Finansijska kriza dovela svet „na ivicu ponora“

Fransoa Fijon, premijer Francuske, izjavio je juče da se svet nalazi „na ivici ponora“ zbog globalne finansijske krize, koja ugrožava industriju, trgovinu i radna mesta širom sveta. Njegove reči odrazile su veliku zabrinutost koja je zahvatila celu EU uoči glasanja u Predstavničkom domu američkog Kongresa, koji se juče ponovo izjašnjavao o planu spasavanja Volstrita u vrednosti od 700 milijardi dolara.

Predstavnički dom šokirao je svetske berze u ponedeljak kada je odbio prvobitni plan, plašeći se narodnog gneva zbog kraha tržišta nekretnina, koji je izazvao krizu i visokorizične finansijske poduhvate koji su propali pod tim teretom. Premijer Fijon, koji će danas biti domaćin vanrednog samita lidera Francuske, Italije, Britanije i Nemačke, evropskih članica grupe najrazvijenijih država sveta G8, izjavio je da bi kolektivne mere mogle da razreše finansijsku krizu. On je rekao da ne isključuje rešenje koje bi podrazumevalo spasavanje svake banke kojoj preti bankrot.

„Svet se nalazi na ivici ponora zbog jednog neodgovornog sistema“, istakao je Fijon, aludirajući na ranije labave propise na finansijskim tržištima i prekomerno zaduživanje.
Fijon je rekao da će Nikola Sarkozi, predsednik Francuske, na današnjem vanrednom skupu predložiti mere za odmrzavanje kredita i koordinaciju ekonomskih i monetarnih strategija. U trenutku kada su berze pretrpele nove gubitke u petak, svetski finansijski lideri su upozorili da 700 milijardi dolara možda neće biti dovoljno da se oživi posustala globalna ekonomija. Žan-Klod Triše, predsednik Evropske centralne banke, izjavio da američke mere ne donose zagarantovano „izlečenje“. „U Americi, kao i u Evropi i ostatku sveta, moramo da se suočimo sa krupnim korekcijama na finansijskim tržištima“, rekao je Triše i dodao da se „posle takvih mera ne može reći da je sve gotovo“.
Kristin Lagard, ministarka finansija Francuske, u izjavi za nemački poslovni list „Handelsblat“ založila se za osnivanje fonda koji bi trebalo da bude upotrebljen za spasavanje evropskih banaka pogođenih krizom. U medijima se pojavila informacija da bi fond bio vredan 300 milijardi evra (422 milijarde dolara), skoro upola manje od američkog, ali je Lagard kazala da je taj broj „izmišljen“. Francuski predlog je odmah odbijen u Nemačkoj, ali je holandska vlada predložila da države članice EU izdvoje sume u vrednosti od tri odsto pojedinačnih bruto nacionalnih dohodaka, što je ukupno oko 350 milijardi evra.
Jučerašnje vesti sa evropskog tržišta nisu donele optimizam - naprotiv. Švajcarski bankarski gigant UBS, koji je zbog finansijske krize pretrpeo velike gubitke, najavio je juče otpuštanje 2.000 radnika zaposlenih u toj banci, nakon prošlogodišnjeg ukidanja 4.100 radnih mesta. Panevropski berzanski FTS Eurofirst 300 indeks, koji meri vrednost hartija najlukrativnijih evropskih kompanija, opao je juče za 0,3 odsto, dok je MSCI, glavni svetski indikator kretanja cena akcija, trenutno na najnižem nivou od jula 2005. Akcije na berzama Tokiju i Hongkongu zabeležile su juče pad od oko dva odsto, zbog bojazni da bi Predstavnički dom američkog Kongresa mogao ponovo da odbije plan administracije Džordža Buša za spasavanje posrnulih američkih banaka.


Prema mišljenju guvernera centralnih banaka jugoistočne Evrope, banke u ovom regionu solventne su i stabilne i pored globalne finansijske krize koja je na njih imala ograničeni indirektni uticaj. Jučerašnjem sastanku u Sofiji prisustvovali su guverneri centralnih banaka Bugarske, Kipra, Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore Albanije. „Uticaji krize su ograničeni i nema direktnog uticaja na bankarski sistem jugoistočne Evrope“, kazao je u rezimeu sastanka Ivan Iskrov, guverner bugarske centralne banke. U utorak se u Luksemburgu održava sastanak ministara ekonomije i finansija EU.

Spasavanja evropskih banaka poslednjih dana

Beneluks - Belgija, Holandija i Luksemburg ubacili 11,2 milijarde evra u banku „Fortis“, a Belgija i Luksemburg su zajedno sa Francuskom ubrizgale 6,4 milijarde evra u banku „Deksija“.

Velika Britanija: Država nacionalizovala banku „Bredford i Bingli“, i preuzela hipoteke teške 64 milijarde evra, ulozi i filijale će biti prodati španskoj banci „Santander“.

Danska: Država sa nekoliko komercijalnih banaka pokrila likvidnost banke „Ebh“.

Nemačka: Država ponudila kreditne garancije vredne 35 milijardi evra za banku „Hipo ril estejt holding“.

Island: Država dala 600 miliona evra za 75 odsto akcija banke „Glitnir“.

Irska i Grčka: Država će do 2010. garantovati za sve depozite u irskim bankama.

Izvor: BLIC - 04.10 2008.godine