Hennessey

Nikada ne zali za necim,jer nikada neces ostvariti svoj cilj.

__________________
Nekad smeska se povoljna prilika za bolje...
Nekad spasi te dusman,a izigra te voljen...

Amika

U pravu si, od kajanja nema koristi. Morali smo otici iz svoga rodnoga kraja, tako je bolje.

MontenegroGirl

AnchY blago tebi..........
Ja da imam jos 2 meseca do povratka kuciiiiiii ja bi bila najsrecnija osoba na svijetu.
Ma dragamoja ja sam ovde skoro 6 godina, i nikako nisam bila kuci, de imam porodicu.
I jos jednu do dvije godine znam sigurno da necu moci da odem(((((((((((((
Sta reci....
Tebi savetujem da se opustis i uzivas jos tih par meseci i CUTI BRE NE RASTUZUJ ME SAD CU ZAPLAKATI((((((((((

Isidora

I ja sam zaplakala kad sam pročitala Amikin post...

Sarajevo se zaista mnogo promenilo, ali to te, nadam se, neće sprečiti da ga pamtiš kakvo je bilo. I ja to radim, iako nikada nisam živela u njemu, ali odlazila sam tamo svake godine. Imala sam tamo mnogo rođaka i prijatelja, sad nemam nikog... Pravih sarajlija je veoma malo u Sarajevu sad. Došli su tamo ljudi koji nisu u njemu rođeni i grad je izgubio ono nešto... Isto je sa svim gradovima bivše Juge. I Beograd je pretpeo izmene u pogledu sastava stanovništva. Mnogi su iselili, novi došli, sve se menja... U poslednje vreme čini mi se da se stari duh Beograda vraća. Možda se isto dogodi i sa Sarajevom

__________________
Kad nešto želiš, naći ćeš način, kad nešto ne želiš, naći ćeš razlog...

www.KuvarOnLine.net

crno

sarajevo i moja velika ljubav bas volim taj grad,ali.....
stranac u svom rodjenom gradu- bla sam i to i jesam i zauvek cu nazalost ostati i slazem se s tobom NIKAD NIKOM TO NE POZELI!!!!!!!
a sto se tice mene i moje nostalgije,hmmmm desava se ponekad za neke bitne datume koje nikad nisam preskakala kao sto je sekin rodjendan, tatin koji su skoro prosli a ja sam tako daleko,zatim praznici, vaskrs je tako tuzan cak nisam imala volje ni jaja da bojim,kao iz ne znam ni ja revolta ili sta,nasla sam sva opravdanja zasto to nisam uradila kad su me moji pitali,a prava istina je da nisam mogla da podnesem prvi praznik i to tako veliki i bitan sama,jos kad sam ih nazvala i cula celu rodbinu kod njih na rostilju okupu ccccccccc
da se obesis al stas.
proce jos bar dve godine kad cu mozi izaci iz zemlje, smesno ali eto.
previse sam ulozila da bi i pomislila da se vratim, te ne mislim o tome,ali nekad mi fali bar samo jedan prijatelj ovde.
vidim neko je pisao da mu ne fale prijatelji jer ima nase klubove i ostalo
cccccccccccccc
ovde toga nema ako ocu nas klub moram do svedske, a toliko da idem sama nemam ni zivaca ni volje.

ancy bre ti ides za dva ipo meseca ne misli o tome i brzo ce proci veruj.
znam da je tesko ali.... sve se prezivi
pozzzzzzzzzzz

__________________
zivot je trenutak, treptaj necijeg oka, zivi u trenutku da se nebi kajao, i iskoristi svaki trenutak jer mozda ce ti bas on jednog dana u mozaiku zivota faliti

blackmagicwoman

Pa evo ovako, ja nisam morala da odem iz svog rodnog grada ali izabrala sam jer je ljubav bila u pitanju )) iskreno da kazem nisam se nijednom pokajala zbog toga, ali da me uhvati nostalgija -uhvati.Ja mogu da se priviknem gde god da dodjem ko sto sam se privikla i ovde u kanadi , ali opet svi moji su tamo, porodica, prijatelji...... naravno da zelim da sam sa njima i da me uhvati tuga kad ne mogu da zagrlim moju mamu ili da se dzapnem sa njom ko sto sam znala, ali srecom svi se razumemo imamo kontak tako da mi je malo lakse ali opet da kazem - hvata me nostalgija )))

Amika

Isidora, nisam zeljela nikoga razplakati. Ja imam tu privilegiju da ga pamtim onako kako je bilo prije. Zato obozavam gradove u kojima vidim Sarajevo, a grad u kojem zivim me podsjeca na Sarajevo nocu.

Crno, Sarajevo ce uvijek ostati moja najveca ljubav na svijetu. Kad god mi je tesko, pustim sebi pjesmu "Sarajevo ljubavi moja".... a iznad kreveta visi slika Sebilja, koju nebi dala ni za sta na svijetu. Pravo Sarajevo zivi u srcima ljudima koji ga vole, i niko nam ga ne moze ukrasti.

annamaria

Na ovu temu o Sarajevu ne mogu a da ne kazem nesto
I ja sam iz tog grada i znam kako se osjecas
Ja idem dole svake godine jer jos mi je tamo ostala mama i sestra ali to vise nije to Sarajevo je jedini grad na svjetu koje ima srce , to je moja ljubav Ali sad kad odem dole osjecam se kao da sam stranac ,nema vise onih starih sarajlija,hocu reci sve ih je manje Njihova mjesta su zauzeli öjudi koji da nije bio rat ne bi nikad ni vidjeli SarajevoNeka se ljuti ko got hoce ali je tako jedino je ostao centar grada isti sa istim facam a svi ostali djelovi vice lice na Sjenicu , Srebrenicu i ostale djelove Bosne
Meni je sreca sto sam ja rodjena u malom mjesto oko 7 km od Sarajeva i to mjesto nije pomjerano tako da je bar to ostalo poprilicno isto

Vuksfrj

I ja sam napustio moj rodni grad 1992. Otisao sam prvo u Srbiju a kad tamo nisam vidio perspektivu i mogucnost opstanka a rat nikako nije prestajao odlucih da se uputim mnogo dalje - u Svedsku.
Tako da i dan danas sam ovdje na hladnom sjeveru.
Nostalgija je bivala sve jaca sto je vrijeme vise prolazilo. Mnoga ocekivanja u novoj domovini su se pokazala nerealna. Nije to bio onaj raj kako su prikazivali u Jugi prije rata propagandisti zeljni zapadnog zivota. Sve sam vise uvidao prednosti koje smo mi imali u Jugi u odnosu na zapad.
Naravno mi smo se Juge sjecali od prije rata tako da je normalno da smo veci nostalgicari nego oni koji su ostali i u toku rata dobijali drugaciju sliku svoje okoline.
Medutim jedno je tacno. Mi vise ne pripadamo ni dole u Jugi ni ovdje na zapadu.
Lebdimo negdje izmedu.
O tom zivotu sam napisao pricu koju sam postavio u dio foruma pod ovim linkom:
Konkurs za najbolju kratku pricu - Price

Pozdrav Vuk.

GstopDmobing

__________________
... Quod dixi, dixi ... Quot capita, tot sententiae ... Fiat iustitia, pereat mundus ...