Srbija će, po svemu sudeći, ostati bez imovine javnih preduzeća na Kosovu, ali i bez ikakve nadoknade za to

Međunarodnim priznavanjem Kosova i Metohije velika javna preduzeća iz Srbije mogla bi, bez ikakve nadoknade, da izgube imovinu u južnoj srpskoj pokrajini čija je vrednost procenjena na najmanje nekoliko milijardi evra. Sudeći prema najavama kosovskih zvaničnika, plan Martija Ahtisarija biće u potpunosti primenjen, što, po svemu sudeći, znači da će biti primenjen i aneks VII koji reguliše pravo svojine nad preduzećima na teritoriji Kosova. U tom aneksu navodi se da će vlasnička prava u preduzećima u javnom vlasništvu biti preneta na Kosovo, ali se nigde ne navodi da će za to država Srbija biti obeštećena.

Vlasti Srbije nikada se nisu složile s takvim predlogom, a u amandmanima na Ahtisarijev plan koji je predložio srpski pregovarački tim, traženo je da taj član bude izbrisan i a da umesto toga stoji odredba prema kojoj će sve odluke na osnovu kojih su privremene vlasti Kosova osnivale svoja javna preduzeća odvajanjem delova javnih preduzeća u vlasništvu Republike Srbije biti pravno ništavne.


Srpska strana predložila je i da se kompanijama koje su delom u javnom, a delom u privatnom vlasništvu (poput Telekoma) vrati svojina i pravo na poslovanje koji su im oduzeti bez pravnog osnova. U slučaju gde povraćaj nije moguće izvršiti, bila bi isplaćena puna naknada.


Prema najsvežijim podacima Ministarstva za Kosovo i Metohiju, javna i privatna preduzeća iz Srbije imaju ukupno 1.358 objekata na teritoriji pokrajine, čija je vrednost procenjena na više od milijardu EUR. Ipak, ukupna imovina svih srpskih preduzeća mogla bi da vredi više milijardi evra ukoliko se uzme u obzir da samo "Elektroprivreda Srbije" procenjuje da bi otcepljenjem Kosova izgubila imovinu vrednu oko 3 milijardi EUR. Osim EPS, imovinu na Kosovu poseduju i druga velika javna preduzeća poput Naftne industirje Srbije, "Srbijašuma", "PTT Srbije", "Telekoma Srbije", "Železnica Srbije" i "Puteva Srbije".


U Javnom preduzeću "PTT saobraćaja Srbije" rekli su da ta kompanija na Kosovu u vlasništvu ima 70.063,71 m2 prostora, odnosno 233 objekta među kojima su poslovne zgrade, garaže i službeni stanovi. Međutim, samo trećina tog prostora je pod kontrolom PTT dok ostalom imovinom, među kojom je i velika poslovna zgrada u Prištini od 11.000 kvadrata, kontroliše UNMIK i njome se služi poštanska služba privremene uprave. U PTT naglašavaju da ta poštanska služba ne može da bude primljena u članstvo Svetskog poštanskog saveza jer Kosovo nije član Ujedinjenih nacija i to neće ni postati.


"Železnice Srbije" utvrdile su da knjigovodstvena vrednost imovine tog preduzeća na Kosovu iznosi 206,6 mil EUR i predstavlja 7,81% ukupnih sredstava tog preduzeća. To javno preduzeće na Kosovu ima oko 330 km pruga, 33 železničke stanice, 19 dizel lokomotiva, 15 dizel-motornih vozila, 570 teretnih i 45 putničkih vagona, kao i jedan pomoćni voz. U "Železnicama" kažu rekli da za razliku od drugih preduzeća ne raspolažu ni delom te imovine. Za održavanje pruga i stanica na Kosovu nadležne su isključivo kosovske vlasti dok "Železnice" samo saobraćaju na Kosovu, do Leška.


U "Srbijašumama" za naš list su rekli da na teritoriji Kosova i Metohije postoji 335.050 hektara državnih šuma i šumskog zemljišta. Međutim, to javno preduzeće trenutno kontroliše veoma mali deo ukupnih površina. U ingerenciji "Srbijašuma" je samo deo šumskog gazdinstva "Ibar Leposavić" odnosno šume na području severno od Kosovske Mitrovice, u opštinama Leposavić, Zubin potok i manji deo šuma u opštini Štrpce.


"Srbijašume" ne kontrolišu gazdinstva Prizren, Peć, Gnjilane i deo gazdinstva Štrpce, kao i lovno-šumsko gazdinstvo Priština. U tom prduzeću rekli su i da ukupna knjigovodstvena vrednost imovine "Srbijašuma" na Kosovu iznosi 5,33 milijardi dinara.


U Naftnoj industriji Srbije nismo dobili informaciju koju imovinu to preduzeće ima na Kosovu, ali prema raspoloživim podacima reč je o 25 benzinskih stanica i pet skladišta. Međutim, NIS raspolaže samo sa četiri pumpe u opštinama Štrpce, Zubin Potok, Zvečan i Kosovska Mitrovica. Od ostale imovine "NIS Petrol-Jugopetrola" na Kosovu formirana je firma "Kosovo-Petrol", a u toku bombardovanja NIS je izgubio i objekat od 1.000 kvadrata u Proštini. Podaci pokazuju i da je NIS većinski vlasnik u preduzeću "Plastika" u Prištini i zemljišta u Podujevu.


"Elektroprivreda Srbije" u svom sastavu još vodi preduzeća "Kopovi Kosovo", termoelektrane i Elektrokosovo distribucija, ali nad njima gotovo da nema ingerencije.

Državnu imovinu u nadležnosti Javnog preduzeća "Putevi Srbije" na Kosovu predstavlja i sedam magistralnih i 48 regionalnih puteva ukupne dužine od oko 1.800 km. Međutim, "Putevi Srbije" u ovom trenutku održavaju samo 422 km tih puteva. "Putevi" imaju i upravnu zgradu u Kosovskoj Mitrovici.


U "Telekomu" ranije su procenili da su 1999. godine na Kosovu samo u fiksnoj telefoniji imali imovinu vrednu više od 77 mil EUR od čega je pod kontrolom preduzeća posle bombardovanja ostala imovina u vrednosti od oko 1,7 mil EUR, čija je vrednost u međuvremenu povećana na više od 15,5 mil EUR.