Nostalgija - DiskusijeNET - eX YU

Isidora · 24.09.2006, 08:54 PM

Oko 5 godina sam provela van zemlje, od početka do sredine devedesetih. Živela sam relativno blizu, u Engleskoj i na Kipru. Htela sam da crknem od tuge za Beogradom, mojom ulicom, Bulevarom revolucije, prijateljima, pozorištem, tramvajima, našom televizijom... Onda sam smišljala šta sve kod nas ima, a tamo nema, pa mi je čak i ren nedostajao... Pa sam onda počela da primećujem kako su oni ružni i neobrazovani (tamo su se Jugosloveni zaista i na ulici razlikovali po: visini, lepoti i čistim cipelama, a o opštoj kulturi da ne govorim) i na kraju se spakovala i vratila u ovaj haos (jeste haos, ali je naš). Ne bi mi palo na pamet da odem preko na duže od nedelju dana, mada sam tamo daleko udobnije živela.

Interesuje me kako se osećate vi koji živite preko, da li ste se "primili" tamo gde jeste ili imate osećaj da ste deo drugog sveta, da ste tamo samo privremeno, pa ćete se vratiti? Da li ste nostalgični kao ja ili vam je svejedno gde živite?

damir · 25.09.2006, 01:32 AM

Pa pravo da ti kazem da se ja jos uvek nisam navikao na Kanadu.
Znaci, tu sam, ali nisam tu.
Mogu pravo da ti kazem da vise ne znam ni gde zelim da budem.

Kao i sama sto znas prosle godine sam bio u Bosni i u Beogradu oko mesec ipo dana.
Bilo mi je skroz pozitivno i u Bosni, i u Srbiji, ali jednostavno nisam siguran da li bi mogao da se vratim dole i zivim.
Mislim da me je zivotu u Kanadi (na zapadu) promenio za 200%, ne samo mene vec veliki % ljudi koji zive negde na zapadu.

Pozitivno je otici na prostore EX-YU, provesti odmor .. mesec \ dva ... i vratiti se nazad.

... a mogu reci i to da se sistem u EX-YU drasticno menja, da se sve vise i vise uzima zapadnjacki sistem, tako da "uskoro" nece biti neke drasticne razlike.

To je neko moje misljenje, ne kazem da ce se svi sloziti sa ovim ali ... boze moj

NeTCaFFe · 25.09.2006, 02:12 AM

bezh,mene vata nostalgije
isidoritze toj je poenta nigdje nije kao u swojoj zemlji i sa swojim narodom
zaeb nemozhe da ti nedostaje i najmanja stwarchitza
ma kolko ti lepo bilo u nekom drugom delu sweta
kao shto se kazhe
dome slatki dome

sho se tiche tog naginjanja prema zapadnjackom standardu ziwota
definitiwno sam protiw toga nisam bio tamo al nikakoo mi se nedopadaju priche
trip,rano leganje,kuca posao,nema nista drugo ko da nema zabave ko da su se ljudi pretworili u mashine
detza loshe prowode swoje detinjstwo
prowode uchetji ne igrajutji se doziwljavajutji lepe trenutke u swom detinjstwu.

Delfi · 25.09.2006, 07:48 AM

Jeste dodjes u svoj kraj i budes neko vrijeme i onda opet zelis da ides nazad ...e sad zasto .....
Pa tamo kad radis znas za sta radis jer su standardi veliki (jedino pozitivno)
Drugo nemas vremena da izadjes a i ako izadjes skupo je gdje god da odes ...znaci rano ustajanje ides na posao pravac kuca i steka se novac ...onda kad dodjes kuci ti si car imas para sve ti jeftino provodis se nekih mejsec dana dva ne bitno,i sta onda opet nazad i opet sve po starom ....

Dakle kao sto vecina kaze da mi je tamo da radim a ovdje da trosim jer je to jedino isplativo...

Isidora · 26.09.2006, 01:45 AM

	Citat:	Daky
	Pa pravo da ti kazem da se ja jos uvek nisam navikao na Kanadu. Znaci, tu sam, ali nisam tu. Mogu pravo da ti kazem da vise ne znam ni gde zelim da budem.

Tačno sam to i očekivala... :frown:
Pola života ovde, pola tamo... terazije i ništa ne preteže... Postoji izraz za ljude bez domovine, tj., one koji imaju osećaj da ne pripadaju nigde - apatridi (a = bez i patria = zemlja, otadžbina; prim.prev.). Ovo je problem preko milion mladih ljudi koji su napustili YU. I kod njih nostalgiju ne treba očekivati. Šta su mogli da zapamte? Početak rata, mržnju, brige roditelja oko toga šta će, kud će, pogibije rođaka...

A šta mislite kako je mojoj generaciji i malo starijima? Npr., tvojim roditeljima, Daky... Pa mi imamo puno toga lepog da pamtimo. Živeli smo skroz opušteno, putovali, bili bezbrižni, imalo se...

Zato smo mi nostalgični, a vi, nažalost niste...

black-devil · 26.09.2006, 07:16 AM

Ja vise volim kada sam u Srbiji, opustim se..znam da sam u svojoj zemlji..ponekad kada predjem granicu i udjem u Srbiju imam osecaj..da mi srce raste kao kotarica

Doduse..nisam nikada bila dole duze od mesec dana..tako da ne znam kako bi mi bilo kada bih ostala par meseci ovde, jer kao sto rece Daky..promeni te zemlja u kojoj zivis godinama. Naviknes na njihov sistem...stvoris prijateljstva, posao, dom..sve tu ima svoje.

LeNa · 26.09.2006, 07:29 AM

evo i ja zivim preko bare....vama je jos oke...dok meni treba 24sata avionom do srbije...na pocetku sam bila toliko udarena u glavu da mi je doslo i da se ubijem...nova drzava novi ljudi nova skola novo sve...nikog ne znam...engleski ne znam...kao da su me bacili negde u pm...i tako prolazile su godine...nasla sam nove drugove..decka itd ovde mi je sad dobro...iako mi jos uvek nedostaje sve ono tamo...ja sam tamo bila klinka ali znam kakav je zivot tamo jer sam tamo uzivala videla sve...dok ovde ljudi nisu kao tamo ne druze se kao tamo...znam nekoliko osoba koje su bile u srbiji i kad se vrate kao tamo je super uzivaju ljudi...iako nemaju znaju da uzivaju ovde covek ima sve ali uvek hoce vise tako da nikad ne uziva..ali navodno tamo nema zivota...mislim lepo je da odes tamo na holiday ali tezak je zivot i slicno....ja sam sad navikla na ovo i meni je sad super...ono moje drustvo tamo vise nije isto sve se promenilo jer sam tamo zavrsila 8 razred svi su promenili skole drustvo i slicno...ostali su postali narkomani i slicno...druga drzava drugi zivot drugi si i ti...nisi kao sto si nekad bio i verujem da nikad neces biti....itd itd mozda sam malo promasila temu ali jbs ga

_supergirl_ · 29.09.2006, 09:46 PM

Ja se vratjam! :D
Srbija keva

Zhivim u usa oko 2.5 godine, i samo sam potvrdila svoje uverenje da je sve to shto se misli o usa najobichnija gomila besmislica. Nikada nisam zhelela da dodjem ovde i kad smo predali papire molila sam boga da nas ne prihvate ali kao za inat 4 meseca kasnije nadjem se bash ovde :|. Istina je da je u Srbiji jako teshko zhiveti, da nije tako ne bih ni ishla nikuda, ali ni sav novac ovog sveta ne mozhe da popuni rupe koje nastanu odlaskom. Moja rodjena sestra je tamo i to mi tek toliko otezhava bivanje ovde, boli fizichki i da mislim na to. Kazhu da tju vremenom naviknuti na sve ovo i na njihov nachin zhivota, ali to je po meni josh gora stvar, jer mi se zhivot svodi samo na posao i spavanje (blejanje u komp kad bi trebalo spavati) i jednostavno ne zhelim da se naviknem na to. Ali sad shta je tu je. Ne smem previshe da razmishljam o stvarima koje mi nedostaju, samo me bacaju u depresiju. Neverovatno je kako te i najmanja sitnica podseti na sve ono shto si tamo ostavio, i nedostaju mi chak i stvari koje nisam volela, jer su chinile deo mog zhivota tamo, deo zhivota u kom nisam imala nishta materijalno ali sam imala prijatelje koji su uvek bili tu za mene i znali da me nasmeju ma kako da sam neraspolozhena. I tako mi nedostaje moj predivni Kragujevac i sve i njemu, glavna ulica, shetnje parkom, sedelje u peronu po ceo bozhiji dan... I jednostavno ne vidim sebe ovde za nekih 10 godina. Nadam se da tje se stvari promeniti i da tju motji da zhivim normalno ovde sve dok ne zavrshim ovde sve shto mislim da treba i vratim se.

DUSAN · 10.10.2006, 04:20 AM

Za sve one nase koji se dvoume,i neodlucni su da li se vratiti ili ne,neka stave na papir sta su sve morali da zrtvuju,zarad malo vise materijalnih dobara kojima su tamo okruzeni.Nas narod ima jedu lepu poslovicu: 'NIJE BOGAT ONAJ KO PUNO IMA,NEGO ONAJ KOME MALO TREBA'

Nives · 12.10.2006, 12:43 AM

Priznajem...Ja sam apatrid. Nikad se ne bih vratila da zhivim dole. U posetu da... mesec dana odmora i to je sve.