Krajem 1979. godine Šveđani započinju sa razvojem novog jednomotornog borbenog aviona JAS-39 Gripen, koji je trebalo da zameni avione J-35 Draken i JA-37 Viggen. Naziv aviona JAS jasno govori, da avion ima karakteristike i opremu koji mu obezbeđuju višenamensku ulogu. Švedska je bila prinuđena na takvo rešenje, s obzirom da se u izgradnji borbenih aviona oslanja na sopstvenu proizvodnju i nije u mogućnosti da razvija više tipova aviona za različite misije. Tako je juna 1982. godine odlukom švedskog parlamenta odobren program projektovanja i izrade pet prototipova i predserije od 30 aviona tipa JAS-39.
Avion JAS-39 je borbeni avion četvrte generacije. Po aerodinamičkoj šemi pripada kanard konfiguraciji. U strukturi aviona je primenjeno oko 30 odsto kompozitnih materijala. Od početka projekta on je zamišljen kao višenamenski avion za zadatke presretanja i vođenja borbe u vazduhu, za dejstva vazduh-zemlja i vazduh-more, a naknadno je dodato i izviđanje. Sam njegov naziv JAS je izveden kao skraćenica od švedskih reči lovac, jurišnik i izviđač. Osnovni princip, po kojem je avion projektovan, polazi od toga, da se za sve vrste zadataka koristi bazična struktura aviona s ugrađenim univerzalnim uređajima i opremom, a u zavisnosti od konkretne misije na avion se putem kontejnera podvešavaju odgovarajući senzori i oprema. Glavna operativna prednost takvog pristupa se ogleda u tome, da je odgovarajući, skoro optimalan broj aviona, raspoloživ na bazi dnevnih potreba i zahteva. S obzirom da je osnovna verzija aviona ista za sve vrste zadataka, cena i složenost logističke podrške su značajno smanjeni. Sledeća prednost ovog aviona se ogleda u potrebi za relativno niskim stepenom obučenosti kadra za opsluživanje i održavanje aviona.
JAS-39 je opremljen višenamenskim impulsno-doplerovim radarom PS-05/A i savremenom elektronskom i optoelektronskom opremom. U kabini aviona dominira širokougaoni gornji pokazivač HUD sa vidnim poljem 28 x 22 stepena. U želji da avion proda drugim korisnicima, a svesna da ga mora prevesti na NATO standarde opreme, Švedska je prodaju i doterivanje aviona prema NATO standardima poverila firmi British Aerospace.
Glavna slabost aviona se ogleda, ipak, u potrebi nošenja kontejnera u zavisnosti od vrste zadatka, što ima za posledicu, da će avion uvek imati veliki otpor, koji će narušavati performanse letelice. Spoljašnji kontejneri i dopunski rezervoari za gorivo imaju ključan uticaj na broj raspoloživih linija naoružanja. Isporuka prvih 30 aviona JAS-39 švedskom vazduhoplovstvu je završena 1996. godine. Isporuka narednih 110 aviona (96 jednoseda i 14 dvoseda) realizovana je u periodu od 1996. do 2002. godine, i to kao prva faza posla.
Prvi let JAS-39 je izveo 9. decembra 1988. godine, ali razvoj aviona nije prošao bez problema. Još tokom rada na prototipovima pojavili su se problemi sa softverom u sistemu za upravljanje, naročito pri letu na maloj visini. Tokom probnog leta 2. februara 1989. godine izgubljen je prvi prototip JAS-39 na sletanju, a pilot je prošao samo sa slomljenom rukom. Ovaj udes je doveo do kašnjenja u programu za skoro 15 meseci. Toliko je, naime, bilo potrebno stručnjacima kompanije Lear Astronics da otklone nedostatke na softveru sistema za upravljanje. Drugi prototip JAS-39 je poleteo 4. maja 1990. godine, ali je zbog problema sa sistemom za upravljanje 18. avgusta 1993. godine i on izgubljen. Pritisak na projektante je bio veliki, čak su i mnogi stručnjaci predviđali neslavan kraj ovog projekta. Međutim, uprkos mnogim problemima, Gripen je izvojevao sjajnu životnu pobedu i ušao u serijsku proizvodnju.
Švedsko Ratno vazduhoplovstvo je ukupno naručilo 204 Gripena (176 jednoseda i 28 dvoseda). Inače, prvi primerci JAS-39, isporučeni švedskom Ratnom vazduhoplovstvu, dodeljeni su vingu F7. Prema odluci švedske vlade kompletna produkcija aviona JAS-39 bi trebalo da iznosi 340-350 aviona, što je dovoljno za opremanje 21 do 23 skvadrona. Pored prve varijante JAS-30A i dvoseda JAS-39B, planirana je i proizvodnja poboljšanih varijanti JAS-39C i JAS-39D (motor većeg potiska, veća nosivost ubojnih sredstava, savremenija avionika), koji će biti proizvedeni po NATO standardima. U sistemu obuke i operativne upotrebe Gripen pokriva prostor između britanskog Hawka i evropskog lovca EF-2000, a proizvodi se u verziji jednoseda (JAS-39A) i dvoseda (JAS-39B). Dvosed je namenjen za trenaž i obuku, a opremljen je istom avionikom i naoružanjem kao i jednosed, osim topa.
Gripen poseduje sedam (devet) podvesnih tačaka: dve na krajevima krila, dve ispod svakog krila, dve na bočnim stranama trupa i jednu ispod centralnog dela trupa. Na krajevima krila Gripen može da nosi rakete V-V kratkog dometa tipa AIM-9L Sidewinder i rakete srednjeg dometa Mica i AIM-120B AMRAAM ispod krila. Gripen je projektovan u dobroj tradiciji švedskih vazduhoplovnih konstrukcija, započetih projektom JA-37 Viggen. Naime, aerodinamička šema „patka“ (krilo i prednje upravljačke površine) je bila zastupljena na avionu Viggen, koji je poleteo davne 1967. godine. U tome je i osnovna višenamenska uloga JAS-39, koja se ostvaruje bez potrebe za izmenom aerodinamičke i geometrijske konfiguracije, kakva je na primer primenjena na Tornadu.
Kompanije General Electric i Volvo Flygmotor su zajednički razvile pogonsku grupu za JAS-39. To je turboventilatorski motor RM 12 (švedska adaptacija američkog motora F-404-GE-400), klase potiska od 80 kN. Ovaj motor je odabran zbog pouzdanosti i jednostavnosti u održavanju. Glavna odlika motora F-404 je jednostavnost. JAS-39 poseduje i sistem za punjenje gorivom u vazduhu, a obezbeđeno je i dopunjavanje kiseonikom u letu pomoću posebnog avionskog uređaja. Kabina JAS-39 je opremljena sa tri višenamenska širokougaona prikazivača i sa gornjim širokougaonim holografskim prikazivačem. Na donjim višenamenskim prikazivačima u boji dobijaju se taktičke i navigacijske informacije, podaci o radu motora itd. Centralni donji prikazivač prikazuje taktičku situaciju i kompjuterski generisanu mapu terena.
Smatra se da je Gripen prvi namenski uspešno projektovani višenamenski borbeni avion i pravi je predstavnik četvrte generacije lovačkih aviona. JAS-39 Gripen se danas nalazi u operativnoj upotrebi švedskog Ratnog vazduhoplovstva. Razvio ga je i projektovao konzorcijum firmi koje čine: SAAB, Ericsson Microwave Systems, Volvo Aero Corporation, Ericsson SAAB Avionics i FFV Aerotech. Radi zajedničke promocije i prodaje Gripena na svetskom tržištu formirana je zasebna grupacija koju čine SAAB i BAe Systems. U cilju obezbeđenja razvojne i proizvodne nezavisnosti Švedska se opredelila za sopstveni razvoj aviona, avionike i naoružanja.
SAAB JAS-39 Gripen
Dužina - 14,1 m
Visina - 4,5 m
Razmah krila - 8,4 m
Masa praznog aviona - 6.620 kg
Maks. masa u poletanju - 12.500 kg
Maks. brzina na 11.000 m - 2 Maha
Vrhunac leta - 17.000 m
Maks. dolet - 1.600 km
Naoružanje - Top Mauser BK 27 od 27 mm sa 250 granata i 4.000 kg bombi i raketa
Zvaničan sajt
http://www.gripen.com/en/index.htm
SAAB JAS-39 Gripen
Linearni način
