Bitlsi (engl. The Beatles) su najpopularniji bend svih vremena sa 1,1 milijardom prodatih ploča. Oni su muzička grupa koja je ostavila najdublji trag u eri rokenrola, a time i uopšte muzike.
Postava u kojoj su Bitlsi svirali sve vreme je: Džon Lenon, Pol Makartni, Ringo Star i Džordž Harison. Svi su iz Liverpula, Engleska. Bitlsi su po opštem uverenju najuticajnija i najuspešnija muzička grupa ere rokenrola. Nijedan drugi umetnik ne može tvrditi, izuzev razumljivo Elvisa Preslija, da je dostigao Bitlse u kombinaciji popularnosti, povoljnih kritika i širokog uticaja na kulturu.
Mada su Lenon i Makartni bili glavni pisci pesama i kompozitori, Harison i Star su značajno doprineli sazrevanju grupe. Džordž Martin je bio producent gotovo svih ploča Bitlsa.
Nastanak grupe
Konačnom formiranju grupe prethodilo je mnogo faza, kojima su se Bitlsi kalili, počev od Lenonove amaterske grupe „Kverimen“, iz 1957. godine, koja je od pravih instrumenata jedino imala mandolinu. Član Kverimena, Ivan Von, upoznao je frontmena i pevača grupe, Džona Lenona sa Polom Makartnijem, kome se svideo stilski pravac grupe (naročito afinitet prema stilu Elvisa Preslija), a na neki način, svojim skromnim znanjem na gitari, on je ucenio ostale članove da prime njega, kao i njegovog druga iz gimnazije - Džordža Harisona, takođe gitaristu. Par meseci kasnije, neuspešni nastupi Kverimena, naterali su Lenona da rasformira grupu i nastavi saradnju samo sa Makartnijem.
Nedugo potom, njima se ponovo pridružuje Harison, a i dvojica novajlija - bubnjar Pit Best i basista Stjuart Satklif. I pored neiskustva, „Bitlsi“ 1961. godine borave nekoliko meseci u Hamburgu, Zapadna Nemačka, gde najviše napreduju i niz, pokazaće se, uspešnih nastupa u lokalu u Ulici crvenih fenjera prekida hapšenje Harisona zbog nedozvoljenog boravka van Engleske (u to vreme je bio maloletan) i rada bez dozvole, kao i hapšenje Makartnija i Besta zbog podmetanja požara u stanu. Grupa ubrzo nastavlja sa nastupima u liverpulskom „Kafe Kavern Klubu“, bez Satklifa (izbačenog zbog učestalof falširanja), koga na mestu basiste zamenjuje Makartni i ubrzo postaju najpopularniji muzičari u gradu. Satklif umire naredne godine, od izliva krvi u mozak, verovatno izazvanog tučom, u kojoj je učestvovao i Lenon. Vlasnik prodavnice ploča, Brajan Epstajn, postaje njihov menadžer i šalje njihove demo snimke u „Deka Rekords“. Tu ga odbijaju, pogrešno procenjujući da gitare izlaze iz mode, što postaje jedan od najvećih poslovnih promašaja u istoriji. Producent „Emi-Parlofona“, Džordž Martin, pristaje da izda prvi singl grupe - „Love Me Do“, koji se pojavljuje u prodavnicama 5. oktobra 1962. godine. Početkom 1963. godine, Bitlsi ugovaraju snimanje prvog LP-albuma - „Please Please Me“. Dan uoči snimanja, Besta zamenjuje Ringo Star, jer je ostatak grupe tražio drugačiji bubnjarski stil. Album je izdat 22. novembra iste godine i slava je mogla da počne...
Bitlsi su postali senzacija u Velikoj Britaniji krajem 1963. (fenomen koji je britanska štampa nazvala „Bitlmanija“) koja se manifestovala hordama mladih žena koje su vrištale i padale u nesvest na pojavu grupe. Bitlmanija se proširila na Severnu Ameriku početkom 1964, i popularnost grupe se proširila na veći deo sveta. U sledećih pet godina, njihova muzika je napredovala od očigledne jednostavnosti prvih hitova (kao „She Loves You“ i „I Want to Hold Your Hand“) do umetnički ambicioznih (kao što su albumi Revolver, {„Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band“ i Abbey Road. Pisanjem sopstvenih pesama, istraživanjem mogućnosti studija za snimanje i nastojanjima da se postigne vrhunski kvalitet svakog snimka koji su napravili, Bitlsi su imali ogroman uticaj na popularnu muziku a snimili su i dva karakteristična filma. Postali su predmet neprestanog proučavanja novinara, koje obuhvata i njihovu kasniju ulogu simbola mladalačke supkulture 1960-ih. Njihovi albumi u periodu 1963-66, zasebno, nisu specifični kao oni kasniji. Drugi britanski album - „With The Beatles“, bio je prirodan nastavak prvog. Prvi američki albumi su se sastojali od pesama sa britanskih albuma, samo drugačije naslovljenih, a razlog tome je bio u stavu „Kapitola“, američkog partnera „Emi-Parlofona“, da Bitlsi nisu za američko tržište. Naravno, zbog tih početnih poteškoća albumi nisu imali velik uspeh. Nakon evropske, Bitlsi su se uputili i na američku turneju, koja je postala veoma uspešna, kao i njihovo gostovanje u „Šouu Eda Salivena“ - najgledanijoj emisiji u SAD svih vremena. Usledio je album „A Hard Day's Night“, snimljen za potrebe istoimenog crno-belog filma, sa Bitlsima u glavnim ulogama. Film o jednom danu u životu rok-grupe postao je vrlo popularan, a na prvo mesto top liste probila se pesma „Can`t Buy Me Love“. Posle rok-klasika, albuma „Beatles For Sale“, usledio je i prvi film u boji- „Help!“ - u kome grupu progoni indijska sekta, praćen do tada najuspešnijim albumom, na kome su evergrin pesme „Ticket to Ride“ i naravno „Yesterday“. Po mnogima dva najuspešnija albuma - „Rubber Soul“ i „Revolver“, objavljeni 30. decembra 1965, odnosno 5. avgusta 1966, donose vidna sazrevanja u shvatanju rok-muzike, naginjanje ka psihodeliji i istraživanje novih studijskih mogućnosti. Bitlsi su već radili pod uticajem droga, ali je to pomagalo samo u studijskom radu. Koncerti su bili sve kraći, po mnogima gori, a buka obožavalaca je onemogućila Bitlse da se skoncentrišu na samu muziku. Nakon katastrofalne turneje po Filipinima, postalo je jasno da nešto mora da se menja, naročito imajući u vidu da se javnost još seća pređašnjih Lenonovih izjava da su Bitlsi popularniji od Isusa. Predvođeni Makartnijem, protivno volji Epštajna, odlučuju da održe oproštajni koncert u San Francisku i posvete se studijskom radu.
Studijski rad i psihodelija
Bitlsi će svakako ostati upamćeni i po tome što su predvodili psihodeličnu generaciju. Celoj situaciji je prethodila odluka grupe da napusti turneje i da se nakon izdavanja albuma „Revolver“ posvete studijskom radu. Svaki od članova je imao više vremena za sebe i svoje porodice. Prilikom izrade dva gorepomenuta albuma, svi članovi su radili gotovo isključivo pod drogama. Smrt menadžera Brajana Epstajna, zbog predoziranja drogama, uslovilo je osnivanje menadžerske kompanije „Epl“ za razne aktivnosti u psihodeličnom društvu, od kojih je najznačajnija izdavanje ploča. Istraživanja novih mogućnosti pod uticajem droga, pre svega LSD-a i indijske muzike, karakteristično je za albume „Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band“ i „Magical Mystery Tour“. To su ujedno i prvi albumi objavljeni istovremeno i u Britaniji i u SAD.
Prvi album je doživeo enorman uspeh, usvojen je kao psihodelična klasika, iako neke pesme kao „Lucy in the Sky with Diamonds“ otvoreno sugerišu korišćenje narkotika (početna slova reči daju skraćenicu LSD). Drugi album, praćen istoimenim filmom, zbog loše koncepcije britanske verzije albuma, sa dve EP-ploče, doživeo je propast. Kasnije je usvojena američka verzija (1 LP) kao prihvatljivija. Film je propao zbog nezanimljivog scenarija (magičnih avantura Bitlsa u autobusu) i premijere u crno-beloj tehnici na BBC-ju, bez legendarne pesme - "I Am the Walrus", zbog nepristojnog teksta. Prvi svetski satelitski TV prenos - Mondovizija, uključila je učešće muzičara iz celog sveta. Veliku Britaniju su predstavljali Bitlsi (sa još nekim muzičarima u pozadini) pesmom - „All You Need is Love“.
Početkom 1968. godine, svi Bitlsi, sa svojim lepšim polovinama, odlaze u indijski kamp „Rišikeš“, gde kod Mahareši Jogija uče transcedentalnu meditaciju. Prvo Star i Makartni, pa onda i ostali članovi grupe napuštaju kamp, odbacujući učenje. Sa 30-ak novih pesama, ulaze u studio. Rad ide vrlo sporo a rezultati su katastrofalni - najbolje pesme se izbacuju sa albuma i tek naknadno objavljuju kao singlovi. Kao celina, album jedva da postoji. Lenon i Makartni rade u različitim studijima istovremeno, gotovo ne sarađujući - Lenon eksplicitnije poziva na uživanje narkotika, a Makartni odbacuje psihodeliju. Harisonove pesme se gotovo ignorišu, iako su najmuzikalnije. Star čak napušta grupu na dve nedelje, na trenutke se činilo, zauvek. Konačno, 22. novembra 1968, na dva LP-a, Bitlsi objavljuju album „The Beatles“, poznat i kao „White Album“ zbog belog omota. Sadržao je 28 pesama. Nedugo potom, objavljen je i crtani film/album -Yellow Submarine-, koji zbog svega 4 nove i 2 stare pesme, uz B-stranu sa Martinovim instrumentalima, doživljava debakl.
Raspad
Katastrofa se nastavila i na Makartnijevom projektu „vraćanja korenima“-"Get Back", objavljenom kao poslednji album grupe - „Let It Be“, 8. maja 1970. Ideja je bila da grupa u studiju snima kao da nastupa uživo, a pritom bi filmske kamere filmovale sve kao dokumentarac.
Kamera je beležila grupu koja se raspada. Tenzije su bile velike, naročito između Makartnija i Harisona. U albumu je učestvovao i klavijaturista Bili Preston, ali to nije mnogo pomoglo. Umesto planiranog velikog promo-koncerta, Bitlsi sviraju na krovu svoje korporacije, ali i taj nastup, za slučajne prolaznike, prekida policija. Poslednji put, grupa je zajedno radila na snimanju albuma „Abbey Road“ - objavljenog 26. septembra 1969. godine. Rascep u grupi tada je bio vidan, i naslutivši skori kraj, Makartni je zamislio album kao, u suštini, poslednji. Danas se veruje da su Bitlsi planirali barem još jedan album - „The End of School Days“ - i to većinom sa pesmama koje su objavili kasnije kao solisti. Već krajem 1969. godine, Lenon je u jednom televizijskom intervjuu nagovestio da će se verovatno grupa razići zbog poslovnih problema. Nakon jednog sastanka sa ostatkom grupe krajem te godine, on je nagovestio: "U svakom slučaju, ja napuštam grupu..." On više nikad nije nastupao za Bitlse. 2. i 3. januara 1970. godine, ostatak grupe je poslednji put zajednički snimao Harisonovu pesmu "I Me Mean" i gitarsku solažu za "Let it Be" 9. aprila 1970. Makartni je objavio da napušta Bitlse. I pored početnih demantija Lenona (koji je tvrdio da Bitlsi funkcionišu kao trio) da se grupa raspala, nakon objavljivanja albuma „Let It Be“, svi su znali da "Bitlsi" više ne postoje, novine su album nazvale njihovom "labuđom pesmom". 31. decembra 1970. godine, Makartni je sudu i zvanično podneo zahtev za raskid zvaničnog partnerstva, međutim ovaj spor je okončan tek 1974. godine, kada su se Lenon i Makartni u Njujorku privatno nagodili da novi menadžer kompanije "Epl" bude Makartnijev tast.
Posle raspada
Lenon je nastavio uspešnu karijeru, većinom nastupajući zajedno sa suprugom, Joko Ono. Do 1990-ih je ostao najpopularniji pop-izvođač, glavna konkurencija mu je bio Makartni. Njegov najčuveniji album je "Imagine" iz 1971. godine, čuven po istoimenoj, najpopularnijoj pop pesmi svih vremena. Lenon je 70-ih bio i bez muzike najčuveniji "Bitls", pre svega zbog svojih pacifističkih stavova. Međutim, nisu svi bili saglasni sa njim, pa je 8. decembra 1980. godine ubijen od strane Marka Dejvida Čepmena u Njujorku, ispred hotela gde je bio smešten. Čepmen je ispalio 7 (ili 5) metaka u leđa Lenonu, koji je umro ne putu do bolnice, a potom Search Engine Optimization na trotoar i mirno se predao policiji. Zvanično, Čepmen je bio Lenonov mentalno oboleli fan, nezvanično, iza ubistva stoji američka tajna služba.
Makartni je, kao što je već rečeno, bio drugi po popularnosti pop-izvođač, posle Lenona. Nakon Lenonove smrti ga je i nadmašio. 10-ak godina je radio sa grupom "Wings", u kojoj je bila i njegova supruga, Linda. jedini veći skandal u njegovom životu je nastao [1980]. godine, kada je u Japanu Makartni uhvaćen sa izvesnom količinom marihuane. Uz pomoć Joko Ono, sa kojom nikad nije bio u najboljim odnosima, deportovan je u London i preporučeno mu je da se ne vraća u carstvo izlazećeg sunca. Međutim, kao solista, već početkom 90-ih nastupio je u Tokiju. Najpoznatija pesma iz ovog perioda, koju sa uspehom izvodi i hard-rok grupa "Guns`n`Roses" je "Live and Let Die". U međuvremenu, Majkl Džekson je otkupio gotovo sva prava na pesme "Bitlsa", što je pokvarilo nekada dobre odnose između njega i Makartnija, koji je smatrao da bivši članovi grupe imaju prirodno pravo da raspolažu sopstvenom intelektualnom svojinoim. To Makartnija nije sprečilo da na svojim, još uvek jako posećenim koncertima, izvodi većinom pesme "Bitlsa", koje je sam pisao. 1998. godine, britanska kraljica mu je dodelila titulu viteza, pa mu je dodat prefiks ser. Nije mnogo slavio, jer je iste godine, od raka, preminula njegova supruga Linda. 2003. godine se oženio sa bivšom manekenkom Heder Mils. Ovaj brak je bio kratkog veka-mediji su napadali Milsovu da se udala za rokera radi profita i tvrdili da pritom često napada Makartnijevu kćerku, koja je njena vršnjakinja. Konačno su se razveli 2006. godine, u svađi, a razvod je pratila i njena afera sa privatnim porno-filmom.
Harison je nastavio karijeru poznatog gitariste, kompozitora i filmskog producenta. Sarađivao je sa "Letećim Cirkusom Monti Pajtona", Erikom Kleptonom, Eltonom Džonom i Ringo Starom. Otkriven mu je tumor jetre, od koga je umro 29. novembra 2001. godine.
Star je, sarađujući sa dosta muzičara, nastavio karijeru uspešnog bubnjara, čak i glumca.
Najznačajniji period u novijoj istoriji "Bitlsa" je 1994-96. Sve je otpočelo 1994. godine, u Holu slavnih u Njujorku, gde je otkrivena Lenonova bista (bista "Bitlsa" kao grupe, otkrivena je još 1988. godine), kada je Joko Ono predala Makartniju amaterske snimke Lenonove dve pesme iz 1977. godine, za koje je tvrdila da bi Lenon voleo da ih Makartni čuje. Okupivši ostatak grupe u svoj studio, počelo je pripremanje tih, kao i drugih starijih snimaka, objavljenih i neobjavljenih, za dotada najveću i prvu zvaničnu kolekciju "Bitlsa","Antologija". Ovaj album oblavljivan je u tri dela, 1995-96. godine. S obzirom da je Džordž Martin odbio da producira ovu kolekciju, Harison je angažovao svog producenta, koji je očistio šum na Lenonove dve pesme (snimljene za klavirom), naknadno je dosnimljen materijal cele grupe i objavljene su (sa spotovima) "Free as a Bird" i "Real Love". Cela kolekcija je objavljena i u video formatu, spotovi su propraćeni komentarima članova grupe. Ipak, ni posle toga grupa nije prestala da pobuđuje pažnju javnosti. Makartni i Star su još jednom nastupili zajedno u novembru 2002. godine, na "Koncertu za Džordža", tj. humanitarnom nastupu, posvećenom prvoj godišnjici smrti Džordža Harisona, 29. novembra 2002. godine, doduše u društvu više eminentnih umetnika i prijatelja, kao što su Erik Klepton, Monti Pajton,... Blage tenzije među njima dvojicom su nastale u julu 2005. godine, kada je Makartni na drugom koncertu Live Aid izveo naslovnu pesmu sa albuma Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band ni ne pozvavši Stara da učestvuje u tome. Naravno, problemi su brzo prevaziđeni uz obećanje da će njih dvojica možda uskoro nastupati zajedno. Džordž Martin je u leto 2006. godine objavio kompilaciju "Love", kompletno digitalno remasterizovane pesme u sistemu Dolby 5.1, čak i međusobno povezane, ukoliko je to bilo moguće. Ovaj album su pohvalili Lenonova i Harisonova udovica, Makartni i Star u CNN-ovoj čuvenoj emisiji Šou Larija Kinga u decembru 2007. godine. 4. februara 2008. godine, uz Makartnijev i pristanak Joko Ono, Lenonova pesma "Across the Universe", snimljena 40 godina ranije, ali objavljena na albumu "Let it Be", posredstvom NASA-e je emitovana u svemir u pravcu zvezde Sevenjarče, sa namerom da se na taj način stupi u kontakt sa eventualnim vanzemaljskim životom.
the beatles
Linearni način
