Bezlični

Ja sam vec 20 godina u.... Krusevcu.
I nemam pojma kako je u dijaspori....

damir

Pa, u dijaspori je dosta drugacije nego u SFRJ na primer.
Za razliku od SFRJ, covek ovde pri samom ulasku u zemlju mora da se odvikne makar od 50% navika koje je imao u SFRJ.

Sistem, nacin zivota itd. sve je drugacije.

Parica ima, ali, za to mora da se radi.
Ko zeli da ima dobar zivot, ovde moze da ga ima.

Naravno, pare se ne beru, kao, sto mnogi misle.. kada dodju dijasporci u SFRJ, e, ovaj je pun ko brod, ovaj vozi ludo auto, ovaj ovo, ovaj ono...

Mnogi se ne pitaj kako je taj dijasporac dosao do tog, da li ga je platio kesovinom, da li ga je uzeo na kredit (i kako taj kredit odplacuje itd) ...

itd itd itd .. do sutra bi mogao na ovu temu

__________________
I was born intelligent, education ruined me.

Vuksfrj

Zivot ovdje (u Svedskoj) je potpuno drugaciji nego prije kod nas. Glavna stvar koja zanima ljude ovdje je novac. Od jutra do mraka se sve svodi na zaradu. Ima ljudi koji su zaposleni i na dva mjesta jer im je jedna plata malo. Druzenje se svodi na unaprijed ugovorene rijetke kucne posjete a izlasci u restorane su pravi luksuz.
Kako je jednom rekao Bora Corba "Na zapadu je subota samo jednom nedeljno a kod nas je bogu hvala svaki dan."
Iz tog njegovog zapazanja se sve moze razumjeti.
Naravno kad se tome doda i odnos Svedana prema nama useljenicima onda nije cudo sto se osjecamo izbjeglicama i poslije 15 godina zivota ovdje.

Pozdrav Vuk.

Canon

Ne bih gledala bas tako crno na dijasporu. S godinama covek se navikne na drugacije, jer JESTE drugacije. Sasvim je drugaciji mentalitet, to je tacno. U pocetku svi mnogo pate za rodnim krajem, za starim drustvom, ali sve to prodje posle par godina.
Mislim da je veliki problem nasih ljudi to sto odu iz jednog razloga : novac. Tako se zaglave u ovaj kapitalisticki sistem i samo rade, kao masine, skupljaju pare za "povratak jednog lepog dana", grade kuce kojima se komsije "dive" (a iza ledja zavide), hrane svoju sujetu time da su nesto postigli u zivotu, a taj uspeh se obicno meri po broju spratova kuce. Svake godine, godisnji odmor - obavezno odlazak "kuci", uskracuju sebi mogucnost da proputuju i vide malo svet i nesto drugo osim starih roditelja i familije koja samo ocekuje poklone i da se ogrebe za nesto.
Potpuno je pogresno misliti da ljudi, domacini zemalja u koje idemo, samo rade i ne znaju da zive. Vrlo cesto putuju, imaju vikendice ili stanove na moru ili planinama, gde cesto odlaze. Zive medju svojima, imaju familijarne skupove. Zabavljaju se, idu u bioskope i pozorista, na koncerte, u diskoteke, u kazino.. Sve to nasi ljudi slabo rade (ako uopste) jer stede svaku paru za "kucu", pomazu familiju itd. Kad bi se malo opustili i poceli zaista da zive, nije zivot ovde nimalo los.

__________________
"It's not who I am underneath, but what I do that defines me!"

TinaOfTrades

Zivot "preko" mi je dao jednu veliku prednost - da i uzivo upoznam ljude razlicitih
vera, nacija.. a ne samo preko knjiga i tv.. da se s njima druzim, da ih razumem,
mada ne treba ta "prednost" da bi se shvatilo da nisu za ismevanje ako im se
pogledi na svet i verovanja razlikuju od nasih.

__________________
Acta est fabula.

anastasija

hehehehe...bas tako...nazalost

Dijaspora...Valjda se samo jos u Srbiji o tome vodi diskusija....Svi smo otisli iz nekih razloga....Otisli smo je nam se nije dopadao zivot tamo...Niko iz dobrog nije pobegao..Nazalost to je jedina istina..Sve dalje diskusije su suvisne..Radim,vozim auto..imam sve sto mi je potrebno ..Dok u Srbiji moje prijateljice imaju samo naj osnovnije za zivot...Cemu takav zivot?Zasto da se ne zivi lepse ako neka druga,,tebi strana,,drzava da sve uslove da ostvaris to sto zelis...a tvoja ti nikada nije pruzila ni delic toga....Zalosno...ali ispravno...U Srbiji sam provela pola zivota svoga...Volim Srbiju...ali ipak vise zelim da moje dete ima lepsi zivot nego sto sam ja imala....A STRANAC..Ma bas me briga ko sta kaze o namaStranac ili Ne...Ja radim posteno...i posteno imam...a u Srbiji..nazalost posteni i vredni....tesko prolaze...gotovo nikako....

Vuksfrj

Upravo tako. Sa ovom konstataciom se u potpunosti slazem. Inace prije 90-tih mene nije niko mogao natjerati ni da razmisljam o odlasku na rad u inostranstvo a kamo li da odem.
Mozda sam zato i ovoliko kritican sad kad sam ovdje jer se osjecam prevarenim. Prokockali smo nesto sto smo imali zbog necega sto nije uopste mnogo bolje. Naravno sad je ovdje na zapadu mnogo bolje nego dole ali ja jos uvijek poredim nas zivot prije pocetka krize i danasnji zivot ovdje.
Naravno da starosjedioci ovdje imaju vise nego mi koji smo izgubili sve dole u ratu i ovdje smo poceli od nule.
Ma sve u svemu nije lose kako je moglo da bude. Sta da sam ostao izbjeglica u Srbiji kad i ljudi koji su zivjeli tamo cijeli zivot nisu zadovoljni.

Pozdrav Vuk.

DUSAN

Poznajem mnoge izbeglice koji su vredno radili i mogu reci da su tim radom uspeli da postignu ono sto vecina starosedelaca nikada nece. Zato znaju da kukaju i da budu nezadovoljni svojim zivotom ali se nikada ne bi zamenili sa tim ljudima i radili kao i oni.Problem je sto nista ne moze da padne s neba,bilo gde da se covek nalazi.Ali to nekima nikad nece biti jasno.Srbi su stalno nezadovoljni,zato nam tako i jeste.

Vuksfrj

Evo jedan primjer kako se "moglo uspjeti" - U sezoni ubiranja plodova prirode zaposlio sam se u susari sljiva kao sezonski radnik. Posao je trajao dok je bilo sljiva. Dnevno se radilo po 12 sati s tim da jedanputa u dvije sedmice se radilo 24 sata zbog promjene smjena. I poslije tako mukotrpnog rada je trebalo da nas isplate. Poljoprivrednici koji su radili u susari su dobili svoju zaradu kroz gorivo, dubrivo i sl. Mi koji smo proleteri bez zemljistva trebali smo dobiti zaradu u novcu. Protekla su 3-4 mjeseca a nismo dobili zaradu. Inflacija je harala. Kad sam se otisao pobuniti u susaru zbog tog poslije par dana sam dobio pare ali i poziv u policiju zbog ometanja javnog reda i mira.
Eto kako se moglo uspjeti.
Pozdrav Vuk.

Ranko

I ja sam imao slicno iskustvo, s tim da sam srecom radio samo jedan dan. Rekli su mi kasnije da ako hocu da budem placen, treba da radim jos jedan dan.

Hvala lijepo.