denixspe

Видим само три ресурса у овој држави с којима имамо развојну шансу: услуге, аграр и људске ресурсе, каже министар за пољопривреду, шумарство и водопривреду Слободан Милосављевић

ИНТЕРВЈУ-Слободан Милосављевић, министар за пољопривреду, шумарство и водопривреду

Моја је жеља да сељак буде богат, имућан, да добро живи и он и његова породица. Србију више не сме да плаши богат сељак. Живот на селу треба да постане привилегија, баш као што је то случај, рецимо, у Аустрији, Енглеској или Немачкој, а све више и у Словенији и Хрватској. Код нас је, нажалост, у 99 одсто случајева то хендикеп. Недостатак инфраструктуре, слаб превоз, мањак културних и здравствених садржаја, телекомуникација… тера људе у градове, изјавио је на „Политикином” пословном клубу др Слободан Милосављевић, министар за пољопривреду, шумарство и водопривреду, одговарајући на питање новинара Економске рубрике – шта ће му бити најважнији циљ у новом ресору.

Да ли ће се у најављеној Стратегији развоја пољопривреде наћи мере за остварење те жеље?

У популистици је много коришћена теза богатог и имућног сељака. Камо среће да су сви такви. Ако се то деси за пет или десет година, Србија ће бити богата земља, а ја ћу испунити свој задатак.

На шта тачно мислите? Ми смо и до сада имали добре развојне папире...

Ми нисмо кренули од нуле у израду нове стратегије. Наш је проблем што тај документ ни после три године, откако је припремљен, није усвојен у Скупштини. Нелогично би било да после три године, након свих промена које су се десиле за то време, ту исту стратегију, без икаквих промена, опет пошаљемо парламенту.

У чему јој видите мане?

Две су главне примедбе. Прво, није консултована база. Стратегија је рађена кабинетски. Друго, стратегија је превише глобална. Без квантификација. Ми те две ствари желимо да исправимо. Позвали смо све председнике општина, сва релевантна пољопривредна удружења, комплетну науку у пољопривреди и рекли им: сада реците шта имате или се после не буните. У септембру ће се изаћи са измењеном и допуњеном или новом стратегијом. Уследиће затим још један круг консултација и после ће се ићи на усвајање у Скупштини, до краја године. Ко год може да помогне, добро је дошао.

Да ли Стратегија иде у сусрет наговештеним преговорима са ЕУ?

Европска унија ће нам вероватно рећи колико чега можемо да произведемо, али ће то бити на бази онога што имамо. Мој задатак је да и ту причу подигнемо на виши ниво. Да повећамо површине и количине, укупну производњу, а нарочито квалитет робе како бисмо имали јачу преговарачку позицију.

Чују се ту и тамо замерке на рачун аграрног буџета од око 26 милијарди динара. Како Ви на њих гледате?

Свако ко се буни против већег аграрног буџета и против је нових давања пољопривреди, не жели добро својој земљи. Од тога колике ћемо добити квоте, колико ћемо бити успешни у преговорима са ЕУ, зависиће и укупан резултат Србије. Пољопривреда и прехрамбена индустрија праве трећину националног колача, а бар 40 одсто становништва ослоњено је на њу. Можда неко није свестан, али ми овог часа одређујемо будућност Србије до краја овог века. То је суштина приче зашто аграрни буџет мора да расте.

ЕУ има дефицит од око 300.000 тона јунећег меса годишње, а Србија извозну квоту од 10.000 тона и најквалитетнији „беби биф” у региону. Лане смо извезли свега 1.700 тона меса. Шта на то каже Стратегија?

Ако успемо да подигнемо производњу и један део тог европског дефицита покријемо, можемо бити конкурентни. Тврдим да то можемо јер имамо пашњаке, квалитетну воду, ваздух и земљу. Можемо ако се добро организујемо, поштујући све стандарде ЕУ, да извеземо не само 10.000 него можда 50.000 или 70.000 тона меса годишње.

Може ли сељак да веже себе и свога сина за земљу и сточарство на основу онога што понуди Стратегија?

– Управо јој је то циљ.

Да ли у пољопривреди видите, иако често оспоравану, развојну шансу Србије?

Видим само три сегмента, три ресурса у овој држави са којима имамо развојну шансу у неком дужем периоду и где можемо бити конкурентни. То су: сектор услуга, који је везан за геостратешки положај земље, аграр и људски ресурси.

Све друго, жао ми је што то констатујем, за неколико година мењаће адресу. Иде се ка Индији, Кини, Бангладешу, Пакистану... ка многољудним земљама. Имао сам прилику да неке од тих земаља и посетим. Остао сам запањен брзином којом иду њихове индустрије мотора, пољопривредне механизације, авиона, космичких сателита...

Како се одупрети таквој конкуренцији и – чиме?

Наша велика предност је квалитет земље, воде и ваздуха. То је нешто што смо од природе добили. Питање је да ли ћемо бити довољно паметни да то сачувамо од загађења или уништења. И, као друго, да ли ћемо успети да направимо робне марке у пољопривредно-прехрамбеној индустрији. То је суштина.

Пољопривреду морамо поставити на тржишне принципе. Није најважније само произвести, већ постићи квалитет, направити финални производ. Нама је, међутим, досад недостајала последња фаза у пољопривреди – тржиште. Било нам је важније да изгурамо пет тона пшенице или седам тона кукуруза по хектару. Пшеница је, међутим, берзански производ на коме се, због скученог производног простора и скромних приноса, не може много зарадити.

Шта то говори?

Највећи проблем српске пољопривреде је веома низак степен финализације примарних пољопривредних производа. Немамо, или су веома ретке, робне марке у пољопривредно-прехрамбеној производњи. Кока-кола је, у суштини, зашећерена водица, али је то светски бренд који вреди. То нам недостаје. И то схватам као један од мојих главних задатака. Значи, не ићи по сваку цену на количину, него на квалитет, препознатљивост робних марки и адекватну цену.

Којим механизмима то може да се постигне?

По мени, постоје два предуслова. Први је отварање граница за извоз српских пољопривредних производа. Објективно то је још велика препрека. Један велики сегмент рада Министарства је помоћ примарној производњи и прерађивачком сектору у испуњењу европских стандарда како би се отвориле границе за извоз. У наредних пет до десет година можемо постићи између пет и десет милијарди долара у извозу пољопривредних производа. Прошле године је то било 1,3 милијарде долара. Пољопривреда је једина имала суфицит у размени са светом.

Потребна нам је, колико год то деловало апсурдно, промена укупног имиџа земље. Јер, да би неко куповао нашу робу у Европи или у Америци, мора да има и позитивну представу о земљи. На томе радимо од 2000. године, поправљамо континуирано наш имиџ, али су последице оних катастрофа из 1990-их још увек болне.

Да ли је већ одређен и неки слоган као „квалитет Србије” или нешто слично?

Не. Маркетиншки стручњаци ће то моделирати и направити, али је то суштина. Потребна су за то још два предуслова. Први је забрана производње генетски модификованих организама у Србији, затим боља контрола на граници у вези са увозом и шверцом модификованог семена, као и најоштрије казне за то. И, да се не заборави. Врло је битна и едукација пољопривредника. Да они сами не загаде земљу којом располажу прекомерном употребом ђубрива или пестицида.

Шта нам можете рећи о сада актуелним темама? Рецимо, о жетви пшенице или предстојећим откупима…

Најпре, мењамо терминологију. Више нема откупа, већ куповине. То је тржишна категорија и нема откупних, већ тржишних цена.

За крај, какав берићет можемо очекивати ове године?

У протеклих месец дана, колико сам министар, пало је толико кише да је осетно поправљен род свих култура. Не само пшенице, већ и кукуруза, репе и свега другог. То, наравно, није моја заслуга, али очекујем да ћемо имати добру жетву и јесењу бербу. Попунићемо билансне потребе, а потом имати доста производа за извоз. Како смо се надали, добро смо се удали.


Весна Јеличић – Слободан Костић
[објављено: 24.06.2007.]

P O L I T I K A

__________________
Dvesta godina revolucija, levicarskih reformi, sindikalne diplomatije, borbe za ljudska prava i fantasticnog tehnoloskog razvoja donelo je – kroz samo nekoliko zakona usvojenih bez ikakvog otpora – produzenje radnog veka za tri godine (uskoro i za pet), sve duzi i zahtevniji radni dan, ukidanje svih beneficija za invalide rada i zaposlene zene-majke, a prava zaposlenih svelo na pravo zalbe pred nadleznim sudom.

Veternik

Zaintrigirao me je naslov ove diskusije. Zanima me definicija bogatog seljaka.

Honest liar

Trup, trup...
Ko to trupce oko moje bele kuce?
To vojnik u svanuce, kroz rosno pruce...

Otrpilike sam, po secanju, citirao pocetak jedne pesme Dobrice Erica.
Prvi stih (trup - trup) je u vezi sa ovom temom.
I MIlosevic je, pricao kako vidi bogatu Srbiju, bogate gradjane, pune izloge.
To je bio jedan intervju Vecernjim novostima.
Kad medjutim...

Ne poredim ministra sa SM.
Samo nabrajam pausalne ideje, koje nemaju mnogo veze sa stvarnoscu.

__________________
Sve se moze kad se [B]mora[/B]!

Honest liar

Da li neko uopste zna sta je bilo sa onom akcijom uzgajanja puzeva, zapocetom pre neke 2 godine?

Ono je u pocetku izgledalo sasvim novo i drugacije, ljudi su nudili uputstva, pomoc, siguran plasman, cak i proveru kvaliteta zemljista...
Kao potpunio nov program i organizovana ponuda, ono je licilo na akciju o kakvima prica i Milosavljevic u intervjuuu. Samo je tu akciju vodila neka (privatna) firma, a ne drzava.

U pocetku se ova akcija dosta pominjala i na TV i u stampi, i onda - tisina. Bilo bi zanimljivo saznati kako je sve proslo, i ima li uopste kakvih iskustava?

__________________
Sve se moze kad se [B]mora[/B]!

cuore_sportivo

Nemam pojma. Znam ljude koji su planirali da krenu da se bave time smatrajuci to lakom zaradom ali su na kraju kada su sve stavili na papir - odustali.

kico

Uvek bilo i bice!

__________________
Unistili su ljudska prava, uzese slobodu, nasa Srbija je prodata, dozivesmo golgotu!

dudette

Veoma je nezahvalno i, nadasve uzaludno, diskutovati na ovu temu u "drzavi" u kojoj je rec "seljak" , nazalost, odavno sinonim za ruzno, dok je njeno pravo znacenje zapostavljeno, kao nesto cega se treba sitediti i sto pre zaboraviti...
Zaista tuzno za zemlju koja se stalno buda nekim svojim poreklom, istorijom, tradicijom ...

__________________
Kad odrastem bicu dete.

Honest liar

Pa to je jedna od stvari koje nam je ostavio komunizam u nasledje: iako mu je znak bio srp i cekic, nema ni sela ni radnika, unistio ih je.

A moglo je i ovako: Kad se putem u Sloveniji od Celja podje uz reku Savinju, ide se kroz Savinjsku dolinu. Prvo Donju, pa Gornju, a na kraju se dodje do Logarske doline. Na celom putu se prolazi kroz mala mesta, sela: Mozirje, Ljubno, Luce, Solcava. Ceo kraj je izuzetno lep (to su Alpi), izuzetno uredan i napredan u svakom pogledu. Cak i u tome da nema bacene stvari po seoskim dvoristima, ili da nema prozora bez cveca. O djubretu ili sutu, starim kadama, masinama i bacenom namestaju nema ni govora.

Jako mnogo ljudi u tom kraju ima kuce za turiste i bave se "kmeckim" turizmom.
Samo, Slovenci su i pre II svetskog rata svojim "kmetima" davali kredite za dizanje i adaptaciju kuca za turiste. Uslovljavali su im tip i nacin gradnje, davali planove i - kredite.

Istina, mi nemamo Alpe, ali ima krajeva u kojima bi ovo jako dobro funkcionisalo. O tome se i zna, i prica se dugo. Nazalost, samo se prica - akcije nema. Slovenci su taj posao zapoceli pre 100 godina, a mi nismo jos uvek

Sta li je uradio ovaj ministar, od tog intervjua do danas?

__________________
Sve se moze kad se [B]mora[/B]!

zatra

pa neverujem da je uradio nešto konkretno nije ni mogo prvo što za razvoj poljoprivrede jednostavno nema ili ima vrlo malo para pa je seljak prepušten sam sebi poljoprivreda nam je na nivou 50 godina sada već prošlog veka nit je nešto uznapredovala nit je razvijena na nekom zadovoljavajućem nivou
drugo neko odozgo lepo opisa slovenačka sela i slovenačko seosko domaćinstvo sve čisto uredno naravno za razliku od našeg sela (naročito na jugu srbije )u brdsko-planinskim krajevima južne srbije. u pomoravlju od aleksinca nagore stig šumadija su u malo boljoj situaciji ali daleko od dobre ubi nas mentalitet uopšteno ja neznam za druge ali evo primera u zaplanju (ispod suve planine )niška mlekara organizuje otkup mleka seljak video mogućnost zarade ovaca i krava ima svako domaćinstvo kamion cisterna ide od sela do sela i otkupljuje mleko po i za njih i za seljaka povoljnoj ceni međutim...počinje da radi naš mentalitet (srbin ti je srbin bre)naš ti seljak videvši da se mleko na terenu ne kontroliše (po pitanju masnoće )u 50ak i više litara mleka naspe 10 i više litara vode računica svakog dana po deset litara više "mleka"koje je uzgred besplatno iz seoskog vodovoda ili sa obližnjeg izvora više para zadovoljni seljaci trljaju ruke državno ko ga j..e posle privatizacije niške mlekare nastavi se otkup ali i počinje kontrola mleka na terenu seljaci nastaviše sa praksom ali tehnolog ne uzima mleko sa nedovoljnom masnom jedinicom tako jednog dana tako drugog dan cele nedelje a več posle nekoliko dana se kamion i ne pojavi više nije išao u zaplanje nije se isplatilo više potroši goriva nego što ima mleka koje je po nekim standardima (naravno u niškim medijima se pojavi vest o seljakovoj snalažljivosti prvo kao šaljiv tekst a zatim na televiziji ozbiljna rasprava na tu temu)čak ni privatne mlekare ne zalaze više tamo doduše ovaca i krava je sve manje a i ljudi koji bi ih čuvali ali kad bi se ovo desili u švajcarskoj nemačkoj sloveniji i šta ja znam gde sve mentalitet nam je loš
e sad da se vratim na situaciju u našoj poljoprivredi svugde osim donekle u vojvodini naš ti je seljak svaštar sadi sve po malo ne opredeljuje se za jednu kulturu koju će proizvoditi i plasirati na tržište (pijačna prodaja ili otkup )uglavnom radi mašinama koje su malo produktivne ili dotrajale ne koristi ili veoma malo zaštitna i sretstva za prehranjivanje (što je donekle i povoljno -zdrava hrana )ali je isto tako i činjenica da sadašnje savremene kulture bez normalnih količina sretstava ne daju pune prinose pa se desi da mu pšenica kukuruz krompir podbace (jer nije koristio sva sredstva za zaštitu i prehranjivanje )a on krivi (govori "ovi iz zadrugu nabavili loše seme")
treće glavni krivac za lošu situaciju u poljoprivredi je masovna posleratna (2.sv rat)industrijalizacija zemlje kadfa su seljake sa njiva maltene na silu vodili u fabrike pa čovek sa sela nit je bio seljak nit radnik tzv.polutan ujutru ustane trči na poso kad se vrati sa posla trči u njivu premori se uveče dok namiri stoku (i ženu)legne kasno ujutru opet trk na poso i tako svaki dan nit je odmoran za fabriku nit za njivu kad što kažu ceo dan u fabrici kunja popodne na njivu kunja kad su veći poljoprivredni radovi (okopavanje,setva ,žetva,oranje itd)on uzme bolovanje za to vreme njegovo radno mesto prazno mašina stoji nema produktivnosti fabrike takav način rada je jedan (manji)razlog propasti naše industrije druga stvar je i nipodaštavanje (naročito srpskog)seljaka od strane države naš seljak kao provereni domaćin sa domaćinskim odnosom i prema svom domaćinstvu i prema državi boo je oči (hrvatskim i slovenačkim)državnim političarima posle rata jedino je u srbiji počela kolektivizacija sela (kolektive)koje su upropastile srpsko seosko domaćinstvo recimo milom ili silom domaćin u kolektivu da par volova tri četri hektara plodne zemlje 5-6 pari vrednih ruku a sa druge strane u istu kolektivu uđe čovek koji je pre rata bio radnik (nadničar na njegovom imanju)celo selo u kolektivu pola sela gazde pola sela nadničari kod ovih zbog lošeg poslovanja kolektive se ugasiše ali sad.. sva raspoloživa sretstva kolektive (volovi ,krave plugovi retke vršalice,još ređi traktori i obradive površine)se dele ravnopravnona sve članove kolektive nije bitno ko je šta uložio dele svi i ko je došao sa rukama u džepove i ko je ušao sa gore opisanim svi jednaki svima približno isto damaćinu koji je u kolektivu uneo recimo dva vola i vršalicu može da bira ili vršalica ili volovi jedno njemu a drugo čoveku koji je kod njega bio nadničar ovaj osiroti(doduše ne toliko)a ovom dopadne vršalica jali volovi
to je sprovođeno jedino u srbiji jedino kod srpskog seljaka jedino je posle rata u srbiji sprovođen prisilni otkup poljoprivrednih proizvoda pa su ljudi masovno ostavljali sela i bežali u grad (jer i ako se desi da ne poseješ ništa postojao je razrez pa ti odredi da daš u otkup tonu pšenice a ti te godine nisi posejao ni zrno imaš nemaš moraš da daš pa se dešavalo da seljak po jednoj ceni(na crnom tržištu)kupi količinu pšenice koja mu je razrezana a proda je po ceni koja ne pokrije ni transport iste od mesta kupovine do mesta otkupa
na kraju jedini spas za našu poljoprivredu je povoljni državni krediti regresirane cene svega(nafte semena,sretstava za zaštitu i ostalog) potrebnog za proizvodnju određenih proizvoda obezbeđen plasman ili otkup po pov