su Mali:

Zlatenci-Lukici (5 k., Sv. Nikola), dosli iz raseljenog Zlatenca.

Cadjici (5 k., Sv. Djordje i Djurdjevdan), dosli u Zlatenac iz Lenovca (Zajecar). Pavle Cadjic ili Paul Cadja (tako prozvano sto je bio crn u licu) bio je Hajduk Veljku brat od strica. I njegovi danasnji potomci po izgledu i uzrastu u mnogome podsecaju na Hajduk Veljka. Dalje poreklo nepoznato.

U Tomickoj su Mali:

Tomici (90 k., Sv. Toma), doselili se pocetkom 18. veka iz Matejevca kod Nisa. (Dva su brata tada otisla u kragujevacki Sipic, a jedan je dosao ovamo).

Bukvasi (10 k., Sv. Stevan), dosli iz Velikog Izvora (zajecarskog).

U Cilickoj su Mali:

Cilici (10 k., Sv. Vraci), su starinci. Tako su prozvani po zapatu konja, koji su obicno ispadali cilasi.

U Dobrickoj su Mali:

Dobrici (20 k., Sv. Djordje i Djurdjevdan), starinci.

Veljici (10 k., Sv. Vraci), ne zna se odakle su.

U Donjem su Kraju:

Ercici-Kukljasi (90 k., Sv. Luka i Markovdan), doselili se iz Starog Vlaha (zapadana Srbija). Od njih je bio knez Petar, koji je knezovao cuprijskom nahijom u toku Prvog Ustanka.

Magdalenici (15 k., Sv. Djordje i Djurdjevdan), starinci.

Nikolicici (18 k., Sv. Djordje i Djurdjevdan), starinci (sa Magdalenicima su jedan rod).

Rasici (30 k., Sv. Djordje i Djurdjevdan), starinci.

Ristici (15 k., Sv. Djordje i Djurdjevdan), starinci. (misli se, da su svi oni bili rod sa Magdalenicima, Nikolicima i Rasicima).

Sogorani-Grujici (5 k., Sv. Djordje i Djurdjevdan), dosli sa Kosova.

Na dnu su sela:

Tusevljani-Kozanci (15 k., Sv. Djordje i Djurdjevdan), dosli odavno iz nekog Kozljana u Tusevo, pa otuda ovamo.

Stankovici (15 k., Sv. Djordje i Djurdjevdan), ne zna se bas pouzdano odakle su. Tako su prozvani po popu Stanku, za koga rekose da je po svoj prilici dosao iz Gornje Resave.

Poslednju izmenu radio/la Sarko: 25.09.2012 u 06:51 PM.
Sarko nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 26.09.2012, 12:27 AM   #774
 
Avatar korisnika Sarko
 
Status : Diskutant
Reputacija : Sarko je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 10
Korisnik od : 15.01.2011
Pol : Muško
Lokacija : Svajcarska
Godine : 27
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 360

Raspoloženje
Ljubav

Default

Citat:
Autor citiranog posta extremeSRB Pogledaj Post
@Krsto Krstic


drago mi je da je neko iz tih krajeva ovde, ja sam bio tamo u skoro svim selima od Štrpca do Prizena i u srpskim i muslimanskim i svi pričaju onaj stari srpski koji je prelaz između današnjeg srpskog i makedonskog...... a u južnim delovima Srbije se pričalo skoro svuda tako, danas je druga priča jer je televizija i škola doprinela da se dijalekti polako stavljaju po strani i svi pričaju približnije književnom jeziku......

prva greška profesora koji uče decu koja pričaju dijalektom, govore im da pričaju NEPRAVILNO, što je totalna pogreška, oni pričaju pravilno svojim dijalektom, ali NEKNJIŽEVNO, i dijalekt je pravilni obilk srpskog jezika, ali nije književna varijanta....

ali toliko o obrazovanosti današnjih profesora.......
Hvala ti sto si mu odgovorio.
Sarko nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 26.09.2012, 06:33 PM   #775
 
Avatar korisnika Sarko
 
Status : Diskutant
Reputacija : Sarko je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 10
Korisnik od : 15.01.2011
Pol : Muško
Lokacija : Svajcarska
Godine : 27
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 360

Raspoloženje
Ljubav

Default

Niksic, opstina Batocina (Lepenica), 1903 god.


O postanku ovoga sela postoje tri tumacenja, koja se slazu u tome da je ovo izvedeno od osobnog imena Niksa. Jedni vele, da je dato po imenu Niksa-pase koji je ovamodosao iz Nisa na svoj spahiluk. Drugi kazu, da je medju seoskim osnivacima bio neki Nikola, zvani Niksa, koji je 1813 godine presao u Srem, odakle se vise nije vratio natrag, Treci pak pricajum da je ovo selo bilo spahiluk Niksa-bega koji je ziveo u Batocini, te je po njemu dat naziv spahiluku, a od ovoga je doslo ime selu.

Selo se deli na mahale: Boskovicku, Andrejicku, Radojicku i Jovicku. Boskovici su na brdu Polju koje se spusta u Lepenicu prema selu Badnjevcu. Na cetvrt casa odstojanja od njih su: Radojicici, po stranama bezimenog brda koje prelazi u polje zvano Lugovi (deo lepenicke dolinske ravni). Njihove kuce gotovo prelaze u kuce Andrejica. koji su od seoskog groblja, na brdu Starcu. Naposletku, na brdu pored samog Kragujevackog Druma su Jovici, udaljeni od Andrejica otprilike pet minuta hoda.

Niskic su osnovali, za vreme Karadjordjevih ratovam pocetkom 19.veka. selo su osnovali cetiri roda, Andrejici, Jovici i Boskovici.

Poreklo rodova:

Andrejici (Ilici, Pantici, Djukici) (8 k., Sv. Arhandjel), doseljeni izmedju 1804 - 1814 godine iz sela Ostra (oblast Gruza).

Boskovici (Pavlovici) (4 k., Sv. Djordje), doseljeni izmedju 1804 - 1814 godine iz Ivanjice.

Jovici (7 k.,), Stankovici (3 k.,) Petrovici (2 k.,), svi su jedan rod slave Sv. Nikolu. Doseljeni izmedju 1804 - 1814 godine iz Broda - Vlasina (danas opstina Crna Trava). Od ovog roda je Borisav Jovic, rodjen 19. oktobra 1928, je bivsi srpski politicar, i presednik Presednistva SFRJ u periodu 1990 - 1991 godine.

Milosavljevici (2 k., Sv. Nikola), preseljeni 1860 godine iz Kijeva (Batocina).

Nikolici (1 k., Sv. Djordje), preseljeni 1862 godine iz Resnika.

Simici (1 k., Sv. Djordje), preseljeni 1886 godine iz Jovanovca.

Bogdanovici (1 k., Sv. Nikola), preseljeni 1888 godine iz manastira Grncarica (Prnjavor kod Batocine.

Nikolici (1 k., Sv. Petka), preseljeni 1891 godine iz Jovanovca.

Djukici (1 k., Sv. Petka), poreklom Cigani, ne zna se odake su dosli.

Poslednju izmenu radio/la Sarko: 26.09.2012 u 06:37 PM.
Sarko nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 27.09.2012, 05:33 PM   #776
 
Avatar korisnika Krsto Krstic
 
Status : Diskutant
Reputacija : Krsto Krstic je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 10
Korisnik od : 12.09.2012
Pol : Muško
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 9
Default

Hvala ti ExtremeSrb i Sarko!

Imam pitanje....Sarko, moze da proveris odatle su 'Krstici' koji su bili iz Talinovca? Cuo sam da oni poticu iz Kamenoglave, al bitno je ako slave Sv Petku?

Citam skoro sve tema ovde posledne par dana, i bas interesantno kako dosta familije iz Vardarske/zapad Makedonije pobegli ako Strpce, Vitine etc.
Krsto Krstic nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 29.09.2012, 11:32 PM   #777
 
Avatar korisnika Sarko
 
Status : Diskutant
Reputacija : Sarko je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 10
Korisnik od : 15.01.2011
Pol : Muško
Lokacija : Svajcarska
Godine : 27
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 360

Raspoloženje
Ljubav

Default

Babina Luka, opstina Valjevo, Kolubara i Podgorina, 1907 god.


Nekad se ovo selo zvalo Topola, a i crkva ovog sela, kad je nekad bila, zvala se Topolska crkva ili crkva u Topoli, a to je ime i danas onog imanja oko crkvine. Od kuda je danasnje ime Babina Luka postoje ova dva narodna tumacenja.

1. Jedni drze da se prvi doseljenik u ovo selo zvao Babo pa ga celo selo zvalo Babom i po njemu i selo prozvalo Babinom Lukom.

2. Drugi drze da je ono doslo otuda, sto se neka baba utopila u potok Babinac, o cemu narod prica ovako. Baba bila vrlo stara i dosla uz casni post crkvi da se pricesti. Crkva bila u potoku Topoli, u mestu koje se i danas zove Topola, a gde se i danas nalaze zidine. Kad se baba pricestila. onda po obicaju izadje iz crkve i otide na izvor da se napije vode i pojede kaforu. Izvor je bio u potoku, a baba, stara i iznemogla, iduci oklizne se i surva u potok, te se udavi u jednom malom viricu, koji se sagradio od nadosle vode. Prisutni seljaci izvade babu i sahrane je ispod izvora, u jednoj luci, gde joj rodbina docnije podigne i spomenik. Prvo se ova duka prozove Babina Luka, a ona se i danas tako zove, po tom se potok i izvor prozovu Babinac, kao i ceo kraj oko njih. Od ove njive i potoka preneto je ime i na selo.

U potoku Babinac, na mestu zvanom Topola, nalaze se danas dobro ocuvane zidine stare crkve ovog sela. u kojoj je bio poslednji svestenik Rafailo, Hadzi Ruvim. Ovu su crkvu poruslili Turci 1789 godine i od toga doba ona nije ni propevala.

U Medjacima su ove porodice: Pejatovici (7 kuca), Milinkovici (3 kuce), Ilici (1 kuca) i Tripkovici (3 kuce).

U Starom Selu su: Hadzici (6 kuca), Cebici (3 kuce), Cosici (2 kuce), Neskovici (2 kuce), Stevanovici (3 kuce), Maskici (2 kuce), Panici (1 kuca), Sreckovici (2 kuce), Sapsojevici (2 kuce), Jovanovic (1 kuca), Randjic (1 kuca) i Mijailovic (1 kuca).

U Dubravi su: Mirkovici (3 kuce), Matici (2 kuce), Novakovici (3 kuce), Babici (3 kuce), Ristivojevici (2 kuce) i Vasiljevic (1 kuca).

U Rajcic su: Simeunovici (9 kuca), Spasojevici (3 kuce), Mitrovici (4 kuce), Kojic (1 kuca) i Mijailovic (1 kuca).

Na Glavici su: Stekici (2 kuce), Radojevici (4 kuce), Panic (1 kuca), Urosevici (5 kuca).

Na Slovcu su: Ikici (3 kuce), Zivanovici (3 kuce) i Ranisavljevici (4 kuce).

U selu nema starinaca, najstariji doseljenici su: Spasojevici u Rajcicu, doseljeni iz Carine u Podrinju jos pre ,,svabskih ratova u drugoj polovini 17. stoleca; njih je danas 3 kuce, ali ih ima i raseljenih, slave Sv. Kirjaka.

Medju najstarijim porodicama su i Hadzici, prozvati tako po Hadzi-Ruvimu, inace je poznata pod starih prezimenom Nikolajevici.. Sa Hadzicima su rod Pejici iz Dokmira, doseljeni prvoj seobi 1690 godine iz Niksicke Zupe u Staroj Hercegovini. Pejici sz rod i sa Danilovicima ili Vukomanovicima iz Murgasa. Iz njihove su porodice onaj znameniti veliki mucenik Hadzi-Ruvim, rodjen kao Rafailo 1752 godine od oca Nenada i majke Marije, bio je arhimandrit manastira Bogovadja. Ucestvovao je u pripremi Prvog srpskog ustanaka ubile su ga dahije u vreme cuvene sece knezova 1804 godine, sinovac Hadzi-Ruvima je bio Petar Molerovic-Nikolajevic vojvoda sokolski jedan od vodje Drugog srpskog ustanka. Pored ova dva velika coveka za dugi niz godina bilo je cinovnika i svestenika iz ove porodice, pa je to prestalo i danas nema. Hadzica ima svega 6 kuca i slave Sv. Luku.

Malo posle Spasojevica ,,sisli su" sa Dobrotina, sela okrug. uzickog, Stanoje i njegova 4 punoletna sina, da traze gde god mira i bolje zemlje. Prec Kocinu Krajinu sveo je Stanojev sin svoga brata od strica Zivana i naselio u selu, te tako uvecao svoju porodicu. Ova bi porodica bila najjaca da se nije raseljavala 1813 godine i da nisu mnoge kuce zamrle. Danas su Stanojevi potomci: Cosici, Neskovici, Stevanovici, Maksici, Panici, Sreckovici u Starom Selu, Mijailovici u Rajcicu i svi Slovcani; ima ih svega 28 kuca i svi slave Djurdjic.

Stanojeva seoba pokrenula je rodonacelnika danasnjih Simeunovica, te se jos sa dva brata spusti iz Ljestanskog, okrug uzickog. Simeunovici su prvo bili na Glavici, pa posle presli u Rajcic. Jedan od brace prizetio se u Jankovice u Zabrdici a drugi otisao u Popucke i od njega su danasnji Despotovici. Simeunovici su rano izasli na glas i od njih je poznati mucenik knez Nikola Simeunovic iz 1815 godine, sahranjen je kod brankovacke crkve. Simeunovici su i Stekici, njih ima u selu svega 11 kuca i slave Sv. Nikolu.

U doba austrijskog provizorijuma spustili su se iz Strmova, okrug uzickog, zbog turske obesti, svi oni, koji su u Dubravi poznati pod opstim prezimenom Mirkovici; njih ima 14 kuca i slave Sv. Jovana.

Posle Kocine Krajine, pred ustanak 1804 godine doselili su se Pejatovici iz Rosica, okrug-uzickog. Milinkovici su od drugog brata: njih ima u selu 11 kuca i slave Sv. Djurdja.

U Prvom Ustanku doselili su se: Radivojevici iz Taora u okrug uzicki; njih je danas 5 kuca i slave Sv. Arhandjela.

Cebici iz Makovista okrug uzickog; njih je 3 kuce i slave Sv. Arhandjela.

Tripkovici iz Budimlje u Starom Vlahu; njih je 3 kuce islave Sv. Nikolu.

Mitrovici iz Osata u Bosni; njih je 4 kuce i slave Sv. Jovana.

Posle 1820 godine, doselili su se: Ilic iz Strbaca u Starom Vlahu i slavi Sv. Luku.

Spasojevici iz Tupanjca ove oblasti i prizetili se u Stanojeve potomke; njih ima 2 kuce, a slave Sv. Stevana.

Noviji doseljenici podlse 1878 godine su: Kojic, doseljeni iz Osta u Bosni, slavi Sv. Djurdja.

Randjic, doseljen iz Rudog u Polimlju, slavi Sv. Arhandjela.

Mihailovic doseljen iz Maoca, slavi Sv. Luku.

Poslednju izmenu radio/la Sarko: 29.09.2012 u 11:48 PM.
Sarko nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 30.09.2012, 03:50 AM   #778
 
Avatar korisnika Sarko
 
Status : Diskutant
Reputacija : Sarko je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 10
Korisnik od : 15.01.2011
Pol : Muško
Lokacija : Svajcarska
Godine : 27
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 360

Raspoloženje
Ljubav

Default

Milosevac, opstina Velika Plana (Smederevsko Podunavlje), 1925 god.


Milosevac je drumsko, usoreno naselje, zbijenog tipa. Podeljeno je na tri kraja: Tabacinu, Milosevicsku i Bogdansku Malu. Kuce su grupisane duz glavnog i sporednih seoskih puteva. U sredini je pijaca gde su Narodni Dom, crkva, skola, mehane i ducani. Najnaseljenija je Tabacina. U novije vreme pojedine porodice sele se iz sela i idu na imanja.

Bivsi predsednik Jugoslavije, vlade Srbije i demokratske stranke Srbije Vojislav Kostunica rodjen u Beogradu na Dorcolu, u detinjstvu i mladosti, cesto je boravio i u Milosevcu, zavicaju majcine porodice, gde je i krsten 1944 godine, posto se porodica sklonila iz Beograda zbog cestih angloamerickih bombardovanja prestonice.

U selu osim srpskih porodica, ima dosta i koji su etnicki Vlasi, ima i Roma-Cigana u prilicnom broju. (Sada svi posrbljeni)

Poreklo rodova:

Cirici (11 k., Sv. Acim i Ana). Najstarija porodica, nepoznato poreklo.

Vitomirci (14 k., Sv. Luka). Njihovi su stari dosli sa Kosova. Zatekli veliku sumu i lugove i morali krciti.

Stajkulci (Pavlicevici, Rankovici) (18 k., slave Petrovdan). Stari su im doseljeni sa Kosova.

Radanovici (Radovanovici) (11 k., Sv. Vraci). Cukundeda Radovan ratovao uz Karadjordja. 1813 godine bezali preko u Vojvodini, zbog cega ih zovu ,,Sokcima".

Jelici (17 k., Sv. Vraci). Dosli iz Krnjeva (Velika Plana) u Radovanovica familiju. Primili njihovu slavu, a ranije slavili Sv. Alimpija. Rod su sa Jelicima u Krnjevu. Potomci su jednog Madjara koji je dosao za vreme Madjarske Bune. Jedan od njihovih ozenio se udovicom Jelom, po kojoj i cela porodica bude nazvata.

Pesici (10 k., Djurdjevdan). Pradak Djordje dosao iz Zajecara.

Milosevici (Lukici, Markovici, Simici, Jovanovici, Zivanovici) (47 k., Sv. Djurdjic). Dosli njihovi pretci braca Milos, Milovan i Momir, iz okoline Debra u Makedoniji. Bili majstori i radili crkvu u Rainovcu (kosmajski). Dopalo im se u Srbiji i rese da ostanu. Milos dodje u Milosevac, Milovan u Krnjevo i od njega su tamo Zivanovici, a Momir predje preko u Vojvodinu. Racunaju da su sesto koleno od Milosa. Od Lukica je: Radomir Lukic, rodjen 1914 - 1999 god. Bio je clan Srpske akademije nauka i umetnosti, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, teoreticar pravnih nauka, osnivac katedre za filozofiju i sociologiju prava. Sahranjen je u rodnom Milosevcu.

Bogdanovici (40 k., Sv. Nikola) Cukundeda Bogdan dosao iz Nozrina (kod Aleksinca) gde imaju rodjake (Bozanici). Bogdan se nastanio najpre u Glibovcu, ali kako su tu brda, a on naucio da je pored Morave, predje u Milosevac.

Novakovici (12 k., Sv. Nikola). Dosli iz Krajine. Stari su im govorili vlaski.

Prugovci (Petrovici, Radovanovici) (45 k., Sv. Djurdjic). Doseljeni iz Prugova (pozarevacki).

Lucani (Stanisavljevici) (15 k., Sv. Nikola). Doseljeni iz Lucice (pozarevacki). Kuce su im na kraju sela.

Resavci (15 k., Sv. Simeun). Stari su im dosli iz Resave.

Radulovici (Tomici) (34 k., Sv. Arhandjel). ,,Vlaska familija". Pobegli od Turaka iz Krajine. Govorili vlaski njihove zene pre 30 - 35 godine, nosile istu nosnju kakva se nosi u vlaskim krajevima.

Djulici (31 k., Sv. Nikola). Stara porodica, nepoznatog porekla. Znaju da je od njihove porodice ostalo oko Cuprije i Kamenice (niski, toplicki kraj).

Rajkovici (9 k., Sv. Nikola) ,,Vlasi". Stariji ljudi iz ove porodice do skoro govorili vlaski.

Momirovici (Zikici) (7 k., Sv. Nikola). Praded dosao iz Sikole (krajinski).

Miloradovici (6 k., Sv. Nikola) ,,Vlasi".

Mihajlovici (Cosici, Djurdjevici) (6 k., Sv. Nikola). Doselili se iz Parunovca (rasinski). Imaju rodjake u Velikoj Plani (Milosevici).

Karabasi (Stankovici, Nikolici) (15 k., Sv. Nikola). ,,Vlasi". Deda svirao u karabe, i zbog toga ih zovu ,,karabasima".

Jovanucevici (Jovanovici, Stanojevici) (16 k., Sv. Nikola). ,,Vlasi". Doselili se iz Krajine.

Krajinci (Matici, Grujici) (18 k., Sv. Alimpije). Njihov praded, raskaludjer Melentije dosao sa porodicom iz Sikole (krajinski) za vreme vlade kneza Milosa.

Marinkovici (12 k., Sv. Alimpije). Rod su sa Krajincima, te im je i starina ista.

Stanojevici (Buzge) (13 k., Sv. Alimpije). Rod su sa Krajincima i Marinkovicima.

Raskovici (3 k., Sv. Arhandjel). ,,Vlasi".

Barani (Jovici, Milovanovici) (18 k., Sv. Jovan). Kada je knez Milos grupisavao sela, rasterao ih iz Bara (danas kraj u Krnjevu) i naselio ovde. I sada imaju tamo groblje gde se neki sahranjuju.

Grujici (Paunovici) (8 k., Miholjdan). ,,Vlasi". Govorili do skoro vlaski.

Lazarevici (6 k., Sv. Jovan). ,,Vlasi"; do skora im i deca govorila vlaski; sada govore samo stariji.

Vlacetovici (Kuzmanovici, Filipovici, Acimovici) (12 k., Sv. Stevan). ,,Vlasi".

Djorici (8 k., Sv. Djurdjic). Nepoznato poreklo.

Dimitrijevic (1 k., Sv. Djurdjic). Iz Velikog Orasja.

Ilic (1 k., Sv. Djurdjic). Iz Lozovika.

Ilic (1 k.,) iz Cumica kragujevackog.
Nikolic (1 k.,). Iz Jagodine.
Milosavljevic (1 k.,). Iz Trnovce.
Trifunovic (1 k.,). Iz Lozovika.
Teodosijevic (1 k.,). Iz Vrsca.

Cigani (Simici, Gajici, Arapovici) (46 k., slave Sv. Nikolu i Sv. Petku). Sviraci, dzambasi, kovaci. Govore srpski i ciganski. Oseca se njihov uticaj, dosta seljaka govori ciganski.

Poslednju izmenu radio/la Sarko: 30.09.2012 u 04:16 AM.
Sarko nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 30.09.2012, 10:39 PM   #779
 
Avatar korisnika Sarko
 
Status : Diskutant
Reputacija : Sarko je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 10
Korisnik od : 15.01.2011
Pol : Muško
Lokacija : Svajcarska
Godine : 27
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 360

Raspoloženje
Ljubav

Default

Citat:
Autor citiranog posta Sarko Pogledaj Post
Milosevac, opstina Velika Plana (Smederevsko Podunavlje), 1925 god.


Milosevac je drumsko, usoreno naselje, zbijenog tipa. Podeljeno je na tri kraja: Tabacinu, Milosevicsku i Bogdansku Malu. Kuce su grupisane duz glavnog i sporednih seoskih puteva. U sredini je pijaca gde su Narodni Dom, crkva, skola, mehane i ducani. Najnaseljenija je Tabacina. U novije vreme pojedine porodice sele se iz sela i idu na imanja.

Bivsi predsednik Jugoslavije, vlade Srbije i demokratske stranke Srbije Vojislav Kostunica rodjen u Beogradu na Dorcolu, u detinjstvu i mladosti, cesto je boravio i u Milosevcu, zavicaju majcine porodice, gde je i krsten 1944 godine, posto se porodica sklonila iz Beograda zbog cestih angloamerickih bombardovanja prestonice.

U selu osim srpskih porodica, ima dosta i koji su etnicki Vlasi, ima i Roma-Cigana u prilicnom broju. (Sada svi posrbljeni)

Poreklo rodova:

Cirici (11 k., Sv. Acim i Ana). Najstarija porodica, nepoznato poreklo.

Vitomirci (14 k., Sv. Luka). Njihovi su stari dosli sa Kosova. Zatekli veliku sumu i lugove i morali krciti.

Stajkulci (Pavlicevici, Rankovici) (18 k., slave Petrovdan). Stari su im doseljeni sa Kosova.

Radanovici (Radovanovici) (11 k., Sv. Vraci). Cukundeda Radovan ratovao uz Karadjordja. 1813 godine bezali preko u Vojvodini, zbog cega ih zovu ,,Sokcima".

Jelici (17 k., Sv. Vraci). Dosli iz Krnjeva (Velika Plana) u Radovanovica familiju. Primili njihovu slavu, a ranije slavili Sv. Alimpija. Rod su sa Jelicima u Krnjevu. Potomci su jednog Madjara koji je dosao za vreme Madjarske Bune. Jedan od njihovih ozenio se udovicom Jelom, po kojoj i cela porodica bude nazvata.

Pesici (10 k., Djurdjevdan). Pradak Djordje dosao iz Zajecara.

Milosevici (Lukici, Markovici, Simici, Jovanovici, Zivanovici) (47 k., Sv. Djurdjic). Dosli njihovi pretci braca Milos, Milovan i Momir, iz okoline Debra u Makedoniji. Bili majstori i radili crkvu u Rainovcu (kosmajski). Dopalo im se u Srbiji i rese da ostanu. Milos dodje u Milosevac, Milovan u Krnjevo i od njega su tamo Zivanovici, a Momir predje preko u Vojvodinu. Racunaju da su sesto koleno od Milosa. Od Lukica je: Radomir Lukic, rodjen 1914 - 1999 god. Bio je clan Srpske akademije nauka i umetnosti, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, teoreticar pravnih nauka, osnivac katedre za filozofiju i sociologiju prava. Sahranjen je u rodnom Milosevcu.

Bogdanovici (40 k., Sv. Nikola) Cukundeda Bogdan dosao iz Nozrina (kod Aleksinca) gde imaju rodjake (Bozanici). Bogdan se nastanio najpre u Glibovcu, ali kako su tu brda, a on naucio da je pored Morave, predje u Milosevac.

Novakovici (12 k., Sv. Nikola). Dosli iz Krajine. Stari su im govorili vlaski.

Prugovci (Petrovici, Radovanovici) (45 k., Sv. Djurdjic). Doseljeni iz Prugova (pozarevacki).

Lucani (Stanisavljevici) (15 k., Sv. Nikola). Doseljeni iz Lucice (pozarevacki). Kuce su im na kraju sela.

Resavci (15 k., Sv. Simeun). Stari su im dosli iz Resave.

Radulovici (Tomici) (34 k., Sv. Arhandjel). ,,Vlaska familija". Pobegli od Turaka iz Krajine. Govorili vlaski njihove zene pre 30 - 35 godine, nosile istu nosnju kakva se nosi u vlaskim krajevima.

Djulici (31 k., Sv. Nikola). Stara porodica, nepoznatog porekla. Znaju da je od njihove porodice ostalo oko Cuprije i Kamenice (niski, toplicki kraj).

Rajkovici (9 k., Sv. Nikola) ,,Vlasi". Stariji ljudi iz ove porodice do skoro govorili vlaski.

Momirovici (Zikici) (7 k., Sv. Nikola). Praded dosao iz Sikole (krajinski).

Miloradovici (6 k., Sv. Nikola) ,,Vlasi".

Mihajlovici (Cosici, Djurdjevici) (6 k., Sv. Nikola). Doselili se iz Parunovca (rasinski). Imaju rodjake u Velikoj Plani (Milosevici).

Karabasi (Stankovici, Nikolici) (15 k., Sv. Nikola). ,,Vlasi". Deda svirao u karabe, i zbog toga ih zovu ,,karabasima".

Jovanucevici (Jovanovici, Stanojevici) (16 k., Sv. Nikola). ,,Vlasi". Doselili se iz Krajine.

Krajinci (Matici, Grujici) (18 k., Sv. Alimpije). Njihov praded, raskaludjer Melentije dosao sa porodicom iz Sikole (krajinski) za vreme vlade kneza Milosa.

Marinkovici (12 k., Sv. Alimpije). Rod su sa Krajincima, te im je i starina ista.

Stanojevici (Buzge) (13 k., Sv. Alimpije). Rod su sa Krajincima i Marinkovicima.

Raskovici (3 k., Sv. Arhandjel). ,,Vlasi".

Barani (Jovici, Milovanovici) (18 k., Sv. Jovan). Kada je knez Milos grupisavao sela, rasterao ih iz Bara (danas kraj u Krnjevu) i naselio ovde. I sada imaju tamo groblje gde se neki sahranjuju.

Grujici (Paunovici) (8 k., Miholjdan). ,,Vlasi". Govorili do skoro vlaski.

Lazarevici (6 k., Sv. Jovan). ,,Vlasi"; do skora im i deca govorila vlaski; sada govore samo stariji.

Vlacetovici (Kuzmanovici, Filipovici, Acimovici) (12 k., Sv. Stevan). ,,Vlasi".

Djorici (8 k., Sv. Djurdjic). Nepoznato poreklo.

Dimitrijevic (1 k., Sv. Djurdjic). Iz Velikog Orasja.

Ilic (1 k., Sv. Djurdjic). Iz Lozovika.

Ilic (1 k.,) iz Cumica kragujevackog.
Nikolic (1 k.,). Iz Jagodine.
Milosavljevic (1 k.,). Iz Trnovce.
Trifunovic (1 k.,). Iz Lozovika.
Teodosijevic (1 k.,). Iz Vrsca.

Cigani (Simici, Gajici, Arapovici) (46 k., slave Sv. Nikolu i Sv. Petku). Sviraci, dzambasi, kovaci. Govore srpski i ciganski. Oseca se njihov uticaj, dosta seljaka govori ciganski.
Radanovici (Radovanovici) (11 k., Sv. Vraci). Zaboravio sam da napisem da su im se stari doselili sa Kosova.
Sarko nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 30.09.2012, 11:11 PM   #780
 
Avatar korisnika Sarko
 
Status : Diskutant
Reputacija : Sarko je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 10
Korisnik od : 15.01.2011
Pol : Muško
Lokacija : Svajcarska
Godine : 27
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 360

Raspoloženje
Ljubav

Default

Citat:
Autor citiranog posta Krsto Krstic Pogledaj Post
Hvala ti ExtremeSrb i Sarko!

Imam pitanje....Sarko, moze da proveris odatle su 'Krstici' koji su bili iz Talinovca? Cuo sam da oni poticu iz Kamenoglave, al bitno je ako slave Sv Petku?

Citam skoro sve tema ovde posledne par dana, i bas interesantno kako dosta familije iz Vardarske/zapad Makedonije pobegli ako Strpce, Vitine etc.
Vasko u Talinovcu kod Urosevca zabelezene su nekoliko porodice, odnosno ogranci neke velike porodice koji su doseljeni 1923 godine iz Gornjeg Sela kod Prizrena na kupovinu imanja. A to su: Dzumovici (3 k., slave Vavedenje), Krsticni (5 k., Vavedenje), Esekovci (4 k., Vavedenje), Dzangini (2 k., Vavedenje), i Bilindarovici (1 k., Vavedenje) dosli 1924 godine, iz istog sela. Ovi su po svemu sudeci nekad bili jedna porodica, mozda su se podelili jos dok su ziveli u Gornjem Selu, a mozda i kad su se doselili u Talinovac. Za njihovo staro prezime nista ne pise.

Prema ispitivanju Gornjeg Sela kod Prizrena 1947 godine. Dr. T. Vukanovic je utvrdio da selo ima 100 kuca, i da su 29 srpske i 71 kuca muslimanska. Preci svih rodova su stari doseljenici iz okoline Prizrena ,sa kosovske kotline, iz Kiceva i okoline Skoplja. (muslimani su nekadasnji Srbi, ima ih u Sretackoj i Sredackoj Zupi u nekoliko sela, i danas govore srpski jezik.

Poslednju izmenu radio/la Sarko: 30.09.2012 u 11:15 PM.
Sarko nije na forumu   Odgovori sa citatom
Odgovori

Bookmarks

« Hrvatska povijest | - »
Opcije teme
Način prikaza

Opcije postovanja
Ne možete kreirati novu temu
Ne možete poslati odgovor
Ne možete dodati priloge
Ne možete prepraviti svoju poruku

BB kod je uključen
Smajliji su uključeni
[IMG] kod je uključen
HTML kod je uključen


Slične teme
Tema Temu otvorio/la Forum Odgovora Poslednji post
Žene sa dva prezimena! ivana Brak 110 31.01.2012 06:34 PM
Poreklo evropske ideje (EEZ, EU) Duh Sekire Istorija 3 10.07.2011 12:07 AM
Poreklo srpskih porodica i prezimena - feljton MARLI Istorija 66 02.02.2010 09:57 AM
..::Poreklo astrologije::.. Yeca Astrologija 5 22.07.2009 12:42 AM
Muke sa izgovorom nasih imena/prezimena Bojan Dijaspora 19 29.07.2008 12:43 AM



Forum Right Top
Forum Left Bottom Forum Right Bottom
 
Right Left
Korisnicki pristup
Zaboravili ste šifru?
Forum LeftForum Right


Forum statistike:
Korisnika: 51,077
Tema: 18,950
Poruka: 823,635

Trenutno je 1015 aktivnih korisnika na forumu.
Forum LeftForum Right


Forum LeftForum Right


Izdvajamo:
Forum LeftForum Right


Preporucujemo:
Forum LeftForum Right


Radio:
Forum LeftForum Right


Marketing:
Forum LeftForum Right


Reklame:
Forum LeftForum Right
Right Right
Right Bottom Left Right Bottom Right