Aenima

Oko 1.5 Svajcaraca zivi u raseljenju, pretezno u Australiji, Americi i Kanadi.

Irska je dobrim delom izgradila danasnju Ameriku.

Australija je zemlja nastala od bivsih robijasa i uz pomoc Engleske kolonije.

Milioni Indijaca danas zive u Velikoj Britaniji.

Milioni Arapa danas zive u Francuskoj i Engleskoj.

Oko 100 000 Portugalaca danas zivi samo u Svajcarskoj.

U poslednjih deset godina je najmanje milion Nemaca napustilo svoju domovinu i otislo u Ameriku, Juznu Afriku i Kanadu.

Ove podatke mozes naci na internetu, tacnije na SPIEGEL ONLINE - Nachrichten

Ne postoji nacija na ovom svetu koja zivi samo u svojoj domovini. Mozda je to uspevalo drzavama, koje su imale totalitarne rezime, kao sto je bio SSSR, na primer.

Ako se ti vodis tom logikom, onda je cela ljudska rasa, kao takva, rasa gubitnika, jer ako je merilo gubitnika ili pobednika pitanje, da li neko zivi u svojoj domovini ili ne, onda ti je valjda jasno sta hocu da kazem.

Meni se sve cini, da ti na neki nacin pokusavas da zaustavis sveopstu globalizaciju i mesanje nacija, kako ne bi bili gubitnici i ne trazili nesto bolje, ako vec mozemo to bolje da dobijemo.

I pitanje: Ko kuka od nas dvoje, ti ili ja?

__________________
.

DUSAN

Nemoj da nas poredis sa Arapima, Indijcima,pokusaj sa zemljama u okruzenju.(osim bivse SFRJ)Takodje,navedi mi procente tih Nemaca,Portugalaca i sl.koliko ih je otislo napolje u odnosu na ukupan broj stanovnika,pa to onda poredi sa brojem nasih ljudi koji su otisli u odnosu na one koji su ostali.Ne kukam niti bih to radio,zao mi je samo sto ovde ne bi niko ostao samo kada bi se granice otvorile i vize ukinule.Ti ces verovatno reci da bi isto tako bilo i sa stanovnicima Ugande , Azerbejdzana ili Bangladesa ali mislim da nismo za poredjenje ))

Vuksfrj

Izgleda da malo ko ovdje razmislja o pravim uzrocima ovolikog broja ljudi koji su sad u inostranstvu.
Vidite kad je poceo rat u Jugoslaviji situacija se promjenila drasticno. Prije tog su ljudi odlazili u inostranstvo "na godinu dvije" da zarade pa da se vrate kad obezbjede dovoljno za povratak. Nazalost mi koji smo napustili nase domove kad je rat poceo i ponjeli samo ono sto je moglo da stane u auto (ili u kofer ako si morao preko vatrenih linija) smo razmisljali da ce mo se vratiti cim rat stane. Zivjeli smo u iscekivanju povratka na staro. Uostalom o tome govori i moj roman "Nocne more". Budili smo se nocu obliveni znojem poslije snova u kojima smo se nalazili na mjestima sa kojih smo pobjegli kako bi izbjegli ratne strahote. To sto mnogi od nas nisu uspjeli da se snadu u Srbiji nije nasa greska, bila je blokada, ljudi u Srbiji su se osjecali ugrozenima tako da su nas smatrali potencijalnom opasnoscu, inflacija je harala. Mnogi faktori su na to utjecali. Naravno bilo je i onih koji su uspjeli. Nacin kako se uspjevalo ne zelim da komentarisem ali kad dodes u novu sredinu sa samo malo garderobe na sebi bez sredstava ni stan da platis onda nema govora o sposobnosti vec samo o sreci.
E kad sam vidio da je rat dosao do te tacke da vise nema povratka u svoj grad, da je kriza u Srbiji sve veca, da sinu nemam jaje da isprzim za rucak, spakovao sam ono malo stvari i krenuo kako Bora rece u jednoj pjesmi "u tudinu, u p.... materinu". Zato sam ja jos uvijek Jugonostalgicar jer sve ljepo sto mi se desilo u zivotu desilo mi se u SFRJ. Otkad nema SFRJ zivot samo prolazi bez ljepih trenutaka. Naravno oni koji su sad srecni nemaju razloga da zale za necim ali meni pare nikad nisu predstavljale srecu u zivotu.
Sreca se ne moze kupiti.

Pozdrav Vuk.

DUSAN

Nikad ne treba zatvarati vrata za sobom,pogotovo ako ni tamo gde covek ode ne oseca srecu i zadovoljstvo.Ne treba se plasiti povratka,sto rece feliciti,to nije greh.

Canon

Nije greh vratiti se, ali nije greh ni ostati gde smo. Mislim da svako manje-vise zna za sebe kako se oseca. Ako neko oseca nostalgiju, to ne znaci da obavezno moram i ja da je osecam, jos manje moja deca koja su rodjena ovde, mada imaju srpski pasos. To sto ce neko da ih pita, koje su nacionalnosti, reci ce da su Srbi, ali kada bi ih isto tako pitali da idu da zive u Srbiju, momentalno bi odbili. Za decu to nije pitanje novca, jer time jos uvek ne lupaju glavu, vec deca ovde idu u skolu, imaju ovde svoje drustvo, navike, bolje govore francuski nego srpski (ne zato sto ih ne ucim, vec zato sto vise vremena provode izvan kuce i u skoli gde koriste francuski jezik nego kod kuce). Pored svega sto je vec navedeno ZA i PROTIV rekla bih jos i to da smo cesto silom prilika radi dece primorani da ostanemo gde smo, jer bi takva jedna promena uticala drasticno na njih, sto se tice skolovanja i sto je najvaznije, osecali bi se iscupani iz korena, pa bi onda ta ista deca imala nostalgiju za zemljom koju smatraju svojom. Zivot "preko" je jako kompleksan i hteli-ne hteli treba sve da se uzme u obzir. Ono sa cim se NE slazem nikako, to je generalizovanje stvari. Svaki covek najbolje zna za sebe sta mu odgovara, gde se dobro oseca, za cim zudi ili ne, da li masta o tome da se vrati ili ne. Mislim da je jako gruba opaska reci da zivot u inostranstvu dovodi do dusevnog jada, jer to NIJE istina, nije SVACIJA istina. Ima ljudi koji su otisli radi novca, drugi su izbegli radi rata, neki su jednostavno otisli u avanturu. Prema tome, postujem nostalgiju, koju i ja ponekad osecam, ali je to daleko od nekog dusevnog jada, jer ovde jako lepo zivim (punim plucima) i ne razmisljam o povratku.

Ne radi se uopste o tome vise kakva je situacija u Srbiji, jednostvno covek se navikne na novi zivot, pa se na kraju krajeva vise oseca stranac u vlastitoj zemlji nego u zemlji u kojoj je "stranac". Ovo (iako je moj slucaj upravo takav) takodje nije pravilo, jer neki ljudi se nikad ne uklope. Kao prvo ne nauce jezik, zive po 20-30 godina vec u dijaspori, a pricaju francuski, nemacki ili engleski kao krava latinski. Sigurno da ce biti tesko snaci se i u obicnoj prodavnici, pa da onda i ne spominjem odlazak u pozoriste ili bioskop, gde je inace sve na tom istom stranom jeziku. Tada naravno moze da se govori u kulturnom siromastvu i dusevnom jadu. Naravno da novac ne kupuje srecu, iako kupuje hleb, ali za dusevnu hranu covek isto tako mora sam da se postara i kao prvo da nauci da komunicira.

__________________
"It's not who I am underneath, but what I do that defines me!"

crno

s ovim se bas slazem pogotovo s ovom recenicom SRECA SE NE MOZE KUPITI!!!!


canon i ti si to jak olepo rekla, nije svakom isto i ne zna niko kak ose ovaj drugi oseca jer nikom nije isto.

a i za te ljude koji zive po 20 god u inostranstvu i neznaju svoj jezik to je tek strasno!
skoro sam upoznala jednog coveka koji ima 40 god a ovde je od 18te god dakle 22 god on norveski prica gore od mene koaj sam ovde 9 meseci.
strasno

__________________
zivot je trenutak, treptaj necijeg oka, zivi u trenutku da se nebi kajao, i iskoristi svaki trenutak jer mozda ce ti bas on jednog dana u mozaiku zivota faliti

Aenima

Uporedila sam nas sa Svajcarskom, ali ti si to vesto, iskusno i kompetentno prevideo, kako ne bi uvedeo jedan bitan, maleni detaljcic:

Svajcarska ima 7 000 000 stanovnika...1.5 milion je van zemlje...na koju ti zemlju lice? Da ne lice mozda na Srbiju? Malo? I nisu ni Azerbejdzan, Uganda, niti i jedna od "tih" zemalja, koje su ti valjda smesne, posto ti je samo poredjenje sa njima smesno ....

...za mene ne postoji razlika. Srbija je trenutno zemlja treceg sveta, samo je u goroj poziciji. Zemlje Treceg Sveta bar imaju banane. Mi imamo samo sujetu. Za izvoz.

__________________
.

DUSAN

malo pozitivnija budi,molim te ))

Aenima

Realista je u jako malo slucajeva i optimista. Ne mogu da budem pozitivnija. Uporedjenje sa zemljom treceg sveta je maximum optimizma, koji mogu izvuci iz sebe kada gledam sta se desava u Srbiji.

__________________
.

DUSAN

Da je takvih vise ovde mozda bi bilo drugacije?