DiskusijeNET Forum

DiskusijeNET Forum (http://www.diskusije.net/)
-   Istorija (http://www.diskusije.net/istorija/)
-   -   Poreklo prezimena - vas rodoslov ? (http://www.diskusije.net/istorija/poreklo-prezimena-vas-rodoslov-9069/)

Sarko 14.09.2012 08:28 PM

Citat:

Autor citiranog posta Krsto Krstic (Post 798515)
Hvala ti na informacijom za Kamenoglave!

Sad za prezime 'Krstic', ovako, neki su rekli da je pre Balkanski rat bilo moji prededa je bio rodjen 'Bimbil Bogdanovic' 1872 god. Njegov otac 'Krsto' su siptari ubili pa onda su smenili na 'Krstic'. Znaci 'Krstic' je skoro 100 god staro prezime kod nas, al neki drugi kazu da u stvari su vratili prezime na on sta je bilo kad su dosli iz Kamenaglave. Da su ga smenili zbog cukundeda Krsto, onda trebalo biti 'Krstovic', jer 'Krstic' je malo krst.

Nase malo sad u selo Vratnice zove se 'Kostanecevci'. Znaci verovatno zbog Kosta ali neznam sto znaci 'necevci'?

A tom knigu koje pisao Urosevic, da li ima neka prezima iz Kamenaglava koji su slavili St Petka?

Da li takodje ima neki informacije za nase sadasnji selo 'Vratnica'? Moja pokojna baba potice iz 'Globocica'. To je selo blizu Kacanik, i oni su zvali 'Tomic', koji su dosli u Vratnici 1870god zbog osvjeta. Pise nesto o Tomici iz Globocice?

Izvinite za puno pitanja i za nepravno gramatika!!

Vasko

Zemljace sve sto zelis da pitas, mozes da me pitas, ja cu ti sa zadovoljstvom odgovarati, jako mi je drago sto si se javio, obradovalo me to sto se javljas iz daleke Amerike i sto se interesujes o poreklu svojih predaka i sto znas dosta toga o svojoj porodici. Svaka vam cast, drzi se zemo, ne daj se da vas Amerikanci asimiliraju. Oni su po tome poznati citava nacije im je falsifikat.

Zboruvate li makedonski jazik? Jas zboruvam malko makedonski, no jas razbiram mnogu, no ne mozam da pisuvam. Jas nauciv makedonski od prijatelite Makedoncite. Jas sum Srbin od Gnjilane, toa e okolu 60 kilometri od Skopje. Nema veze zbog gramatike, dovoljno je da bi vas razumeo i ne ustrucavajte se zbog toga. I ja ne znam dobro gramatiku, pohadjao sam nekoliko razreda srpske skole, i cesto pravim padeze. Ako znas da zboris na prizrensko-juzno moravski dijalekt? slobodno pisi, jer ce ti biti lakse od srpske gramatike.

Sto se tice imena, dosta se imena u Makedoniji zavrsavaju na o: Kao na primer: Dimco, Ilco, Boro, Stevo, Vanco i dr. A ima i imena poput Dimce, Vance, Bore, Stevce, Dragan i dr. A prezime Krstic je moglo nastati od pretka Krsta, Krsto ili Krstivoje.

Znaci mahala u kojem su ziveli tvoji preci u Vratnice zvala se Kostancevci. Svakako je prozvata po predku koji se zvao Kosta. Kostancevci znaci da ste po tom Kosti prozvati, to jest po njegovom potomstvu, a to potomstvo si ti i tvoji blizi srodnici, svi koji su nastali od tog Koste, razbiras?.

Nisam uspeo da pronadjem porodice koje slave Sv. Petku i koji su poreklom iz Kamenaglave.

Nemam podatke za Vratnice i Globocice i uopste za Zapadnu Makedoniju, imam samo neke delove o Skopskoj Crnoj Gori, nista narocito. Ako budem nabavio neke monografije za zapad i sever Makedonije obavezno cu ti javiti. O Makedoniji imam samo monografiju o poreklu stanovnistva Prilepske-bitoljske kotline.

Krsto Krstic 15.09.2012 12:23 AM

Hvala ti brate!!

Da it kazem mije na Sar zborimo Makedonski dijalekt, al na jedno vrsta pripado del Torlacki dijalekt. Ja uopste nikako ne se predavam na ovom drzava (USA). Drzim svoji tradicije, i ne mislim da unistujam svoje krv.

Jedno sto mozes da mi obasnis, zasto mije dole na Jug zborimo vace (vako)? Mislim Prizren i Skopje bile nekada Srpski glavni grada, al sega (sad) toji kraj u vecina ne zboriv cisto Srpski. Bas znaem u Strpce zboriv vrlo vrlo slicno kako nas u Vratnica. Cak i moji zet koje od Orahovac ne zbori cisto Srpski. Ja znaem deka Bugari nikada ne vladele dosta vrema na zapad, odcem kad je bila Bugarska Empirija preka 1000 god.

Da li mije na Jug koji smo starosedeoci, smo naucile toji reci kad Bugarska empirja bila na Kosovo za 200+ god pred Srbija (razbirma, deka, ubavo, sakam etc)? Ja kad licno slusam Bugarski govor ne mozem vise od 10-20% da razberem, a kad slusam Srbin od Crna Gora, Bosna (koji imav sasvim podrugo Srpski govor) mozem 90-100% da razberem.

Mene je vazno da pronajdem ako moji bile Srbi od Kosovo al Bugari, jer ovde u Amerika Srbi od zapad Srbija, Bosna i Crna Gora nikako ne mozev da svativ ja sam Srbin zbog moji Sar Planinske govor (Ja sam uvek Makedonac za nija). Toa je cudno stvar jer vecina Srpski manastiri legav dole oko Sar Planina i Prizren. Zbog toji prilike sam pocnal da razmislam deka moze ustvari i nesmo Srbi. Neznam, samo znaem deka ovja Crnogorci uvek zboriv kako oni sa cisto Srbi, i Srpska drzava je pocela tamo i u Hercegovina.

Obicajno, mije nemamo ni tolko Makedonski gramatika u nas govor (knigata, knigava, knigana)....retko upotrebujamo toji gramatike. Fizicki, mije na zapad smo povisoki od Makedonci i smo pobeli u lice. Makedonci dole oko Bitola sa potamni i niski. Na jedno vrsta izgledav izmedju Grci i Arapi.

Zaslozno sto ima tolko dvojene na Srpski narod. Cuek (covek) ako nezbori cisto Srpski neje Srbin, al da vidite Siptari ovde....Siptar Katolik od Crna Gora pracal pono pono pare za UCK...njegovi muslimanska braca na Kosovo. A govor od Pravoslavac Siptar na jug Albanije retko moze da razbere Siptar od Kosovo al severni del Albanije. Razlika sa Siptar, on ne dvoje svoje narod...on nekaze Kosovarac, Malisorac...samo Siptar!


Tolko od mene, i ovo simplisticko rukopis je nase selsko govor.

Vasko

Sarko 17.09.2012 08:21 PM

Citat:

Autor citiranog posta Krsto Krstic (Post 798566)
Hvala ti brate!!

Da it kazem mije na Sar zborimo Makedonski dijalekt, al na jedno vrsta pripado del Torlacki dijalekt. Ja uopste nikako ne se predavam na ovom drzava (USA). Drzim svoji tradicije, i ne mislim da unistujam svoje krv.

Jedno sto mozes da mi obasnis, zasto mije dole na Jug zborimo vace (vako)? Mislim Prizren i Skopje bile nekada Srpski glavni grada, al sega (sad) toji kraj u vecina ne zboriv cisto Srpski. Bas znaem u Strpce zboriv vrlo vrlo slicno kako nas u Vratnica. Cak i moji zet koje od Orahovac ne zbori cisto Srpski. Ja znaem deka Bugari nikada ne vladele dosta vrema na zapad, odcem kad je bila Bugarska Empirija preka 1000 god.

Da li mije na Jug koji smo starosedeoci, smo naucile toji reci kad Bugarska empirja bila na Kosovo za 200+ god pred Srbija (razbirma, deka, ubavo, sakam etc)? Ja kad licno slusam Bugarski govor ne mozem vise od 10-20% da razberem, a kad slusam Srbin od Crna Gora, Bosna (koji imav sasvim podrugo Srpski govor) mozem 90-100% da razberem.

Mene je vazno da pronajdem ako moji bile Srbi od Kosovo al Bugari, jer ovde u Amerika Srbi od zapad Srbija, Bosna i Crna Gora nikako ne mozev da svativ ja sam Srbin zbog moji Sar Planinske govor (Ja sam uvek Makedonac za nija). Toa je cudno stvar jer vecina Srpski manastiri legav dole oko Sar Planina i Prizren. Zbog toji prilike sam pocnal da razmislam deka moze ustvari i nesmo Srbi. Neznam, samo znaem deka ovja Crnogorci uvek zboriv kako oni sa cisto Srbi, i Srpska drzava je pocela tamo i u Hercegovina.

Obicajno, mije nemamo ni tolko Makedonski gramatika u nas govor (knigata, knigava, knigana)....retko upotrebujamo toji gramatike. Fizicki, mije na zapad smo povisoki od Makedonci i smo pobeli u lice. Makedonci dole oko Bitola sa potamni i niski. Na jedno vrsta izgledav izmedju Grci i Arapi.

Zaslozno sto ima tolko dvojene na Srpski narod. Cuek (covek) ako nezbori cisto Srpski neje Srbin, al da vidite Siptari ovde....Siptar Katolik od Crna Gora pracal pono pono pare za UCK...njegovi muslimanska braca na Kosovo. A govor od Pravoslavac Siptar na jug Albanije retko moze da razbere Siptar od Kosovo al severni del Albanije. Razlika sa Siptar, on ne dvoje svoje narod...on nekaze Kosovarac, Malisorac...samo Siptar!


Tolko od mene, i ovo simplisticko rukopis je nase selsko govor.

Vasko

Nisam strucan za jezike, ali pokusacu da kazem nesto. Svaki narod ima po nekoliko dijalekata. Evo ti karta srpskih dijalekata: sr.wikipedia.org/sr/Kosovsko-resavski_dijalekt. GILE GAY jel bi mogao da objasnis coveku zasto govorimo nekoliko dijalekata? I ako znas objasni mu da prizrensko-timocki i kosovsko - resavski nemaju nikakve veze sa bugarskim jezikom.

Nasi dijalektii nemaju nikakve veze sa bugarskim govorom i njihovoj impreriji pre 1000 godina.

Kosovsko-metohijski Srbi su vecinom starosedeoci, staro autohtono stanovnistvo. Dobro su zastupljeni i stari doseljenici koji su se doseljavali sa strane, uglavnom posle seoba Srba kao naknada. Iz Bugarske nije bilo nekog doseljavanja na Kosovo. A. Urosevic je prilikom ispitivanja Kosova (bez Metohije) pronasao svega 6 roda/porodica sa 24 kuce koji su se doselili iz Bugarske. Nakon oslobadjanja od Turaka tadasnja vlast za vreme kralja Aleksandra naseljava Kosovo i Metohiju Srbima iz raznih krajeva Balkana, mnogi su dosli kao kolonisti, ali bilo je i dosta njih koji su kupovali imanja u svom trosku.


Nisam ti rekao da sam ja poreklom iz Sirinicke Zupe. Moji su se iselili iz Sirinica oko 1770 godine zbog siptara koji su hteli da im otmu devojku. I dosli su u gnjilansku okolinu gde su ziveli u tri razlicita sela i u cetvrtom selu kupili su imanje oko 1810 godine. Moji su stari zaboravili iz kojeg su sela u Sirinicu, ali jaka je u nama tradicija i svi znamo da smo poreklom Sirinicani. U mojoj porodici bilo je onih koji su presli na islam i potpuno se poarbanasili, i sada su Siptari, ali o tome cu nekom drugom prilikom. Staro prezime mojih predaka je Krstic i slavimo Sv. Arhandjela.

Djeticima Crnogorcima, puna su im usta srpstva, da su oni pravi Srbi kako oni kazu ne bi se otcepili. Oni su izadajice i produkt komunisticke vladavine. Uopste ih ne podnosim od kako su priznali nezavisnost Kosova. Pravi Srbi crnogorci su oni koji su se doseljavali za vreme turske vladavine, to su pravi Srbi, ovi danasnji su sasvim drugaciji narod, pogledaj na primer ove Cetinjane oni vise mrze Srbe nego sto sebe vole. A samo pre sto godina Cetinje je bilo poznato srpsko leglo i tamo se najvise velicalo srpstvo.

Zemljace moj samo za tebe:

Sarko 18.09.2012 03:58 PM

Azanja, opstina Smederevska Palanka, 1925 god. (Smederevsko Podunavlje i Jasenica).


Azanja je naselje zbijenog tip sa kucama grupisanim duz puteva za Palanku, Selevac, Veliku Krsnu i ostala susedna sela, kao i pored sporednih seoskih ulica. Glavni deo carsije (selo) nalazi se pored druma Palanka - Smederevo, Tu su: opstinska sudnica, skola, crkva, apoteka, vise kafana, ducani, i privatne kuce. Azanja se deli na Majstorski, Jeliciski, Palicski, Talijanski i Bugarski Kraj.

Poreko rodova:

Sarancici (2 k., Sv. Jovan). Po predanju, Azanju su zasnovali preci danasnjih Sarancica. Nijov predak Saronja, bezeci od Turaka, naisao je u Moravsku dolinu i kako mu se tu nije dopalo, skrene, i dodje u Azanju. Sa zenom se nastani na mestu kod danasnje skole, gde je bio izvor, i tu podigne malo kuce. Svuda oko tog mesta bila velika gora i lug, i bilo neprohodno. Mesto gde se nastanio predak Sarancica i sada je centar Azanje, tu je upravo ,,carsija". Odatle se docnije Azanja sirila i razvijala. U azanjskom groblju nalazi se spomenik nekog Velicka (od Sarancica) iz 1766 godine. . Neznaju poreklo.

Bucici (Pantici) (8 k., Sv. Pantelija); doselio se predak Petronije, ali neznaju odakle.

Za ovima su dosli:

Majstorovici - Majstorcici (Arsenijevici, Nikodijevici, Filipovici, Pantici, Popovici, Tanaskovici, Pavici, Pajici, Marinkovici, Metjici, Milosevici, Bozanici, Dimitrijevici, Jeremici, Mijatovici, Minici, Milosavljevici, Ljubisavljevici, Milojevici, Tesici, Aleksici, Milentijevici, Ivkovici, Zivkovici (158 k., Djurdjevdan). Njihov predak Pana dosao od Sjenice - Kosova. Naselio se najpre na Trasnji (jugoistocno od Ripnja). To se mesto i sada zove majstorsko. Pana je bio majstor, gradio cuprije, i jednom prilikom, prolazeci kroz Azanju, naisao na Sarancicie i Bucice, dopalo mu se mesto, i resi da se tu naseli. Ode na Tresnju, uzme porodicu i dodje u Azanju. Pana imao sina Milosava, a Milosav cetiri sina, i od njih su se danasnje porodice. Pored 158 kuca Majstorovica u Azanji, ima i 72 kuce u Vlaskom Dolu, gde su otisli na imanja.

Stevanovici (Mitrovici, Gromovici, Mratinkovici, Lazici, Masici, Vasiljevici, Tekici (40 k., Sv. Mrata); Doselio im se predak Stefan sa Kosova i zatekao u selu svega nekoliko burdelja.

Batinici (44 k., Sv. Jovan). Njihov predak dosao sa Kosova i zatekao svega sedam kuca. Ovde se ozenio i uzeo devojku od Sarancica.

Jelici (Stojadinovici, Miletici, Markovici, Prokici) (202 k., Sv. Djurdjic). Cetiri brata krenu iz Crne Gore i dodju najpre u Sjenicu, a iz Sjenice u Jagnjilo (Jasenica) zatim u Azanju. Docnije se neki vrate i nastane u Prilikama (moravacki, uzicki) gde ih ima (Azanjci). Vlajici u Velikoj Krsni rod su im. Bezali preko u Vojvodinu. Prokici otuda doneli obicaj da o Bozicu mese cesnicu-pogacu od psenickog brasna, dok ostali mese od projnog.

Bogdanovici (Sarici) (16 k., Sv. Nikola). Praded Bogdan, koji je radio vrece, dosao iz okoline Pirota. Kraj u kome zive zovu i Bugarski Kraj.

Pavlovici (4 k., Sv. Djurdjic), dosli iz Kovacevca od Grcica koji su starinom sa Kosova.

Rasici (4 k., Sv. Petka), dosli iz Bjelopavlica (Stara Crna Gora) oko 1870 godine.

Andjelkovici (30 k., Sv. Marko). Starinom su sa Kosova, odakle dosli u Veliku Ivancu (kosmajski). Bilo vise brace. Jedan brat, da bi napravio rog za barut, odsece rog kravi drugoga brata, usled cega nastanu svadje. Da ne bi doslo do ostrijih sukoba pretci ovih Andjelkovica, Mihailo i Andjelko, krenu iz Ivance i nasele se u Azanju. I danas odrzavaju veze sa tom svojom porodicom u Ivanci (Jankovici). U Goloboku su im rod Gecici.

Pavlovici (Begovici) (4 k., Sv. Nikola). Njihov praded bio svestenik u Glibovcu, odakle dosao u Azanju. Pop bio bogat, isao uvek kolima ,,kao beg" zbog cega ih i nazovu Begovicima.

Jancici (19 k.,), Talijani (59 k.,), Baba Anici (13 k.,), Stajici (Ilici) (15 k.,). Svi su jedna familija i slave Sv. Djurdjic. Predak Sima dosao sa Kosova, imao dva sina: Dobrivoja i Ristivoja. Od Dobrivoja su Talijani, a od Ristivoja: Baba Anici i Stajici. Jedan od predaka Talijana imao pusku ,,talijansku" i po njoj se i danas preziva cela ova porodica.

Vulicevici (Paunovici, Pavlovici (24 k., Sv. Djurdjic). Potomci Vujice Vulicevica. Starinom su od Kosova. Od Vujicinog brata Djuse ima samo jedna kuca u Palanci (Djusica). Vujicin brat Djusa bio je vojvoda i knez, posle cijeg ubistva je Vujica dosao na mesto oberkneza za vreme Prvog srpskog ustanka. 1817 godine u Radovanjskom lugu nadomak Velike Plane pomogao je ubistvu Karadjordja po naredjenju Milosa Obrenovica i tadasnje vladajuce strukture u Srbiji. Vujica je bio Karadjordjev kum, pa je Karadjordje kod njega odseo imajuci poverenje. U znak pokajanja sto je pomogao ubistvu Karadjordja podigao je crkvu brvnaru Pokajnicu na mestu gde je ubijen Karadjordje.

Djordjevici (27 k., Sv. Djurdjic). Starinom su od Kosova. Ranije bili ,, jedna familija" sa Vulicevicima.

Pavlicevici (14 k., Sv. Mrata). Predak Milos dosao sa Kosova i zatekao Sarance, Bucice, Majstorcice i Jelice.

Nikosavici (Cosici) (30 k., Sv. Mrata). Predak sa tri sina dosao sa Kosova.

Palici (Rafailovici (18 k., Sv. Mrata). Od starine su rod sa Nikosavicima (Cosicima).

Popovici (21 k., Sv. Djurdjic). Njihov praded sa bratom dosao iz Sikole (istocna Srbija), pa se nastani u Azanji, a brat u Glibovcu (Popovici)..

Keljici (Gajici, Janjici, Srejici, Pavlovici, Nedici, Djurdjic) (96 k., Sv. Djurdjic). Predak Marko dosao sa Kosova. Imao cetiri sina, i od njih je cela ova porodica.

Djurdjevici (Gacici) (35 k., Sv. Vasilije). Predak Djuradj sa dva brata dosao iz Crne Gore. Jedan brat se naselio u Goloboku (Popovici), a drugi otisao u Kusadak (Adzici).

Milosevici (7 k., Sv. Nikola). Predak dosao od Prokuplja u Veliku Planu, pa ovde.

Pajkici (Milojkovici, Pavlovici) (11 k., Sv. Nikola). Nepoznato poreklo.

Nikodijevic (1 k., Sv. Nikola). Dosao iz Kocure (Vranje).

Bacetic (1 k., Sv. Nikola). Dosao kao zanatlija iz Krive Reke (uzicki).

Ristic (1 k., Sv. Acim i Ana). Dosao iz Krajine.

Krstic (1 k., Sv. Jovan). Doveo ga deda Krstica iz Krajine.

Miljkovici (5 k., Sv. Nikola). Deda Miljko sa cetiri sina dosao iz Licja (niski, toplicki kraj) gde imaju i sada rodbine (Vucajci). Pobegao od Turaka. Imaju rodbine u Blaznavi (kragujevacka Jasenica), u Bumbarevom Brdu (Gruza), zatim u Smederevu i Paracinu.

Radivojevici (Pavlovici) (7 k., Sv. Nikola). Mati im se preudala u Azanju i dovela ih iz Kusatka, gde imaju porodicu (Spasici).

Purici (Pavlovici, Lazici (18 k., Sv. djurdjic). Nepoznato poreklo.

Mitic (1 k.,), dosao iz Velike Plane.

Stojanovic (1 k., Sv. Sava) su od Stojanovica iz Bancine.

Jovetici (7 k., Petrovdan). Nepoznato poreklo.

Kovandzici (3 k., Sv. Jovan). Nepoznato poreklo.

Markovici (Kostici, Jovanovici, Nikolici, Djurdjevici) (62 k., Sv. Arhandjel). Zovu ih Vlasima. Deda coveku od 70 godina dosao iz Glogovca (resavski, moravski). Kuce su im u Jelicskom kraju koji zovu i Vlaskim.

Marinkovici (7 k., Sv. Vraci). Dosao praded Djura iz Krajine (istocna Srbija), gde imaju rodbine. Zovu ih Krajincima.

Petrovici (2 k., Sv. Jovan). Deda dosao iz vranjskog okruga.

Danilovici (Radomirovici) (33 k., Sv. Mrata). Predak Milinko dosao sa Kosova. Imao dva brata. Od njih je cela ova porodica. Racunaju da su od Milinka sesto koleno. Misle da su rod sa Nikosavicima i Palicima.

Dobricici (Pantici, Milovanovici, Misici, Petronijevici (26 k., Sv. Luka). Njihovi stari dosli od Sjenice - Novog Pazara u Rajkovac (beogradski) zatim ovde. Jedan deo ostao u uzickom okrugu, neznaju mesto. Ranije se sa njima nalazili i rodjakali.

Novakovici ( Bosici, Pantelici, Gajicici, Avramovici (34 k., Sv. Djurdjic). Starinom su od Kosova. Od starine su familija sa Jancicima.

Radojevic (1 k., Sv. Pantelije). Dosao iz Banicine.

Radovanovici (15 k., Sv. Djurdjic). Braca Bogdan i Sima dosli sa Kosova. Do danas racunaju pet kolena. Misle da su sa Talijanima jedna familija.

Stanojevici (3 k., Sv. Djurdjic). Otac dosao iz Novog Sada kao zanatlija (pinter).

Pavici (2 k., Sv. Djurdjic). Mati ih dovela iz Trnovce (od Milovanovica). koji su ogranak velike familije Vlajkovaca, tamo su dosli sa Kosova.

Kaljevic (1 k., Sv. Luka). dosao sa Rudnika.

Avramovici (5 k., Sv. Mrata). Nepoznato poreklo. Bezali preko, gde imaju rodbine.

Stojici (Osacani) (2 k., SV. djurdjic). Radili kuce pa ovde ostali. dosli iz Osata (istocna Bosna).

Dimitrijevic (1 k., Mitrovdan). Dosao iz Smedereva.

Stankovic (1 k., Sv. Nikola). Otac pobegao od Turaka iz Gornje Lokosnice (Leskovac), gde imaju rodbine.

Andjelkovici (3 k., Sv. Arhandjel). Otac se doselio iz Preobrazenja (Vranje).

Stanimirovici (4 k., Sv. Nikola). Deda dosao iz Vranja.

Pavlovici (Bavini) (3 k., Sv. Jovan Zlatoust). Praded iz Negotine prebegao preko u Vojvodinu, naucio zanat i kao zanatlija dodje u Azanju.

Dinic (1 k., Mitrovdan). Deda iz Stragara (jasenicki kragujevacki) dosao u Smederevo pa ovde.

Mijatovici (3 k., Sv. Stevan). Njihovog dedu dovela mati iz Jagnjila (od Aleksandrica)., dalje poreklo nepoznato.

Romi-Cigani (sa raznim prezimenima) 45 k. Naseljeni oko 1870 godine. Pre toga vremena ziveli pod cergama u Ulicu, izmedju Azanje i Selevca. Vlasti ih naselile i dale imanje u Azanji i Selevcu. Kuce su im pored druma za Palanku. Ne bave se zemljoradnjom vec su majstori, dzambasi, pilicari itd.

Krsto Krstic 18.09.2012 11:49 PM

Hvala ti za pesmu:)

Kosovo je Srbija

gile gaj 19.09.2012 12:55 AM

Nisam istrazivao Sarko dijalekte, tako da ne znam ovo za Krstu.I za nas u Banatu ima malo srpskih izvora,vise su Nemci belezili neke podatke iako ih je bilo malo u odnosu na nas.

Ovo mi je zanimljivo:
Andjelkovici (30 k., Sv. Marko). Starinom su sa Kosova, odakle dosli u Veliku Ivancu (kosmajski). Bilo vise brace. Jedan brat, da bi napravio rog za barut, odsece rog kravi drugoga brata, usled cega nastanu svadje. Da ne bi doslo do ostrijih sukoba pretci ovih Andjelkovica, Mihailo i Andjelko, krenu iz Ivance i nasele se u Azanju. I danas odrzavaju veze sa tom svojom porodicom u Ivanci (Jankovici). U Goloboku su im rod Gecici.
Ovih Jankovica ima dosta u Ivanci, bas cu ih pitati da li znaju ove podatke.

tikomir 21.09.2012 03:12 PM

Citat:

Autor citiranog posta Krsto Krstic (Post 798566)
Hvala ti brate!!

Da it kazem mije na Sar zborimo Makedonski dijalekt, al na jedno vrsta pripado del Torlacki dijalekt. Ja uopste nikako ne se predavam na ovom drzava (USA). Drzim svoji tradicije, i ne mislim da unistujam svoje krv.

Jedno sto mozes da mi obasnis, zasto mije dole na Jug zborimo vace (vako)? Mislim Prizren i Skopje bile nekada Srpski glavni grada, al sega (sad) toji kraj u vecina ne zboriv cisto Srpski. Bas znaem u Strpce zboriv vrlo vrlo slicno kako nas u Vratnica. Cak i moji zet koje od Orahovac ne zbori cisto Srpski. Ja znaem deka Bugari nikada ne vladele dosta vrema na zapad, odcem kad je bila Bugarska Empirija preka 1000 god.

Da li mije na Jug koji smo starosedeoci, smo naucile toji reci kad Bugarska empirja bila na Kosovo za 200+ god pred Srbija (razbirma, deka, ubavo, sakam etc)? Ja kad licno slusam Bugarski govor ne mozem vise od 10-20% da razberem, a kad slusam Srbin od Crna Gora, Bosna (koji imav sasvim podrugo Srpski govor) mozem 90-100% da razberem.

Mene je vazno da pronajdem ako moji bile Srbi od Kosovo al Bugari, jer ovde u Amerika Srbi od zapad Srbija, Bosna i Crna Gora nikako ne mozev da svativ ja sam Srbin zbog moji Sar Planinske govor (Ja sam uvek Makedonac za nija). Toa je cudno stvar jer vecina Srpski manastiri legav dole oko Sar Planina i Prizren. Zbog toji prilike sam pocnal da razmislam deka moze ustvari i nesmo Srbi. Neznam, samo znaem deka ovja Crnogorci uvek zboriv kako oni sa cisto Srbi, i Srpska drzava je pocela tamo i u Hercegovina.

Obicajno, mije nemamo ni tolko Makedonski gramatika u nas govor (knigata, knigava, knigana)....retko upotrebujamo toji gramatike. Fizicki, mije na zapad smo povisoki od Makedonci i smo pobeli u lice. Makedonci dole oko Bitola sa potamni i niski. Na jedno vrsta izgledav izmedju Grci i Arapi.

Zaslozno sto ima tolko dvojene na Srpski narod. Cuek (covek) ako nezbori cisto Srpski neje Srbin, al da vidite Siptari ovde....Siptar Katolik od Crna Gora pracal pono pono pare za UCK...njegovi muslimanska braca na Kosovo. A govor od Pravoslavac Siptar na jug Albanije retko moze da razbere Siptar od Kosovo al severni del Albanije. Razlika sa Siptar, on ne dvoje svoje narod...on nekaze Kosovarac, Malisorac...samo Siptar!


Tolko od mene, i ovo simplisticko rukopis je nase selsko govor.

Vasko

Ne znam otkud uopšte ideja da su Crnogorci i Hercegovci pravi Srbi i da je tamo nastala Srbija?
Pravi srpski govor je resavsko-kosovski ekavski, zapisan još u Dušanovom zakoniku i kod despota Stevana.
Lepo si primetio gde su svi poznati manastiri, gde su se vodile najveće bitke od Marice, preko Kosova do I svetskog rata i jasno je gde je Srbija.
Nije potrebno niko da nam govori ko smo i šta smo, znamo bolje od tih i nije potrebno da nekome dokazujemo svoje poreklo

tikomir 21.09.2012 05:24 PM

Citat:

Autor citiranog posta Rodney Trotter (Post 798480)
Imam veliku zelju da saznam kako je nastalo moje prezime...
Prezivam se Bačevac..
Ako mozes da nadjes u toj knjizi , napisi mi :D
Please

Svi Bačevci koje poznajem prezivaju se po selu Baču (u okolini Tutina)

Sarko 22.09.2012 09:42 PM

Nemenikuce, opstina Sopot, 1930 god. (Kosmaj).


Nemenikuce su starije naselje. Na Selistu je svakako bilo naselja jos u Srednjem Veku. Razvaline manastira Tresje u Kosmaju kao i razvaline od Kostaljana tragovi su koji svedoce o ranijoj naseljenosti. U prvim desetinama 18. veka Neminukuce se pominju kao selo, koje je 1732 godine imalo 18. kuca. Selo je imalo crkvu ,,vodruzenu" od hrastovih dasaka, pokrivenu hrastovom sindrom. bez svoda i neosvecenu.

Pred kraj 18. veka, za vreme austro-truskih ratova, stamovnistvo se moralo skloniti u zbeg, u poluzje, a docnije u Vrtiste u Kosmaju. Mesec jula 1788 godine krenuli su preko u Vojvodinu. Tek posle tih ratova se veci deo izbeglog stanovnistva vratio na svoja ognjista. Od tada dolaze novi doseljenici u sve vecem broju. Godine 1818 selo je ulazilo u sastav Vicentijeve knezine i imalo je 57 kuca, a 1822 godine je imalo 63 kuce.

Za najstariji rod u selu smatraju se: Vidakovici. Od ovih je bio Milovan Vidakovic rodjen oko 1780 godine u Neminkucama, a preminuo je 28. oktobra 1841 godine u Pesti, tadasnjoj Austorugarskoj. Milovan je bio pisac, smatra se za zacetnika srpskog romana i jednog od najcitanijih srpskih pisaca svoga vremena. Bio je protivnik Vukove reforme. Predak Vidakovica, od koga je Milovan Vidakovic bio sesto koleno, uklonio se sa svojim plemenom ovamo dublje u Srbiju od Drine reke iz mesta Loznice u vrme Georgija drugog Brankovica, despota i grafa; i to zbog neke bune, nemira i na bosanskoj granici turskog napadenija. Kuca Vidakovica bila je blizu reke, malo vise gde je drum iz Beograda preseca (pom. Avtobiografija, s 93), a to ce biti od prilike u kraju koji se zove Mekote, u blizini kuca Marcica i izvora Sopota. Danas u selu nema Vidakovicevih potomaka. Po pricanju starca Pante Prokica Vidakovicevi su rodjaci posle 1813 godine otisli u Barajevo i tamo se naselili.

U stare rodove se ubrajaju i Djordjevici (Zecevici) (5 k., Sv. Nikola), koji ne znaju poreklo.

Sarici (11 k., Djurdjevdan). Sa Saricima su rod Maricici (5 k.,) i Randjici (3 k.,). Ako su ovi Sarici potomci starice Sare, koja je Vidakovicevoj kuci cinila mnoge usluge (pom. Avtobiografija, s. 94), onda su Sarici sa Maricicima i Randjicima starinom od Hercegovine, zbog cega su njihove pretke. sinove Sarine, Iliju, Milutina i Nikolaja, zvali ,,Herama*. Njihove su kuce bile spram kuce Vidakoviceve. Pred Herinom kucom na velikoj staroj kruski bio je zapis (pom. Avtobiografija s. 108.), a i sada je stari zapis pred kucom Maricica.

Pored prebrojanih, u selu su i ovi rodovi:

Prokici (11 k., Djurdjevdan). Doselio se Bosko praded coveku od 95 godine od Nove Varosi.

Djurici (17 k., Sv. Djurdjic). Zecevici su, po predanju, nasli u zbegu jedno musko srpsko dete i jedno zensko Cigance. Ocuvali su ih i docnije se oni uzmu i od njih su Djurici.

Negici (10 k., Sv. Jovan). Cukundedu Negu kao malog nasli su Knezevici (Kostandinovici) u zbegu i odgajili ga.

Paunici (Jerinici, Markovici, Rankovici) (22 k., Sv. Jovan). Doselili od Kosova, i dosli najpre u Kovacevac, a odatle, ,, posto im se metiljavile ovce", predju u Nemenikucama.

Marinkovici (40 k., Sv. Jovan). Rod su sa Paunicima, te im je i starina ista.

Knezevici (Kostandinovici) (12 k., Sv. Jovan) su od Kosova; misle da su rod sa Paunicima i Marinkovicima.

Milosevici (Damnjanovici, Djordjevici) (8 k., Sv. Arhandjel). Ranije se prezivali Stojanovici; vode poreklo od pretka Balica; starinom su iz Stare Srbije.

Crnici (Jovanovici, Acimovici) (22 k., Sv. Jovan). Njihov predak koji je bio hrom. dosao je od Kosova. Ima ih i preko u Vojvodini. (Vidakovic pominje nekog hromog Marka. koji im je bio kum, cija je kuca bila spram hana, kod danasnje sudnice: (Pom... Avtobiografija, s. 98).

Zujovici (6 k., Sv. Arhandjel), doselili se iz Korita (izmedju Sjenice i Pesteri). Po zabeleskama Mladena Zujovica (M.Zujovic, pom. delo, s. 1 - 6), njegov se otac Milenko preselio u Srbiju u doba kada je Karadjordje s vojskom posao na Sjenicu. U matici je rod bio bogat i veliki. Zujovici su imali kuce, vodenice, stanove i zemlje u Bijocu, Koritama, Suvodolu i na Policima. Prica se, da ih je bilo ,,40 pusaka", ali su se jos tamo izdvajali i seljakali. Kad su presli u Sumadiju, rasturili su se po kragujevackom, beogradskom i valjevskom okrugu. Stric Mladenov, Jovan, presao je u Srbiju jos u pocetku Prvog Ustanka, i srpskoj vojsci je doterao nesto stoke za hranu. Katkad se vracao kuci i sa Srbima ugovarao, da se i oni dizu na ustanak. Zbog ovoga su Turci uhvatili Jovanova brata, Milenka, a Mladenova oca, odvedu ga u tamnicu u Rozaj, kuce mu zapale, a stoku i mal razgrabe. Milenko je uspeo da iz zatvora pobegne, prebegao je Karadjordju, i kad je Karadjordje na Sjenici Turke razbio, oslobodio je Milenkovu zenu i decu. Posle ovih dogadjanja Zujovici sa najblizijim rodjacima prebegnu u Srbiju i sklone se u planinu Jesevac (blizu Borca (Gruza), gde su ostali do 1826 godine. Zujovici su bili cuveni stocari, pa im je cak i knez Milos slao svoje ovce, da se kod njih jagnje i ishrane. Susedi Grabovcani i Borcani tuzili su ih knezu, zaleci se, da ne mogu ziveti od ovih dosljaka, koji su svojom stokom velike prostore zauzeli. Knez Milos posalje Gospodar Jovana i Vucica , da ovu stvar izvide i oni rese da Zujovice rasele. Milenko nije mogao selo odbraniti i ono se moralo raseiliti. Knez je Milenku ponudio opustelu bastinu Carapica u Ripnju. ali ovaj to nije hteo primiti. vec se naseli na neke turske spahiske zemlje u Neminikucama. Pred kucom Gospodina Jovana M. Zujovica i sada se odrzavaju dve velike kruske (vodenjaca i karamanka) koje je jos turski spahija sebi bio okalemio. To su, jamacno, dve najstarije vocke u selu. Zujovici imaju rodjake u kosmajskim selima Rajkovcu, Rogaci, Vrbici, Koracici, Ropcevu, Sopotu i u kolubarskom Vracevicu.

Djukici (3 k., Sv. Jovan), dosli iz Makedonije, po poreklu Grci.

Kriljanski (10 k., Vidovdan). dosli su iz Velike Krsne (Jasenica). Sudeci po slavi oni su rod Drenovcanima iz Velike Krsne, koji su starinom Sjenicani.

Gajic (1 k., Nova Godina). Kao kovac, dosao iz Velike Krsne.

Matkovici (3 k., Sv. Luka), deda coveku od 65 godina, dosao iz Knica (Gruza), gde imaju rodjake.

Radovanovici (Zubani) (5 k., Djurdjevdan). Njihova je pretka dovela mati iz Kopljara ( Arnadjelovac), gde su im rod Karatosici, starinom su od Bijelog Polja (danasnji sever Crne Gore).

Petrovic (1 k., Sv. Nikola), dosao predak Sava iz Pauna (Kolubara). Predak Sava je bio abadzija u Beogradu. Kada je knez Milos delio placeve na Terazijama, pozvao je i zanatilije da ih tu naseli. Misleci da mora zemljiste platiti, Sava pobegne iz Beograda i naseli se u Neminukuce.

Sargici, Petrovici, Rutici (6 k., Sv. Jovan), doselili su se od Raske. Ranije su se prezivali Tufegdzic.

Milenkovici (2 k., Sv. Petka). Milenko, deda coveku od 43 godine, dosao od Kosova.

Vujici (3 k., Sv. Nikola). Predak Vuja dosao iz Osata (Bosna) kao majstor.

Jovanovici (13 k., Sv. Luka). Dosli su iz Belog Potoka (vracarski srez).

Stepanovici (3 k., Sv. Luka). Dosli su sa Jezevca (Gruza).

Lazarevici (3 k., Sv. Jovan), dosli su od Prijepolja.

Joksimovici (1 k., Sv. Luka). Dosao oko 1880 godine iz Orasca (Jasenica) gde imaju rodjake Joksimovici koji su starinom iz Rovca (crnogorska Brda).

Nikolic (1 k., Sv. Mrata). Coveku od 70 godina dosao otac iz Jagnjila (Jasenica) gde su mu rod Djurkovici, koji su starinom Sjenicani.

Popadici (2 k., Sv. Jovan). doselili iz Hrvatske.

Rodovi nepoznatog porekla su:

Jankovici (8 k., Sv. Nikola).
Savkici (9 k., Sv. Arhandjel).
Jekici (10 k., Sv. Arhandjel).
Borici (10 k., Djurdjevdan).
Tanaskovici (4 k., Sv. Nikola).
Stojanovici (5 k., Sv. Nikola).
Ljubisavljevici (8 k., Sv. Jovan).

extremeSRB 22.09.2012 11:23 PM

@Krsto Krstic


drago mi je da je neko iz tih krajeva ovde, ja sam bio tamo u skoro svim selima od Štrpca do Prizena i u srpskim i muslimanskim i svi pričaju onaj stari srpski koji je prelaz između današnjeg srpskog i makedonskog...... a u južnim delovima Srbije se pričalo skoro svuda tako, danas je druga priča jer je televizija i škola doprinela da se dijalekti polako stavljaju po strani i svi pričaju približnije književnom jeziku......

prva greška profesora koji uče decu koja pričaju dijalektom, govore im da pričaju NEPRAVILNO, što je totalna pogreška, oni pričaju pravilno svojim dijalektom, ali NEKNJIŽEVNO, i dijalekt je pravilni obilk srpskog jezika, ali nije književna varijanta....

ali toliko o obrazovanosti današnjih profesora.......


Vremenska zona je GMT +2. Trenutno vreme za tu zonu je: 09:10 PM.

Powered by vBulletin - Copyright ©2000 - 2014, Jelsoft Enterprises Ltd.
Copyright ©2006 - 2014, DiskusijeNET.
DiskusijeNET ne snosi odgovornost za sadržaj poruka na Forumu.