Veternik

Vodi se velika polemika koliko se isplati ulagati u poljoprivredu, ili u koje njene grane. Ja sam se nekada bavio raznim oblastima zivinarstva i dobro mi je islo do bombardovanja. Od tada se nisam mogao "izvuci" iz finansijskih problema koje ne bih sada opisivao. Sada sam se okrenuo vocarstvu i mislim da je to dobar potez obzirom da je za taj proizvod trziste mnogo vece i bolje.

BANE1.1GX

sta je tu dobro nemama pojma ja radim u firmi koja je nekada bila drzavna i zvala se P.P.K buducnost sada se zove BD.AGRO.AD mi se bavimo poljoprivredom znaci zito kukuruz lucerka skoro sve imamo i mlekaru mada ja nisam bas nesto u vezi sa tim posto ja tu obavljam posao magacionera goriva i maziva imama svoju pumpu u krugu firme za nase potrebe

pazi u poljoprivredu treba mnogo da se ulaze od toga zivimo bilo koja grana poljoprivrede

__________________
prosecno lud

yeca

i moji su se pre par godina bavili zivinarstvom..ali ne nesto preterano 100-120 kokica :]
samo to nimalo nije lako... te bolesni, te crkavaju.. te im prevrutje ..te ovo te ono.. na kraju kad saberesh malo ih ostane haahah :}}}

steta sto se Srbi malo bave poljoprivredom... ima tu posla, para ali i rizika.. na koju god granu da okrenesh..

ti preshao na votjarstvo... koliko tjesh dobiti zavisi ti od perioda..kakva je godina.. da li tje ti votjke smlatiti neka boles' .. ma.. :}
dodushe u svakom poslu ima rizika :}

__________________
..::But I, being poor...have only my dreams. I have spread my dreams under your feet. Tread softly... because you tread on my dreams."
..::EQUILIBRIUM::..
..::mail::..yeca@diskusije.net

Aenima

Mislim da se isplati ulagati u poljoprivredu, ali zaista ulagati, a ne kao do sada.

Poljoprivreda je primarna grana privrede i to se nikako ne sme prevideti, niti zaboraviti. Nije mi poznata ni jedna zemlja sveta, koja moze da funkcionise samo od sekundarnog i tercialnog sektora ekonomije.

Samim time sto je sekundarni sektor srpske privrede "na samrti", neki delovi su odavno mrtvi, akcenat bi trebalo pod hitno staviti na primarni i tercialni sektor. "Zastava", "FAP", Majdanpek, pancevacka petrohemija, sve je to u jako teskom stanju, da ne kazem da tu nema nekog preteranog spasa. Uzmimo npr. FAP, koji je nekada davno, "u dobrim starim vremenima" zaposljavao 7000 do 10 000 radnika iz Priboja i okoline (kako iz Srbije, tako i iz Bosne), danas je spao na svega 1500 radnika, ako uopste. Imam poznanike iz Priboja koji su godinama radili u toj fabrici, a danas su ostali bez igde icega. Isto takvo stanje je i u "Zastavi", gde je moj stric radio godinama, a sada je morao da pocne da radi kao nadnicar na gradilistu, kako bi prehranio svoju porodicu.

E sada, treci sektor srpske ekonomije tj. usluge je razvijen toliko da bude dovoljan potrebama gradjana ili skoro dovoljan. Sem "Delte", koja lagano postaje pravo internacionalno preduzece, nemamo nekih vecih firmi, koje mogu konkurisati na inostranom trzistu i pruzati dovoljno kvalitetne i trazene usluge tercialnog sektora, samim time biti od koristi drzavnom budzetu.

Tako da, kada se sve sabere i oduzme, koliko to mozda glupo zvuci, po meni je primarni sektor ekonomije ono gde se trenutno treba ulagati. Srbija mora da se doseti kvaliteta koje poseduje na tom polju i da uradi sto vise po pitanju poboljsanja stanja prosecnog poljoprivrednika. Od malih do najvecih, svi moraju biti bar na neki nacin stimulisani.

Moje predstave po pitanju poboljsanja primarnog sektora privrede Srbije su zahtevni, u nekim tackama su stvar naucne-fantastike, neko ce reci, medjutim sve se da resiti pametnim rukovanjem budzetom:

- Subvensticija, na prvom mestu. Da li bi i jedan poljoprivrednik ( u sledecem datom slucaju stocar) odbio neku minimalnu subvensticiju od 50 evra po teletu, koje dobije jedna od njegovih krava? Subvensticija se ne sme gledati kao oblik mita, vec kao podsticaj za jednog poljoprivrednika, vocara, stocara, ratara da poboljsa i povisi svoju proizvodnju, sa posebnim osvrtnom na kvalitet, ali i na kvantitet.

- Eliminisanje viska u produkciji. Svaki oblik viska u proizvodnji jednog poljoprivrednika treba da bude otkupljen od strane drzave i upotrebljen u drugacije svrhe. Kompenzacijom u obliku prirodnih dobara, koje mogu koristiti odredjene ustanove, moze se smanjiti godisnji budzet istih tih ustanova, ili bar jedan deo, koji te ustanove koriste na prehrambene proizvode (vojska, bolnice, menze na fakultetima...itd.)

- "Vaspitavanje" poljoprivrednika. Redovna kontrola kvaliteta zemljista uz pomoc geoloskih ispitivanja, kao i klasificiranje podobonosti zemljista. Na taj nacin se moze povecati kvantitet priozvodnje, ali i kvalitet, jer ako je poznata podobonost zemlje za odredjene useve, moguce je povecati proizvodnju, a smanjiti protrosnju. Ako uzmem za primer, da seljak, koji na jednoj njivi uporno seje kukuruz i to permanentno mora da oprskava, jer jednostavno ne dovoljno visoku proizvodnju zbog nedovoljnog kvaliteta zemljista za taj produkt, onda je promena useva preko potrebna, tj. treba na to zemljiste zasadi ono, sto tamo zaista radja, a samim time bi se smanjila potreba za hibri- i pesticidima, sto je opet pozitivan aspekt ne samo za proizvode, nego i sa ekologiju. U Srbiji ima previse zemljista, koje je preoptereceno raznim hibri- i pesticidima, tacnije zatrovano je, tako da bi to zemljiste trebalo ostaviti najmanje 5-6 godina da miruje, kako bi se tlo oporavilo.

- Podrska zemljoradniku kao bitnoj grani male privrede tj. gledanje na poljoprivrednika kao bitan faktor celokupne privrede. Trenutna diskusija o privatizaciji imovine je po meni negde smesna, jer u nekoj funkcionalnoj, zdravoj ekonomiji, mali, skoro previdni broj ustanova je u drzavnim rukama. Srbija prilikom privatizacije zaboravlja na poljoprivrednika. Dakle, treba pomoci poljoprivredniku koliko je to moguce, da se uklopi u evropske i svetske tokove proizvodnje. To naravno zahteva od drzave da pojaca kontrole kvaliteta produkata, i POD OBAVEZNO da prestane da igra u logu preduzimaca prilikom exporta. Samo direktan export samog zemljoradnika moze biti u korist nase privrede, nikako drugacije. Direktnim otkupom od proizvodjaca tj. nekom vrtom direktnog exporta, drzava naravno nece ostati bez koristi, jer ce poljoprivrednik placati porez, kao i strani kupac. Jasno je da ce drzava manje zaradjivati nego do sada, medjutim to se mora uzeti u obzir i prihvatiti, jer je to jedini nacin stimulansa poljoprivrednika.

I naravno da mi je "jasno" da poljoprivrednik "ne moze biti i poslovan covek"...Ne vidim zasto? Ako se poveca granica dejstva jednog poljoprivrednika i ako mu se pruzi startna pomoc, ne vidim zasto ne bi on sam umeo da proda ono, za sta je krvavo radio preko cele godine?

Takodje mi je jasno, da se u Vladi Srbije nalazi vise lopova nego u celom "udruzenju dzeparosa Istocne Evrope". Jasno je kao dan, da se moje zamisli i moji predlozi ne mogu izvesti, niti ostvariti, sve dok je u Srbiji "normalno", da covek koji je obijao trafike postane ministar policije, kao sto je normalno, da poslanik sa "tricavom poslanickom platom" sagradi kucu na Dedinju ili Senjaku.

Dakle, sazeto: Sve sto sam predlozila tj. sta "vidim" kao resenje pitanja srpskog primarnog sektora privrede ne moze se izvesti dok se ljudi na vlasti ne nauce da je kradja nezakonita, a to trebaju da nauce svi, od premijera do zapisnika neke mesne zajednice.

__________________
.

yeca

qq Aenima.. aj ti blago meni u politiku :}}

__________________
..::But I, being poor...have only my dreams. I have spread my dreams under your feet. Tread softly... because you tread on my dreams."
..::EQUILIBRIUM::..
..::mail::..yeca@diskusije.net

Aenima

:D Samo mi to nedostaje :D. Zar Velja Ilic nije dovoljno nezgrapna politicka figura? Samo vam nedostaje oniza toolerka, koja ce da vam prica kako da se ponasate prema svojim kokoskama? :D :D :D

Ne bre, stvarno..Sve sto sam napisala gore iza toga stojim i smatram da se moze izvesti, ali uslov za to je prevelik: ciscenje. A posto sam svesna da ce Vlada biti cista od lopova....nikada (?!?!?), tada ce se i moje ideje obistiniti.

Sve i da hocu da odem u politicke vode, ne vidim sta bih kapitalno mogla da promenim: Jedan igra fer,ali ostalih 10 komada na fudbalskom terenu igraju na kvarno.

__________________
.

Veternik

Aenima tvoje ideje nisu lose i mogle bi posluziti za pocetak razgovora o toj temi. Prvo ti moram skrenuti paznju da poljoprivrednici nisu nikakva socijalna kategorija da im treba nekakva pomoc. Po mom razmisljanju poljoprivrednici u Srbiji su nedovoljno informisani o svemu. Jedan deo informacija poljoprivrednik dobije iz drugog dnevnika, po nesto i iz nekih poljoprivrednih emisija. Upitaj neke poljoprivrednike da li koriste internet prilikom ispitivanja trzista kako bi doneli odluku koju ce poljoprivrednu kulturu zasejati, koju sortu i kod koje kompanije ce se raspitati o mogucnostima nabavke - i to sve preko e-maila. Zbog te greske u samom planiranju proizvodnje i ne znanja poljoprivrednika da koristi postojece resurse savremenog doba(kompjuter i internet) ni kompanije u Srbiji nemaju adekvatne internet prezentacije niti imaju bilo kakav korisnicki servis. Uzecu moj slucaj za primer: pokusao sam da dodjem do informacija o cenama traktora i mogucnostima o njihovoj kupovini na kredit i lizing(ne vazno kako-treba mi traktor za moj posao). Krenuo sa da trazim preko interneta i sokirao se rezultatima pronadjenog. Pogledajte na sta lici prezentacija domacih proizvodjaca traktora(IMT,IMR) sajtovi nisu osvezeni godinama, a nemaju ni cenovnike(barem u Eurima) na tim prezentacijama. Poslao sam im e-mail sa pitanjem o cenovniku, ali ni posle mesec dana niko nije odgovorio.
Pa samo sredjivanje funkcionisanja njihovih prodajnih mreza i boljem pristupu potencijalnim kupcima poboljsalo bi prodaju tih masina, a srpskoj poljoprivredi su preko potrenbne jer je kompletna mehanizacija zrela za zamenu. U saradnji sa bankama i lizing kompanijama bi se i u toj grani industrije, koja je spona izmedju metalurgije i poljoprivrede, pojavio protok kapitala koji neminovno stvara zaradu svima - pa i drzavi jer se na sve placa porez(nemam nista protiv toga-to je normalna stvar).

NASTAVICU.....

gile80

pobio ih 'ticji grip

Aenima

Pa pazi, moj stav uopste nema veze sa socijalno-kriticnim gledanje na primarni sektor privrede. Svi moji predlozi i ideje su samo oblik stimulansa te grane privrede, nikako neki oblik "socijalne pomoci", jer ne smatram da je dotle doslo.

A kao sto sam napisala, tvoj post je samo to potvrdio, trebao otpoceti sa "vaspitavanjem poljoprivrednika", znaci na svim poljima, ne samo na onom polju, koje sam ja opisala. Sa neke tacke se mora krenuti, a ono sto sam ja napisala je samo fundament, povrsni nacrt moguce solucije, koja se mora razviti i detaljisati skoro do perfekcije.

Potpuno se slazem sa time da vecina poljoprivrednika ne koristi moderna sredstva informisanja, jer im pre svega nisu dostupna. Ti imas srece da imas internet, ali u mestu, iz koga je bila moja pokojna baka, svega jedna porodica ima internet. A to mesto zivi od poljoprivrede...

__________________
.

djurmanin

Pretpostavljam da si se prethodno detaljno interesovao o svim chinjenicama
koji utichu na uspesno vocarstvo, znachi da ostvaris zaradu. Ja bez ozbiljne analize
nekog instituta za vocarstvo / pr.u Chachku/ ne bih zapochinjao takav posao.
Necu sada ulaziti u detalje, ali odnosi u poljoprivredi su toliko slozheni , sto si i sam
iskusio, da bez dobre zaledjine ne bih ulazio u takva ulaganja.

__________________
Karakter coveka je njegova sudbina. Oto Ludvig