Header


Forum Left Top



Istorija Kažu da je istorija učiteljica života. Koliko smo zaista naučili od nje?

Odgovori
 
LinkBack Opcije teme Način prikaza
Old 01.01.2011, 11:32 PM   #1
 
Avatar korisnika Vulekovic
 
Status : Diskutant
Reputacija : Vulekovic je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 10
Korisnik od : 03.11.2007
Pol : Muško
Lokacija : Subotica
Godine : 23
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 168

Raspoloženje
Šmeker

Pošaljite poruku pomoću ICQ-a korisniku Vulekovic Pošaljite poruku pomoću MSN-a korisniku Vulekovic Pošaljite poruku preko Yahoo korisniku Vulekovic Pošaljite poruku preko Skype™ korisniku Vulekovic
Default Egejska umetnost

Pošto sam sad u fazi učenja ove oblasti da sam malo informacija o ovom delu istorije Grčke.

«Egejska umetnost» nije samo geografski pojam, već označava i civilizacije koje su se razvile u ovoj oblasti tokom III i II milenijuma p.n.e. To su tesno povezane, ali ipak odvojene:

1. KRITSKA (MINOJSKA) umetnost
2. KIKLADSKA umetnost, 2600 – 1100 godine p.n.e.
3. HELADSKA (MIKENSKA) umetnost

Svaka od njih je podeljena u tri faze: na stariju, srednju i mlađu.
KIKLADSKA UMETNOST – umetnost Kikladskih ostrva

Ljudi koji su naseljavali Kikladska ostrva u periodu 2600 – 1100 godine p.n.e. nisu ostavili za sobom skoro nikakve tragove, osim svojih skromnih kamenih grobova i stvari koje su sahranjivali sa mrtvima. To su uglavnom mermerni idoli i skoro svi predstavljaju nagu žensku figuru u stojećem stavu, za koju se pretpostavlja da je bila majka i boginja plodnosti. Imale su pljosnat, klinast oblik tijela, stubast vrat, dugačak nos u obliku grebena. Figure su u izvesnom obliku «elegantne» i prefinjenje sa nežnim oblinama obrisa. Kikladski vajari II milenijuma p.n.e. stvorili su prve ženske aktove u pravoj veličini, za koje mi znamo i više stotina godina su jedino oni to činili.

KRITSKA (MINOJSKA) UMETNOST
Minojska civilizacija je najbogatija, ali i najneobičnija u egejskom svijetu, a ono što je izdvaja je nepostojanje kontinuiteta. Religiozni život minojskog Krita je teško odrediti, a sedišta ovog života bila su posvećena mesta, pećine i gajevi, a glavno božanstvo bilo je ženskog roda blisko majci ili boginji plodnosti. Minojski stanovnici nisu gradili hramove, te nisu ni imali ni velikih kultnih statua, a čak i dela manjih dimenzija sa religioznim temama su retka. To su uglavnom vitke ženske figure, tranke u struku, frontalnog stava, otkrivenih grudi, u ritualnoj igri sa zmijama, što je paradoks jer na Kritu nije pronađen kult zmija. Ovi likovi bujaju od života – živost ritualnih igri. Figure su obojene. Oči su velike, a suknj je kupasta. Gradili su raskošne palate sa oslikanim unutrašnjim zidovima.

U periodu 2000 – 1700 godine p.n.e. na Kritu je rađena čuvena grnčarija po svom tehničkom savršenstvu i dinamičnom spiralnom ornamentu sa apstraktnom šarom. Kasnije slike su biljnog i životinjskog sveta: ribe, školjke, hobotnice.

Od svih vidova umetnosti najznačajnije je zidno slikarstvo. Velik broj ovih slika prikazuje scene iz prirode koje prikazuju životinje ili ptice među rastinjem ili morske životinje (omiljena tema minojskog slikarstva). Minojskom umetniku je važnija elastična lakoća pokreta, nego činjenična tačnost ili dramatska snaga. Zastupljen je ritmičan talasast pokret, a oblici su lišeni težine, oni prosto «lebde». Tela su vitka. Dela:

Zmijska boginja, 1600 godine p.n.e., terakota
Krčag sa siskom, kamares stil, 1800 godine p.n.e.

Vaza sa oktopodom, 1500 godine p.n.e.

Freska toreadora, 1500 godine p.n.e.

MIKENSKA UMETNOST

Skromni grobovi iz perioda 2000 godine p.n.e. dali su samo nešto jednostavne grnčarije i poneki komad bronzanog oružja. Oko 1600 godine p.n.e. javljaju se duboke grobnice u vidu okna, a malo kasnije i konične kamene komore – košnice npr. Atrejeva riznica. U njima je nađeno veoma mnogo predmeta za ličnu upotrebu: posude za piće, nakit, oružje, maske i sl. dobrim dijelom zlatnih i izvrsno zanatski izrađenih. Iako nisu nađene pretpostavlja se da je postojala bogata dekorativna šema zidnih slika i plastičnih ornamenata u kraljevskoj dvoravi za audijencije – megaron.

U domenu mikenskog vajarstva nađena je skulptura bogato izvajanog oblika i gipkih pokreta, čije se poreklo vezuje za mit o božanskom detetu koje su odgajile nimfe, boginje ili čak životinje. Tu se javlja nežna igra pokreta i prisno ljudsko osećanje.

Na njihovu umetnost su uticale minojska tradicija i egipatska umetnost. Dela:

Riton u obliku ljavlje glave, 1550 godine p.n.e., zlato
Tri božanstva, 1550 – 1400 godine p.n.e., slonovača

Izvor: scritube & moj udžbenik Stara Grčka
__________________
"Ko zna da ne zna - najveći je." - Lao Ce
Vulekovic nije na forumu   Odgovori sa citatom
Sponsored Links
Odgovori

Bookmarks

Opcije teme
Način prikaza

Opcije postovanja
Ne možete kreirati novu temu
Ne možete poslati odgovor
Ne možete dodati priloge
Ne možete prepraviti svoju poruku

BB kod je uključen
Smajliji su uključeni
[IMG] kod je uključen
HTML kod je uključen




Forum Right Top
Forum Left Bottom Forum Right Bottom
 
Right Left
Korisnicki pristup
Zaboravili ste šifru?
Forum LeftForum Right


Forum statistike:
Korisnika: 51,024
Tema: 18,933
Poruka: 823,364

Trenutno je 481 aktivnih korisnika na forumu.
Forum LeftForum Right


Forum LeftForum Right


Izdvajamo:
Forum LeftForum Right


Preporucujemo:
Forum LeftForum Right


Radio:
Forum LeftForum Right


Marketing:
Forum LeftForum Right


Reklame:
Forum LeftForum Right
Right Right
Right Bottom Left Right Bottom Right