Minea

SOMBOR - Od 30.000 izbeglica, koje su se pre 13 godina obrele u Somboru, 10.000 je ostalo u gradu, a izbeglički status trenutno ima oko 3.000 prognanih. Zlatko Milićević, poverenik za izbeglice u Somboru, kaže da raseljeni žive u siromaštvu, ali mnogi su se uhvatili u koštac sa životnim teškoćama; pokušavaju da sagrade kuće, a mlađi da formiraju porodice.

- Familija je napokon počela da se povećava. Pre nekoliko dana dobili smo novog člana, malu Draganu, što je za nas nakon osipanja porodice velika sreća. Sagradili smo kuću na brdašcu prema Telečki, a taj nas kraj podseća na Vojnić, odakle smo stigli 1995. godine - priča Milan Stokrpa.
Osim rođenja male Dragane, dugo nije bilo srećnog događaja u Milanovoj porodici. Sa bratom Milićem se obreo u Somboru i trebalo je početi od nule. Pokazalo se i u njihovom primeru da nesreće dolaze u nizu. Njihovi roditelji su se razboleli od tuge i nesreće.
- Uspeli smo da prodamo jednu kuću u zavičaju, a za drugu više od šest godina vodimo spor. Ovde smo donedavno živeli pod jednim krovom, a sada brat i ja imamo svoje kuće, koje ćemo dugo morati da dograđujemo. Bavimo se zemljoradnjom, dinar nismo dobili od države - kaže Milan Stokrpa.
Njegov brat Milić dodaje da u Hrvatskoj još uvek ne mogu da reše imovinsko-pravne sporove, a oni koji su odlučili da se iz izbeglištva vrate u zavičaj lakše žive od njih.
- Imaju veći životni standard, nema provokacija. Mi se nećemo vratiti jer su nas ovde lepo prihvatili, deca su se navikla na ovu sredinu, a i teško je dva puta početi iz početka - kaže Milić.
Zlatko Milićević, poverenik za izbeglice u Somboru, kaže da sa izbegličkim statusom u opštini živi oko 3.000 osoba. Ostali su se odrekli izbegličkog statusa kako bi mogli da ostvare pravo na socijalnu pomoć i dečji dodatak.
- Problem smeštaja izbeglica se znatno popravio nakon donošenja odluke države o otkupu seoskih domaćinstava za 6.000 evra - kaže Milićević.
Krov nad glavom, uz pomoć države, dobile su i porodice Boromisa i Preradović.
- Jedanaest članova moje porodice živelo je u 60 kvadrata. Nedavno smo uz pomoć države otkupili trošnu kuću, ali smo joj se obradovali kao da je tek sagrađena. Kakva je takva je, ali je naša. Okrpićemo je nekako. Biće teško jer niko od nas četvoro nema stalni posao, ali ja radim po njivama, suprug radi svašta, sinovi isto tako ne odbijaju posao - govori Ljubica Boromisa.
Ivanka Preradović dodaje da i njena porodica proživljava istu sudbinu.
- Nadam se samo da ću uspeti da dobijem invalidsku penziju, pa bar za lekove da od dece ne tražim, a možda nešto i za popravke po kući preostane - kaže Ivanka.

Većina se snašla
Somborci nerado govore o svojim novim sugrađanima. Ponekad kažu da imaju razumevanja za njihove probleme, ali ih i optužuju da su doprineli njihovom siromašenju. „Većina izbeglica se dobro snašla u našoj sredini i dobro je što je tako. Ima ih koji žive kao mi, neki žive lošije, ali ima i onih za koje se pitamo otkud im to što imaju“, kaže Zlata Kovačević.

Blic

__________________
Chovek je onoliko velik, koliko je sposoban da se uzdigne iznad svih nepravdi...

DZOKER1

Za te tri hiljade raseljenih odavno je trebalo da im se nadje krov nad glavom.Za njih je moralo da se izdvoji.Inace,u ovoj populaciji ima i bogatih koji su prodali svoju imovinu i dosli u Srbiju i zive bolje nego oni koji su tu rodjeni.Opet ima raselljenih koji nisu bogati i koji se nisu snasli i zive na ivici zivota.Smatram da bi sve izbeglice moralo da imaju jednak status i jednaka prava,ali mnogo sto sta bi trebalo,ali nije tako na zalost.

J_e_tz_i_k_a

Strasno...

__________________
...When you cried I`d wipe away all your tears,
when you`d scream I`d fight away all of your fears,
and I`ve held your hand through all of these years...