Nakon višečasovne rasprave u američkom Kongresu nije usvojen plan Bušove administracije za izlazak iz finansijske krize. Ni u razgovoru Buša sa predsedničkim kandidatima nije postignuta saglasnost. U najvećem bankarskom krahu u istoriji SAD,vlasti zatvorile "Vašington mjučual".
Američki analitičari navode da je sve ukazivalo na to da je sporazum između predstavnika demokrata i republikanaca u Kongresu o spornom finansijskom paketu postignut, nakon što su vodeći članovi američkog Kongresa saopštili da su u načelu postigli sporazum o planu.
Međutim sporazum je propao zbog strahovanja nekih predstavnika Republikanske stranke zbog troškova predloga i zabrinutosti da će time vlada biti previše umešana u finansijski sektor.
Kongresmeni se plaše veličine paketa i tokom pregovora je od ministra finansija Henrija Polsona traženo da keš za njega bude isplaćen u tranšama.
U Kongresu brinu zbog činjenice da je paket toliki da će svakog stanovnika SAD koštati oko 2.300 dolara.
Neuspeh Vašingtona da se dogovori o planu za posrnuli bankarski sistem za posledicu je imao znatan pad cena akcija na globalnom tržištu i slabljenje dolara, pa su evropske akcije od jutros u padu od oko dva procenta dok su japanske izgubile oko procenat.
Zahtevi Kongresa
"Njujork tajms" prenosi zahteve američkih kongresmena koji su zatražili od Buša bitne izmene ranije predloženog plana, koje se svode se na to da se vladin paket podeli na tri dela.
Prva tranša od 250 milijardi dolara bila bi dodeljena odmah, a nešto kasnije još 100 milijardi.
Preostalih 350 milijardi dolara bi trebalo da se iskoriste tek u maju naredne godine, kada će na vlasti biti nova američka administracija.
Radi zaštite domaćih poreskih obveznika, vlada bi trebalo da pruži garancije za otkupljene akcije svih domaćih kompanija, zainteresovanih da ih prodaju.
Kongres, takođe, zahteva od vlade SAD osnivanje dva posmatračka saveta koji bi kontrolisali primenu dogovorenih mera, jednog sastavljenog od predstavnika Kongresa, dok bi drugi bio pod kontrolom američkom Ministarstvu finansija.
Predstavnik demokrata u Prestavničkom domu Bred Šerman je ocenio da će najveću korist od vladinog paketa, ako bude usvojen, imati ugrožene korporacije, čije su akcije proteklih dana drastično opale na Vol stritu.
Predsednica Predstavničkog doma u Kongresu SAD Nensi Pelosi je, međutim, posle konsulacija sa Bušom izjavila da postoje razlike u stavu obe strane prema finalnom predlogu vladinog plana, ali je stavila do znanja da će se delovati brzo i uz saglanost obe strane, predstavnika Demokratske i Republikanske stranke.
"Svi znaju da moramo intervenisati. To ćemo i učiniti i to dvostranački i brzo", precizirala je Pelosijeva.
Mnogi kongresmeni iz redova Bušovih republikanca su, međutim, poslednjih dana učestalo ponavljali da se protive vladinom paketu, jer je u suprotnosti sa osnovnim principima tržišne ekonomije, a i zbog toga što će puno koštati američke poreske obveznike.
Uloga Obame i Mekejna
Nije jasno da li pojačano angažovanje predsedničkih kandidata i njihov sastanak sa Bušom doprinosi dogovoru ili ga otežava, piše "Tajm magazin".
Predstavnici obe partije su posle sastanka izneli međusobne optužbe da mešaju politiku u ključni državni problem.
"Tajm" smatra da je ovo najgori mogući trenutak za oba kandidata, da samo 40 dana pred izbore, uvode u kampanju praktična rešenja u vezi sa ključnim problemom i moguće posledice njihove primene.
Kako se pretpostavljalo, na obe strane se pojavio strah da će biti označeni kao glavni krivci za donošenje lošeg vladinog plana ili u drugom slučaju, za nepronalaženje alternativnog rešenja, pa Obama i Mekejn sve više odstupaju od krupnih najava "zajedničkog preuzimanja odgovornosti za dobrobit nacije".
Najveći bankarsi krah u istoriji SAD
Propast "Vašinngton mjučual", najveće američke štedne i kreditne banke, dodatno je zapalila situaciju na američkom finansijskom tržištu.
Vlada je preuzela ovu banku i pod hitnim postupkom je prodala kompaniji "Džej Pi Morgan", kako bi sprečila pražnjenje garancijskih fondova koji štite depozite veće od 100 hiljada dolara.
Ovog meseca je američka vlada morala da preuzme hipotekarne kompanije "Fani Me" i "Fredi Mak" da bi ih spasila, kao i da pomogne vodećoj osiguravajućoj kući "AIG", dok je četvrta najveća banka u Americi "Liman Braders" bankrotirala.
Pet najvećih privatnih investicionih banaka su zatvorene ili su morale da promene biznis model.
Ipak, ovo je prvi put u toku krize, da je jedna velika banka, uglavnom finansirana depozitima, propala.
IZVOR: rts.co.yu
Slabost američke ekonomije
Linearni način
