GstopDmobing

__________________
... Tek kad i poslednje drvo na kugli zemaljskoj bude srušeno, kad i poslednja reka bude zatrovana, kad i poslednja riba bude ulovljena, čoveku će tek onda postati jasno da se novac ne može jesti ...

BANNATER

Nostalgija za cim?za losim zivotom za lose uredjenom zemljom za ratovima za paklom koja je moja a i jos mnoge generacije snasla zbog raznih Milosevica Seselja Nikolica zbog nestasica struje,plina....Ne nisam nostalgik!Srusio sam sve mostove za sobom i srecan sam sto moja deca zive ovde i sto nece prezivljavati sve sto sam ja prezivljavao.Bogu hvala i vecina mojih prijatelja su van SRB i srecemo se na mestima gde nece neki napaljeni kvazi mobster uleteti i sve pobiti!

Ranko

Mnogi ljudi vise pate za starim vremenima i mladoscu i to indentifikuju sa nostalgijom.

Zivot tece dalje i treba se prilagoditi zivotu tamo gdje si. Na zalost ako ti je u tom momentu tesko, uvijek ti se cini da bi sve bilo bolje kada bi se vratio u domovinu.

Znam puno ljudi koji su u poceku bili vrlo nostalgicni, pa onda kada im se zivot popravio nostalgija se svela na minimum.

__________________
If this is living, how come I never feel alive?

DZOKER1

Neko napolju oseca nostalgiju neko ne zavisi od coveka do coveka.Poznajuci sebe kada bih otisao da radim negde preko sigurno bih osecao nostalgiju,a opet mozda se i varam.Sve zavisi kako bi mi krenulo tamo,pa bi se mozda nostalgija svela na najnizi moguci stepen.Bilo kako bilo uvek bih se vracao da provedem neko vreme u Beogradu i Srbiji.Sta bi bilo kad bi bilo.

crno

rodni grad vreme provedeno tamo to zauvek ostaje u srcu iako sam prezivela 5 godina rata iako je sve haoticno nekako nekad ti fali i taj haos porodica naravno to se ne treba spominjati uopste...
to je nekako nesto sto nosis u srcu i za 50 godina zivota ovde uvek cu reci da sam srpskinja s norveskim drzavljanstvom i da sam dosla ovde iz Bosne i Hercegovine ex Jugoslavije....
poreklo je nesto cega covek ne treba da se odrekne...
mozes da zivis bilo gde mozes da imas svoju vlastitu porodicu i treba da je imas ali ne smes da zaboravis odakle si dosao tvoja deca moraju da znaju odakle su im roditelji da znaju svoj jezik da pricaju i da odu po nekad u tu zemlju....
nostalgija nije kukanje i nije depresija ni zaljenje to je nesto sto imas u sebi tj taj zivot koji si proveo u svojoj zemlji....

svi koji kazu da nije ovako dakle pljuju po toj istoj zemlji iz koje su dosli u kojoj su odrasli za koju su im se ocevi dedovi pradedi borili a zanm mnogo stranaca koji cak ne zele ni nakog godinu dana zivota u inostranstvu da kazu odakle dolaze nego se ponose tim i kazu ja sam norvezanin... a pri tom ne zna ni cim se ponosi
hehehe pa ni nasa dece nece moci reci da su norvezani kamo li mi....

__________________
zivot je trenutak, treptaj necijeg oka, zivi u trenutku da se nebi kajao, i iskoristi svaki trenutak jer mozda ce ti bas on jednog dana u mozaiku zivota faliti

meedeni

normalno svakom nedostaje njegov rodni kraj nekad mozda kad budem u penziji da se vratim

GstopDmobing

i gde mi je detinjstvo trajalo do 14. godine mi često naiđe u snovima ...
Sećam se sve do jednog-jedinog detalja ... Kuće, ljude, likove ... Bukvalno sve ...
Međutim, davno je to bilo ... To više nije moj kraj, moj grad, moj zavičaj ...
To više nije ni moja država ...
Jednostavno sam silom prilika postao stranac tamo gde sam rođen, a pre mene su se tamo rodili moji:
i otac i majka, i đed i baba, i prađed i prababa, i čukunđed i čukunbaba, i navrnđed i navrnbaba, i kurđel i kurđela, i askurđel i askurđela, i kurđup i kurđupa, itd,itd,itd ... Ama baš svi za koje se zna ...
Danas nas tamo više nema ... Bolje da nas nikada ni bilo nije ..
Na meni su se "kola polomila" ... I neka su ...
Bilo je i vreme da se konačno preseče i zaustavi to naše "trčanje u krug" ...
Ionako je retko ko od gore navedenih mi predaka umro prirodnom smrću ...
Tu "čast i privilegiju" je od svih onih koji su bili rođeni u 20.veku su imali jedino moji otac i majka ... Ako je to "čast i privilegija" ...
Sve ostalo: klano, ubijano, nabijano na kolac, masakrirano ...
Onda je kad malo bolje razmislim i pametnije ovako ...
Tamo sada žive osobe koje 90% ili čak i više % uopšte ne poznajem, neki novi ljudi ...
Nije ni njima paćenicima tamo lako ...
I njih je opet neko drugi isterao iz njihovog rodnog kraja i naterao ih silom u moj rodni kraj ...
Nije to njihov grad ... Nije to njihov zavičaj ...
Mene kako sam stariji sve više "uhvate nostalgični momenti" i to veoma primetno ...
Onda se okupim na " 'rpu" sa zemljacima, okrenemo ražanj ... Izduvamo se ...
I teraj dalje svako svojim brigama i problemima ...

P.S.
Sve u svemu kad se setim gde sam rođen, i kako smo dosada prolazili ... Prođe me nostalgija ....

__________________
... Tek kad i poslednje drvo na kugli zemaljskoj bude srušeno, kad i poslednja reka bude zatrovana, kad i poslednja riba bude ulovljena, čoveku će tek onda postati jasno da se novac ne može jesti ...