Mogla bih nesto da napisem, samo ne znam odakle da pocnem?
Najradije bih stala ovde gde sam i zaustavila vreme, da zauvek ostane ovako kako je sada..ali je tesko puteve bozije razumeti ponekad. Mnogo njih je ulazilo u moj zivot sasvim slucajno, isto kao i ti sada. Kada sam te videla na autobuskoj stanici..ispred mene si stajao tako poznat a u isti cas i nepoznat. Neko o kom sam znala dosta, a tako malo imala.Tog trenutka kada sam te ugledala, znala sam da je potreban momenat jedan da mi oduzmes...

Jednom davno, svi ljudski osecaji i svi ljudski kvaliteti nasli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji.
Kada je Dosada zevnula treci put, Ludost je, uvek tako luda, predlozila: "Hajdemo se igrati zmurke! Ko se najbolje sakrije, pobednik je medju osecajima."
Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavsi precutati, zapitala: "Zmurke? Kakva je to igra?" "To je jedna igra", zapocela je objasnjavati Ludost, "u kojoj ja pokrijem oci i...

Sedim i razmisljam..ovo je noc za proklete ljubavi koje nestaju..Znam...ti ne bi bio ti da me ne dotaknes i sapnes koju lepu rec...a ja kao i uvek izgubim se i odletim negde visoko..lutam kao zalutala ladja..Tamo gde su snovi mnogi nas, gde mastamo, gde sanjam nas dvoje, nasu ljubav koja ne postoji. Trgnem se onda i odaljim od tebe a ti me pratis tim andjeoskim pogledom, znam da te nemam, znam da me imas...imas me u svojoj saci...na dlanu...a isto znam da te ne smem dodirnuti, znam da cu se opeci....