Milos

UEFA Liga šampiona (poznata još kao: Evropski kup, ULŠ) je pokrenuta 1955 godine kao Kup prvaka Evrope i je ispočetka okupljala klubove-prvake evropskih država. Broj klubova i sistem takmičenja se menjao, a liga šampiona je danas najjače i najbogatije fudbalsko takmičenje na svetu. Do sezone 1990/91. takmičenje se nazivalo Kup evropskih šampiona (KEŠ), a od sezone 1991/92. deo se igra u grupama i menja naziv u UEFA Liga šampiona. Pored ovog takmičenja pod vodstvom UEFA-e igra se još Kup UEFA, Intertoto kup dok je Kup pobednika kupova UEFA ukinula nakon sezone 1998/99.

Trenutni šampion UEFA Lige šampiona je Mančester junajted koji je savladao Čelzija 1:1 (6:5 u penalima) na Stadionu Lužnjiki u Moskvi 21. maja 2008. godine.

Istorija

Izvorno nazvan Evropski kup šampiona ili skraćeno Evropski kup nastala je od ideje sportskog urednika francuskog L' Ekipa Gabrijela Anoa koji je predložio stvaranje takmičenja koje bi odlučilo koji je najbolji klub u Evropi. Ideja je nastala kao odgovor na tvrdnje nekih britanskih novina da je Vulverhempton najbolji klub na svetu jer je pobedio Honved iz Mađarske rezultatom 3:2 na svom terenu 1954. godine.

"Biće bolje da sačekamo da Vulverhempton otputuje u Moskvu ili Budimpeštu da potvrde svoju nepobedivost, a ako su Englezi baš tako uvereni u kvalitet svog fudbala, onda je vreme za turnir", rekao je Ano.

Decembra 1954, Žak Rizvik, Anov kolega izložio je prvi plan projekta u kome je stajalo da će učestvovati 14-16 ekipa, da će se utakmice igrati sredinom nedelje u večernjim satima, što je bilo vrlo neuobičajno za to vreme, a i da bi radnička klasa mogla da stigne da gleda utakmice i da pravo prenosa imaju televizije koje prate klub iz svoje zemlje kao i najvažnije sportske novine.

Prva zvanična utakmica Kupa šampiona odigrana je 4. septembra 1955. godine, a sastali su se FK Sporting Lisabon i FK Partizan Beograd.

Broj učesnika bio je ograničen samo na pobedničke klubove domaćih liga i prošlogodišnjeg osvajača kupa. Ovakav kvalifikacioni sistem bio je sve do 1997. Od sezone 1997/98., pravila su promenjena kako bi turnir dobio veću napetost (i dodatni novac sponzora), i kako bi trebao biti „zanimljiviji“. Klubovi koje nisu bili prvaci u državi mogle su se kvalifikovati, bazirane naravno na relativnoj snazi njihove lige – sa UEFA-ini koeficijenti, drugoplasirani tim iz španske la lige je imao veći vrednost i automatski se kvalifikuje u ligu šampiona, nego na primer, prvi tim iz poljske lige. Kao rezultat toga, sistem je promenjen tako da „slabiji“ državni prvaci moraju u kvalifikacije za Ligu šampiona, dok drugoplasirani iz „jačih“ liga idu direktno. Taj sistem se koristi i danas.

Kvalifikacije

Liga šampiona dostupna je svim državnim prvacima iz država koje pripadaju UEFA-i (osim Lihtenštajnu, koji nema vlastitu ligu), te drugoplasiranim, trećeplasiranim i četvrtoplasiranim iz jačih liga. Od januara 2007. dve najniže rangirane lige igraju predkvalifikacije i pobednik se uključuje u kvalifikacije. Te dve države su trenutno Andora i San Marino.

Broj klubova u Ligi šampiona koji ima jedan savez ovisi o njenom rejtingu na UEFA-inoj listi koeficijenata:

* savezi koje zauzimaju 1., 2. i 3. mesto imaju 4 predstavnika
* savezi koje zauzimaju 4., 5. i 6. mesto imaju 3 predstavnika
* savezi rangirane od 7. do 15. mesta imaju 2 predstavnika
* savezi koje su rangirane ispod 16. mesta imaju jednog predstavnika

Pozicija saveza također određuje u koju fazu kvalifikacije idu njeni predstavnici. Na primer, tri najbolje rangirana saveza imaju dve klubova u fazi po skupinama (to su prvaci i drugoplasirani) i dve klubova u trećem pretkolu (za treće i četvrtoplasirane klubove) gde recimo najniže rangirani savezi imaju samo jednog predstavnika i to u 1. pretkolu. Devet najbolje plasiranih saveza imaju bar jednog predstavnika koji direktno ide u fazu po skupinama.

Za razdoblje od 2009. do 2012. godine UEFA je pripremila novi sustav kvalifikacija po kojem će 22 ekipe imat izravan nastup u kvalifikacijama po skupinama umesto dosadašnjih 16 (6 novih kvalifikanata će biti trećeplasirane klubove iz tri prvorangirane lige + prvaci liga rangiranih od 10. do 12. mesta), dok će se preostalih 10 mesta tražit kroz dve različite kvalifikacijske putanje. Jedna će biti rezervirana za neprvake saveza rangiranih od 1 do 15, tj. ekipe su koje su u nacionalnom prvenstvu zauzele mesta odmah ispod izravnih sudionika po skupinama. Druga će biti rezervirana za prvake saveza rangiranih od 13. mesta naniže. Obe kvalifikacijske putanje igra će se neovisno jedna od druge i svaka će kao konačne pobednike izdvojit po 5 klubova koji će biti posljednji sudionici kvalifikacije po skupinama. Svrha ove ideje je da se prvacima slabijih liga omogući lakši pristup do Lige šampione kroz njihove međusobne dvoboje, nego protiv klubova iz jaćih evropskih liga koji to nisu učinili kroz domaće prvenstvo.

Dodatno mesto u fazi po skupinama rezervirano je za prošlogodišnje prvake, u slučaju da se oni ne kvalificiraju u Ligu šampiona. Ni jedan savez je limitiran na slanje najviše četiri klubova po sezoni. To znači da prošlogodišnji prvak, ukoliko se ne plasira kao jedna od četiri (ili manje, zavisi o ligi) klubovi, zauzimaju mesto četvrtoplasirane klubove, a nju smešta na 5. mesto, koje tu vodi u Kup UEFA.

Takođe, gledajući sportske kriterijume, svaki klub mora biti licenciran od strane saveza iz kojeg dolazi kako bi sudelovao u Ligi šampiona. Kako bi dobio licencu, klub mora zadovoljiti određene stadionske, infrastrukturne i financijske uvete.

Kontroverza se dogodila kada se Liverpul, koji je osvojio Ligu prvaka 2004/05., nije uspeo kvalificirati među ćetiri najbolje klubova u Premijer ligi. FS Engleske je odlučio da će FK Everton (koji je bio četvrti) zauzeti zadnje mesto. Ni UEFA je donela odluku da oba kluba mogu nastupiti u Ligi šampiona, ni Liverpul je startao od 1. pretkola, a Everton od 3. pretkola. Liverpul je te sezone postao prvi klub, uz slovačku Artmediu, koji se iz 1. pretkola kvalificirao u fazu po skupinama. Liverpul je te sezone postao i prva klub koji je iz 1. pretkola došla do faze ispadanja Lige šampione.

FK Barselona, FK Mančester Junajted i FK Porto su koje su najviše puta nastupile u fazi po skupinama, svaki po 12 puta. Ni, svaka od klubova je Ligu šampiona osvojila samo jednom otkad je uspostavljena faza po skupinama.

Sistem takmičenja

Takmičenje počinje sa tri kvalifikacijska pretkola. Zavisno od koeficijenta lige iz koje dolaze i pozicije koju su ostvarili prethodne sezone klubovi se uključuju u Ligu šampiona u nekom od ova tri pretkola. Klubovi sa većim koeficijentima su nosioci i oni se ne mogu susresti međusobno u okviru jednog pretkola. U svakom pretkolu igraju se po dve utakmice jedna kući i jedna u gostima.

Pobednici iz trećeg pretkola se pridružuju timovima koji su se kroz plasman u domaćoj ligi plasirali direktno u grupe Lige šampiona i prošlogodišnjem pobedniku. Timovi koji su poraženi u trećem pretkolu Lige šampiona svoje takmičenje nastavljaju u prvom kolu Kupa UEFA.

Nakon završenih kvalifikacija 32 tima bivaju podeljena u osam grupa po četiri ekipe. Igra se mini liga u kojoj svaki klub sa svakim od tri protivnika igra kući i na strani. Na kraju dva prvoplasirana se plasiraju u osminu finala Lige šampiona dok treće plasirani klub ide u Kup UEFA.

Šesnaest timova igra dalje po nok-aut sistemu, pobednici ulaze u četvrt finale, polufinale i na kraju se dva najbolja sreću u finalu.

Na sve utakmice koje klubovi igraju u pretkolima i nok-autt fazi, osim finala, odnosi se pravilo gola u gostima, a ako se na taj način ne može odrediti pobednik igraju se produžeci te se na kraju izvode penali. Finale se igra na predodređenom stadionu (ne nužno neutralnom) i igra se samo jedna utakmica.

Izvlačenje parova i grupa je napravljeno tako da se klubovi iz iste zemlje ne mogu sresti pre četvrtfinala.

Sistem takmičenja koji se trenutno koristi je usvojen 2003. godine.

Himna

Himna Lige šampiona je svečana pesma po imenu "Champions League", kompozitora Tonija Britena. Izvodi je Kraljevska filharmonija, a peva hor Akademije Sv. Martina, na tri UEFA-ina službena jezika: engleskom, nemačkom i francuskom jeziku. Himna se izvodi pre početka svake utakmice od grupne faze pa do finala Lige šampiona. Himna traje oko tri minute, a zanimljivo je da nikada nije bila puštena u komercijalnu upotrebu.

Finansije

Liga šampiona je visoko profitabilno takmičenje, pogotovo za klubove koji se plasiraju u grupnu fazu. UEFA svim klubovima učesnicima deli deo novca ostvarenog prodajom TV prava. U sezoni 2004/05 količine novca podeljene klubovima varirale su od 3,8 miliona evra (FK Sparta Prag) do 30,6 miliona evra koliko je dobio prvak FK Liverpul. [1]. UEFA procenjuje da je klubovima u sezoni 2005/06 podeljeno oko 430 miliona evra [2] Pored ovoga klubovi kroz prodaju karata, dresova i sponzorstva osiguravaju znatna sredstva upravo zahvaljujući igranju u Ligi šampiona.

Kao na svetskom prvenstvu u fudbalu sponziraju velike kompanije sveta ovaj turnir. Kada je novi sistem lige šampione 1992 godine osnovan, se odlučilo da maksimum 8 kompanije taj turnir mogu da sponziraju. Sponzorske table mogu se videti okolo od terena.

Trenutni sponzori UEFA Lige šampione su:

* Ford
* Hajneken
* Masterkard
* Soni
o Serija Plejstejšna sponzira kao brand Sonija.
* Vodafon

Finala Lige šampiona

Finale Lige šampiona je najveća i najvažnija utakmica u okviru evropskog klupskog fudbala. Stadion na kojem se finale igra odabran je dve sezone pre utakmice od strane UEFA-e.

Prvo finale je odigrano na stadionu Park Prinčeva u Parizu. Zadnje finale odigrano 21. maja 2008. godine u stadionu Lužnjiki, koji se nalazi u Moskvi, Rusija između FK Mančester Junajted i FK Čelzi iz Londona. U toj utakmici pobedio je Mančester Junajted u penalima posle 1:1 u regularnom delu (Kristijano Ronaldo je poveo Mančester u 28. minutu u vodstvo, a u 45. minutu je Frank Lampard izjednačio).

Dosad najviše finala je održano na stadionima Hejsel (do tragedije 29. maja, 1985), Vembli i Prater (Ernst Hapel), po četiri. Što se tiče gradova, finaliste je najviše puta ugostio Pariz, čak pet, dok je od država Italija bila domaćin sedam puta.

Španski Real Madrid je najviše puta osvojio Ligu šampiona, ukupno devet titula. Drugi po uspehu je italijanski FK Milan (7), a iza njega dolaze FK Liverpul (5), Bajern i Ajaks (4). Za kompletan spisak osvajača pogledaj donju tabelu.

Klub koji osvoji Ligu šampiona dobija prelazni trofej koji mora vratiti Uefi dva meseca pre sledećeg finala. Svaki pobednik dobije manju kopiju trofeja u stalno vlasništvo. Klubovi koji osvoje tri titule prvaka Evrope zaredom ili 5 ukupno dobijaju trofej u trajno vlasništvo a UEFA za sledeću sezonu pravi novi.

Pet klubova je u istoriji ostvarilo ovaj uspeh:

* FK Real Madrid, osvajanjem prvih pet takmičenja od 1956. do 1960,
* FK Ajaks Amsterdam, osvojivši tri titule zaredom od 1971. do 1973,
* Bajern Minhen, osvojivši tri titule zaredom od 1974. do 1976,
* FK Milan, osvajanjem pete titule 1994,
* FK Liverpul, osvajanjem pete titule 2005.


(Wiki)

__________________
Tu sam :)