О А380 је готово све познато и о њему се мање-више све зна,барем о техничким карактеристикама.Но,могло би се понешто рећи о неким мање познатим стварима,занимљивостима и условима при експлоатацији...
-А380 је трећи авион по величини у историји ваздухопловства,ако се узме у обзир просечна величина размаха крила и дужина целог авиона.Први је свакако,Аn-225 (6 мотора,размах 88,4 м и дужина 84 м) ,а други Hughes HK-1 Flying Boat(познат и као "Гуска од оморике"-Spruce Goose,због своје скоро целе дрвене конструкције са размахом од 97,5 м и дужином од 66,6 м).
-ознака 380 је због тога што дупли попречни пресек подсећа на модификовани број 8.
-Singapore Airlines je продавала карте за свој први лет од Сингапура до Сиднеја преко on-line аукције,а приход је отишао у добротворне сврхе.
-може да користи посебну врсту горива (GTL-Gas To Liquid,природни гас обогаћен метаном се преко посебног поступка дестилације конвертује у течно гориво тежих угљо-водоника...).
-употребљен је нови материјал за површину горњег дела трупа и централног дела крила GLARE(GLAss REinforced fibre metal laminate-посебно ојачани слојеви фибергласа и алуминијума су разним поступцима спајану у веома чврсту и издржљиву ламинатну смесу тако да спречавају или заустављају ширење микроскопских пукотина при замору материјала,много лакши од конвенционалних материјала(смањење тежине крила за око 500 кг),веома скуп...).
-има 10 резервоара за гориво.Поновно пуњење за око 40 минута.
-стајни трап има 22 точкова што је за 4 више од В747 или за 8 више од В777 што представља слично оптерећење на конструкцију полетно-слетне стазе(ПСС) као и код В747.
-може да изврши 180° окрет унутар 56,5 м што је у оквиру стандардних димензија ПСС(Code F)од 60м.Добио и сертификат за коришћење ПСС(Code E)од 45м.
-време опслуге(излаз путника,истовар робе,чишћење...и улазак нових путника) је минимално 90 минута.
-камера на доњем делу трупа снима точкове што омогућава пилоту бољу прегледност стајног трапа и померање точкова при рулању и уопште при кретању по маневарским површинама(паркинг,платформа...).Такође,унапр еђена је и технологија "fly-by-wire"(укупна дужина свих каблова и жица је око 500км,што је био и један од разлога за кашњење испоруке авиона напр.Fedex-у),уведени нови систем приказа на flight deck-у,побољшани инерцијални навиг.систем итд.
-пошто је ово заиста велики авион,за његову вучу по платформи конструисан је спец.тегљач AST-1X,Goldhofer са троструком осовином,укупне вучне силе од 1360 hp,тежине од 70 t,макс.брзине од 32 км/h и радијуса окрета од 10м...
-VIP варијанта А380,тзв"Летећа палата" је поруџбина за bin Abdulaziz Alsamata,принца из С.Арабије,који има већ један В747,милијардера ,познатог и по великим донацијама(после 11.сеп.2001.г понудио је Њујорку донацију од $10М,али је то тадашњи градоначелник Ђулијани одбио,дао је за изградњу исламског крила $20М Лувру)као и по томе што је рецимо,запослио прву жену пилота у С.Арабији,има палату од....и овде ћу стати јер ово није спис о њему већ о А380.Уосталом,то скупо задовољство да имају велике авионе себи су приуштили и двојица оснивача Google-a који имају "тричаве" В767...
На доњим сликама је ентеријер ове варијанте чија испорука је предвиђена за 2013.год:
Не може баш сваки аеродром да опслужи А380,али проблем није у ПСС.Тестови показују да тежина авиона неће проузроковати неко веће оптерећење на ПСС,пошто он има више точкова од других великих авиона тако да сваки точак у стварности преноси мање оптерећења на ПСС од других авиона.Већина ПСС су сасвим довољне за полетање/слетање(дужина полетања је 2900м за макс.тежину,лет у стандардној атмосфери(sea level,ISA+15°C,без ветра) и за почетну висину крстарења од 35000ft,док за лошије временске услове,повећани притисак ваздуха,ветар,лошији услови на ПСС... је потребно грубо речено око 3350м).Рулне стазе не морају да се модификују,сем за случај да баш два А380 се не нађу на рулним стазама и пробају да се мимоиђу.
Главни проблем је величина тј. простор терминала.Да би се утоварили/истоварили путници,Аirbus предлаже 2 главна улаза мин. за проток путника и пртљага што ће се одразити на инфраструктуру терминала ,јер само неколико аеродрома у свијету је опремљено за овакав начин прихвата/отпреме путника и робе.

Чак и да је аеродром оспособљен да преузме прихват/отпрему на овај начин,процес узимања карата,провера путника и пртљага и безбедоносне мере представљаће ноћну мору за ову службу,поготово кад због разних узрока два или више А380 негде не долете( процена је да ће у тако екстремним условима бити потребно ЈЕДАН ДАН да би сви путници били опслужени;уосталом,такав проблем је био и са В747 на почетку,а он лети од 70-год. прошлог лета).Аirbus процењује да му је фокус на повезивању не великих аеродрома,већ главних транспортних центара типа Лондона,Хонгконга,Њујорка,Франкфурта,Сиднеја,Токиј а и Сингапура.Такође,акценат је на краћим путовањима,што је случај у Јапану(познато је да је овде,велики проценат попуњености седишта што је примарни циљ сваког авио-превозника) и ширење кинеског тржишта у будућности.Уз овај главни разлог ,ефективност рада се огледа и у што већој искоришћености капацитета седишта јер и чак неколико празних седишта ће битно утицази на профит.Ово је свакако,само процена Аirbusa,a све заправо зависи од интереса и циља авио-превозника који ће куповати авионе...
И да додам да за разлику од Аirbusa,Boeing има сасвим друкчију процену:њихов фокус је на повећаној ефикасности тј. што се више лети и на много више аеродрома од Аirbusa,то ће бити и већа искоришћеност и мање време отплате тако великих инвестиција као што је куповина великих авиона,па с тим у вези они уводе нови модел 787(познат и као 7Е7) авиона средње величине од око 250 седишта.
Извори: има их заиста и превише...