Minea

Osmanović: Beograd odgovoran za krizu u BiH


Potpredsednik Republike Srpske i visoki funkcioner Stranke demokratske akacije (SDA) Adil Osmanović smatra da iza velike političke krize u BiH, koja je kulminirala ostavkom Nikole Špirića, stoji službeni Beograd. Po njegovoj teoriji, Srbiji odgovara ovakva situacija zbog pregovora o budućem statusu Kosova.

"Smatram da je Beograd suviše prisutan u BiH, sa tendencijom da pogorša situaciju ne bi li sebi stvorio što povoljniju poziciju u pregovorima o budućnosti Kosova. Ova kriza je u dobroj mjeri vještačka i Špirićeva ostavka samo predstavlja pokušaj stvaranja dodatnog pritiska na medjunarodnu zajednicu u kontekstu dešavanja u zemlji, ali i regionu", rekao je Osmanović u intervjuu za banjalučke "Nezavisne novine"

Odgovarajući na novinarsko pitanje o tome kako bi se politička situacija u BiH dalje mogla odvijati, Osmanović nije uveren u to da bi moglo doći do raspisivanja prevremenih izbora, što je u teoriji jedna od mogućnosti, jer bi tada moglo doći do dodatne radikalizacije političkih prilika u toj zemlji.

"Nezahvalno je predvidjati kako će se stvari dalje odvijati, ali videćemo da li će do rešenja krize doći sa kadrovima SNSD-a ili bez njih. Ako političari iz RS i dalje budu vršili pritisak na medjunarodnu zajednicu, mislim da reperkusije mogu podneti najpre političari iz SNSD-a, ako ne sagledaju svoje mogućnosti. Verujem na kraju da će se kola i slomiti na SNSD-u i njihovim kadrovima. Što se tiče prevremenih izbora nevjerujem da bi do njih moglo doći jer bi na političku scenu BiH ponovo došli isti politički akteri sa istim strankama, što bi predstavljlo gubljenje vremena", rekao je Osmanović za banjalučki list.

(MONDO)

__________________
Chovek je onoliko velik, koliko je sposoban da se uzdigne iznad svih nepravdi...

Minea

U Nišu 181 oboleli od žutice


Broj pacijenata sa kliničkom dijagnozom žutice od 26. oktobra do nedelje u 8 sati je 181, rekao je Beti direktor Infektivne klinike Kliničkog centra (KC) u Nišu Žarko Ranković. On je objasnio da se broj obolelih veći u odnosu na ranije podatke jer Infektivna klinika zbrinjava i pacijente iz okolnih gradova.

"Za poslednja 24 sata kroz ambulantu Infektivne klinike prošlo je 36 pacijenata kojima je klinički postavljena dijagnoza, a 11 ih je hospitalizovano i trenutno je na klinici 40 obolelih", rekao je Ranković.

On je rekao da su na klinici oni pacijanti koji imaju izraženo žutilo, mnogo povraćaju ili nemaju mogućnosti za kućnu izolaciju, jer se, prema njegovim rečima, žutica tipa A pre svega leči u kućnim uslovima.

Epidemiolozi niškog instituta za javno zdravlje ranije su ocenili da će broj obolelih dnevno rasti za sedam do 10 novih pacijenata, a da bi broj trebalo da stagnira posle nekoliko dana.

Institut za javno zdravlje Niša u petak je u gradu proglasio epidemiju žutice izazvane virusom hepatitisa A, a da je put širenja epidemije kontaktni.

Krizni štab Niša u petak je formirao operativni krizni štab sastavljen od predstavnika lokalne samouprave, javnih preduzeća i predstavnika zdravstvenih ustanova.

Krizni štab je doneo mere za suzbijanje epidemije žutice u gradu kojima je regulisano da zdravstevni radnici prijave svaki slučaj obolevanja od zaraznih bolesti, a sanitarna inspekcija da pojača kontrolu škola, obdaništa, restorana, kafića, objekata brze hrane i objekata za proizvodnju i preradu životnih namirnica.

Krizni štab obavezao je i osnovne i srednje škole da dva puta dnavno čiste, peru i dezinfikuju učionice i hodnike, a dečji vrtići da sprovoide rigoroznu dezinfekciju prostorija.

(Beta)

__________________
Chovek je onoliko velik, koliko je sposoban da se uzdigne iznad svih nepravdi...

Minea

Najmanje dve žrtve zemljotresa u Čileu, više od 100 povređenih

Najmanje dve osobe izgubile su život, a 117 ih je povređeno u zemljotresu koji je sinoć pogodio severni deo Čilea.
Očevici navode da je zemljotres bio veoma snažan i neuobičajeno dug, prenele su agencije.
Snažan zemljotres jačine 7,7 stepeni Rihterove skale pogodio je danas sever Čilea, dok je novo podrhtavanje tla od 5,7 stepeni zabeleženo dva sata posle prvog potresa. Materijalna šteta je velika, a zemljotres se osetio i u Peruu i Boliviji.

Zvaničnici aerodoma u Anatofagasti, koja je udaljena oko 1.600 kilometara od Santjaga izjavili su da su morali da evakuišu ljude sa aerodroma kada su videli da je beton popucao.
Gradovi na severu Kalama i luka Arika izgubili su struju, a ljudi su u panici istrčali iz domova na ulice.


Onlajn izdanje lista Diario iz Santjaga, pozivajući se na vojne izvore, navodi mogućnost da zemljotres bude praćen snažnim cunamijem. Stratfor i Frans pres, ipak, javljaju da nema velike opasnosti, a Pacifički cunami centar je prvo izdao upozorenje za Havaje i obalu Čilea, ali ga je brzo povukao. Prema hitnom saopštenju Centra zbog zemljotresa će doći "promena u nivou mora koji nisu destruktivni", kao i do pojave neoubičajeno jakih morskih struja.
"Sudeći prema svim podacima kojima trenutno raspolažemo, ne postoji direktna destruktivna opasnost", saopštio je Centar.

Regija u Čileu koja je bila na udaru zemljotresa je centar rudarstva zemlje, koja je najveći izvoznik bakra na svetu. Čak trećina ovog metala na tržištu je iz Čilea, a posle vesti o zemljotresu fjučrsi bakra u Njujorku su skočili za 3.2 odsto.
Zemljoteres jačine 4.5 stepeni Rihterove skale udario je u Argentini, a potres u Čileu osetio se i u Boliviji i Peruu. U La Pazu je zgrada Vlade evakuisana, ali ni u jednoj zemlji nema izveštaja o većoj materijalnoj šteti ili o žrtvama. Zbog potresa sa epicentrom u zapadnoj Argentini građani su panično istrčali na ulice, pre svega zbog straha od ponavljanja smrtonosnog zemljotresa u San Huanu 1944. godine.

Blic

__________________
Chovek je onoliko velik, koliko je sposoban da se uzdigne iznad svih nepravdi...

Minea

Brisel: Pregovori o Kosovu bez rezultata


Peta runda pregovora Beograda i Prištine o budućem uredjenju Kosova i Metohije završena je u Briselu bez napretka, a posrednička "trojka" Kontakt grupe najavila je novi trodnevni susret od 26. novembra, u Badenu, kod Beča.

Državni pregovarački tim Srbije, koji su predvodili predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica, predložio je da rešenje za status Kosova i Metohije, u vidu suštinske autonomije, bude oročeno na 20 godina, a beogradska delegacija predstavila je uporednu analizu modela suštinske autonomije Hongkonga, Olandskih ostrva i Kosova, kao funkcionalnih rešenja, saglasnih Povelji UN.

Priština je opisala svoju viziju nadgledane nezavisnosti Kosova, u skladu s predlozima specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, saopštila je posrednička "trojka" i ponovila rešenost da se dodje do sporazuma dveju strana.

Predsednik Tadić rekao je da Srbija neće odustati od suvereniteta nad Kosovom i Metohijom, da je njena pozicija principijelna i da će nastaviti da traga za rešenjem koje isključuje unilateralizam i nasilje. "Mi smo u ovim pregovorima učinili još jedan korak napred i izložili nove mogućnosti, ali albanska strana nije bila spremna da u tome učestvuje", izjavio je Tadić.

Premijer Koštunica saopštio je da je srpska delegacija odbacila mogućnost prihvatanja "neutralnog statusa" Kosova i Metohije. Iako posrednička "trojka" nije, na sastanku, zvanično predstavila nikakav predlog, o nekoj vrsti “neutralnog” statusa Kosova i Metohije govorio je američki predstavnik Frank Vizner, koji je upitao delegaciju Beogradu da li bi takvo rešenje bilo prihvatljivo.

“Moj odgovor je bio ‘ne’. Mi moramo da razgovaramo o statusu jer se o tome vode pregovori…Možemo da razgovaramo o partnerstvu, ali pošto najpre rešimo pitanje statusa, u skladu s principima medjunarodnog prava”, istakao je Koštunica, dodajući da je stav sličan Viznerovom izneo i predsednik privremene pokrajinske vlade Agim Čeku. Koštunica je naglasio da je "neutralan" status "trik"- "druga reč za pokušaj skrivanja činjenice da bi, po tom predlogu, Kosovo i Srbija trebalo da budu odvojene države".

Delegacije su na pregovorima predvodili najviši zvaničnici: na celu delegacije Beograda bili su predsednik i premijer Boris Tadić i Vojislav Koštunica, a pregovarački tim Prištine predvodili su predsednik Kosova Fatmir Sejdiu i premijer Agim Čeku.

Trojka Kontakt grupe saopštila je da je u poslednjoj rundi pregovora delegacija Prištine opisala svoje vidjenje nadzirane nezavisnosti Kosova u skladu s preporukama specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, dok je tim Beograda nastavio da delegaciji Prištine obrazlaže svoje vidjenje široke autonomije za pokrajinu unutar granica Srbije.

Kako se navodi u saopštenju pregovaračke "trojke" Kontakt grupe, obe strane su ponovo naglasile svoju rešenost da se uzdrže od akata ili saopštenja koja mogu da podriju bezbednosne prilike na Kosovu.

U saopštenju se navodi da će "trojka" sledeći sastanak sa dvema stranama održati u Badenu u Austriji od 26. do 28. novembra i podseća obe delegacije da će pod njenim okriljem biti zaključen izveštaj Kontakt grupe generalnom sekretaru UN 10. decembra.

Prethodno je "trojka", koju sačinjavaju posrednik EU Volfgang Išinger, Rus Aleksandar Bocan-Harčenko i Amerikanc Frenk Vizner, nakon svog pripremnog sastanka, održala odvojene razgovore sa članovima oba pregovaračka tima.

Posrednici su na sastanku saslušali novi predlog pregovaračkog tima Beograda.

Novi predlog Beograda: Oročen status

Kako je saopštila Vlada Srbije srpski tim je u Briselu predložio da rešenje statusa Kosova, po kojem bi Kosovo imalo suštinsku autonomiju, bude oročeno na 20 godina. Pregovarački tim je predstavio uporednu analizu modela suštinske autonomije Hongkonga, Olandskih ostrva i Kosova kao funkcionalnih rešenja saglasnih Povelji UN, navodi se u vladinom saopštenju.

Dodaje se da su ta rešenja saglasna i fundamentalnim principima poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta medjunarodno priznatih država. "Uporedna analiza prikazuje univerzalni karakter modela suštinske autonomije i njegovu funkcionalnost i održivost u različitim delovima sveta", piše u saopštenju vlade.

Beograd je predložio da u okviru rešenja za Kosovo budu usvojeni medjunarodno garantovani sporazum o statusu Kosova i nova rezolucija Saveta bezbednosti UN, a da sporazum bude oročen na 20 godina.

Prema predlogu Beograda, "rezervisane nadležnosti Srbije" bile bi spoljna politika, kontrola granica, zaštita srpskog verskog i kulturnog nasledja, dok bi odbrana bila "rezervisana nadležnost Srbije koja se ne primenjuje na Kosovu".

Politike saradnje bile bi monetarna politika i carinska politika, dok bi sve ostalo bilo isključiva nadležnost Kosova - budžet, ekonomska politika, poljoprivreda, mediji, obrazovanje, zaštita životne sredine, omladina, sport, fiskalna politika, unutrašnji poslovi, zdravstvo, infrastruktura, zapošljavanje...

Kosovo bi biralo i uredjivalo svoje institucije bez mešanja Srbije i imalo bi zakonodavnu vlast u oblastima isključive nadležnosti Kosova i u drugim slučajevima utvrdjenim sporazumom, a Srbija ne bi mogla da menja niti ukida zakone Kosova.

Srbija bi, prema predlogu Beograda, bila subjekt medjunarodnog prava i formalno bi potpisivala sporazume uz potpis Kosova, i Srbija bi pružala diplomatsko-konzularnu zaštitu svim gradjanima, dok bi kancelarije za konzularne poslove Kosova bile u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Status stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava u Prištini bio bi do nivoa generalnog konzulata. Beograd je predložio privremeno medjunarodno vojno prisustvo i demilitarizaciju Kosova.
Srbija i Kosovo bi potpisali sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kao aneks tog sporazuma za Srbiju, dok bi dalji proces evropskih integracija Kosova bio vodjen u koordinaciji sa Srbijom.

U tabelarnom prikazu na sedam strana navodi se da, prema ustavnim rešenjima, Kina ima suverenost na Hongkongom, a Finska nad Olandskim ostrvima, kao i da je Kosovo, prema preambuli Ustava Srbije, sastavni deo Srbije, dok se u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN potvrdjuje privrženost svih država članica UN suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije i drugih država u regionu.

Srpski ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić, neposredno posle susreta sa "trojkom" je napomenuo da su trojica posrednika "pažljivo saslušala i pozitivno reagovala na ovaj predlog Srbije".

Samardzić je istakao da je glavni problem na ovim pregovorima, kao i tokom čitavog pregovaračkog procesa, kako motivisati kosovske Albance koji misle da će dobiti nezavisnost ako ne dodje do rešenja. "Jeftinije im je da čekaju nezavisnost nego da sa nama raspravljaju", istakao je Samardžić.

"Neophodno je da se današnji sastanak, kao i sastanak koji će se održati od 26. do 28. oktobra u Beču, iskoriste da se albanska strana privoli da pregovara", ukazao je on i naglasio da sada, po okončanju izbora na Kosovu, Beograd očekuje u tom smislu pomoć "trojke".

Savet ministara EU pozvao je u ponedeljak sa sastanka u Briselu Beograd i Prištinu da ispolje "veću fleksibilnost", "pozitivno i konstruktivno" odgovore na inicijative "trojke" i da učine sve što mogu kako bi se postiglo dogovorno rešenje za status Kosova...
Mondo

__________________
Chovek je onoliko velik, koliko je sposoban da se uzdigne iznad svih nepravdi...

Minea

LDP: Miškovića na sud, novinara pred odbor
Utorak, 20. novembar 2007. 19:59

Lider Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović izjavio je da će pravni tim te stranke podneti krivičnu prijavu protiv predsednika kompanije "Delta" Miroslava Miškovića, a njegova LDP je saopštila da će u sredu Vladi Srbije dostaviti pisani dokaz o tome da je novinar Bratislav Grubačić organizovao sastanak sa predstavnicima američke ambasade u Beogradu kako bi vlasniku "Delte" Miroslavu Miškoviću bio ponovo omogućen ulazak u SAD. Grubačić je negirao te tvrdnje. I ambasada SAD u Beogradu demantovala je navode Jovanovića da joj je nudjeno da sa "vizne crne liste" skine Miškovića.

Jovanović je gostujući u emisiji "Kažiprst" na B92 rekao da će pružiti priliku Miškoviću da na sudu da odgovore na pitanja koje je postavio u pismu poslatom medijima u ponedeljak.

Mišković je u ponedeljak, podstaknut tvrdnjama lista "Kurir" da je Jovanović bio u dosluhu sa njegovim otmičarima 2001. godine, od lidera LDP izmedju ostalog zatražio da odgovori na optužbe da je uzeo deo novca od otkupa plaćenog otmičarima.

Jovanović je dodao da će tužbu podneti i protiv "zločinačkog udruženja, čiji je Mišković samo jedan od članova", u kojem je, kako je rekao, 45 ljudi - novinara, urednika, biznismena, političara, kriminalaca, advokata, policajaca.

Na insistiranje novinara da navede imena, Jovanović je kao članove tog "zločinačkog udruženja" apostrofirao premijera Vojislava Koštunicu i ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića.

Jovanović je negirao da je uzeo deo novca od otkupa plaćenog otmičarima Miškovića, i ocenio da je napad predsednika kompanije "Delta" na njega pokušaj skretanja pažnje javnosti sa činjenice da ta kompanija ima monopolski položaj na tržištu.

Jovanović smatra da je Mišković pokušao da "promeni temu u javnosti" i da umesto odgovora na pitanje kada će platiti kaznu za kršenje antimonopolskog zakona u iznosu izmedju 350 i 400 miliona evra, započne kampanju protiv njega, zato što on na tom odgovoru insistira.

Jovanović je rekao da je Miškovićevo pismo "ispod svakog nivoa", ne zbog samih optužbi, nego zbog načina na koji su izrečene.

"Šest godina Mišković je bio autor teza koje su u njegovo ime iznosili mafijaški mediji, a on se pojavio juče kao potpisnik pisma, koje je iz edicije stavova kojima smo bombardovani poslednjih nekoliko godina", rekao je Jovanović.

Lider LDP tvrdi da mu je ugrožen život od svih koji su mu "ugrožavali život u prethodnih sedam godina sprečavajući ga u poslu, koji radi", dodajući da je postao žrtva progona i pretnji kada je Slobodan Milošević uhapšen i isporučen Hagu, a da je 12. mart 2003. "preživeo sticajem okolnosti". Jovanović je rekao da njegovu porodicu obezbedjuje policija, jer se pre mesec i po dana desio pokušaj ubistva njegove porodice.

LDP navodi da će u sredu Vladi Srbije dostaviti pisani dokaz o tome da je novinar Bratislav Grubačić organizovao sporni sastanak u američkoj ambasadi.

Kako se navodi u saopštenju LDP-a, tim dokazom će biti zaokružen osnov za pokretanje inicijative za osnivanje Anketnog odbora Skupštine Srbije na kome će Grubačić imati mogućnost da odgovori na sva pitanja. "Bratislav Grubačić danas isto radi što je radio od 2000. godine, služi Miloševiću i ljudima iz njegovog režima i predstavlja vezu izmedju njih i zapadnih ambasada", navodi se u saopštenju.

LDP ističe da beogradski novinar ne može "odbraniti Miškovića od odgovornosti lažima, već vlasnik kompanije Delta mora odgovarati za pljačku gradjana Srbije i za to što je, manipulišući Vladom Srbije, pokušao da obezbedi da se skine sa tzv. 'crne liste'".

Ta stranka je saopštila da je Grubačić prvi sastanak sa predstavnicima američke ambasade imao 18. maja 2007. godine i dodala da on do danas nije prestao da radi na tom projektu "ne birajući sredstva i ne postavljajuci pitanje cene".

Grubačić je negirao te optužbe i za B92 rekao da se sa Miroslavom Miškovićem nije čuo u poslednjih mesec i po dana, kao i da nikada nisu razgovarali o "crnoj listi" SAD. Takodje navodi da ne pamti kada je poslednji put bio u američkoj ambasadi jer kod kuće leži bolestan.

Ambasada SAD u svom demantiju negira navode Jovanovića. "Ambasadi SAD nije poznat takav predlog, nisu održani sastanci sa bilo kojom pomenutom stranom, niti bi se takva vrsta predloga uzela u razmatranje", navedeno je u saopštenju Ambasade SAD. Dodaje se da samo američki imigracioni zakon definiše pitanja izdavanja ili uskraćivanja viza, a da odluke o pojedinačnim slučajevima ne mogu i neće biti predmet pregovora.

__________________
Chovek je onoliko velik, koliko je sposoban da se uzdigne iznad svih nepravdi...

Minea

LDP traži anketni odbor za Deltu

O problemu fukcionisanja Delta kompanije raspravljalo se i u Skupštini Srbije, a predsedavajući Miloljub Albijanić je posle dvosatne rasprave, tokom koje su poslanici LDP-a insistirali da se na dnevni red stavi predlog o formiranju anketnog odbora o Miškovićevoj kompaniji, dao pauzu radi konsultacija.

Posle kraće pauze i konsultacija predstavnika poslaničkih grupa, Skupština je nastavila rad po dnevnom redu, ali je oko 16.30 prekinuta jer početku rasprave o Predlogu o azilu nije prisustvovao resorni ministar Dragan Joćić.

Šef poslaničkog kluba LDP Čedomir Jovanović rekao je da je posle konsutlacija, parlament bliže formiranju anketnog odbora koji bi preispitao poslovanje kompanije "Delta", od njenog osnivanja do danas.

On je izjavio i da poslanici te stranke "više neće spominjati predsednika kompaonije 'Delta' Miroslava Miškovića i njegove zloupoterebe, već će se posvetiti pripremama za osnivanje anketnog odbora".
Jovanović je rekao i da će sve krititke na račun Miškovića "sačuvati za raspravu", pred tim odborom.

Poslanici LDP-a su prethodno, skoro dva sata, tražili da parlament prihvati osnivanje tog anketnog odbora, iznoseći tvrdnje o monopolskom položaju kompanije "Delta" i, kako su isticali, zloupotrebama njenog predsednika.

Poslanik LDP Ivan Andrić rekao je da je taj poslanički klub pre dve nedelje podneo predlog o formiranju tog anketnog odbora, ali da to još nije učinjeno i da zbog toga neće dozvoliti da sednica nastavi rad po dnevnom redu.

Poslanici LDP, koji su se smenjivali za govornicom javljajući se po poslovniku, govorili su o monopolu Delte i nezakonitom načinu na koji je Miroslav Mišković stekao bogatstvo insistirajući od nadležnih organa "da počnu da rade svoj posao".

Šef poslaničke grupe LDP Čedomir Jovanović tražio je od Vlade Srbije da mu odgovori da li je tačno da je Mišković, da bi dobio vizu i bio skinut sa crne liste u SAD, u ambasadi te zemlje u Srbiji ponudio kooperativnost u procesu pregovora o budućem statusu Kosova. Jovanović je tražio od predsednika
Vlade Srbije Vojislava Koštunice da zauzme jasan stav o Miškoviću i o tome da li je Delta "postala veća od države".

On je pitao i kada će vlada primeniti Zakon o zaštiti konkurencije i naplatiti 10 odsto prometa kao kaznu od Delte zbog kršenja monopolskog zakona.

Ministar pravde Dušan Petrović pozvao je Jovanovića da sva dokumenta koja ima preda ili MUP-u ili okružnom tužiocu ili specijalnom tuziocu ili Bezbednosno informativnoj agenciji jer, kako je naveo, veoma želi "da se sve rasvetli".

"Pozivam vas da ne gubite vreme i ako imate konkretne dokaze o tom dogadjaju u toku dana date sve što imate", dodao je Petrović.

(agencije/MONDO)

__________________
Chovek je onoliko velik, koliko je sposoban da se uzdigne iznad svih nepravdi...

Minea

Djordjević tužio Divca
Utorak, 20. novembar 2007. 18:02



Kompanija Si end Si iz Subotice podnela je tužbu Trgovinskom sudu u Beogradu zbog upisa bivšeg košarkaša Vlade Divca kao jedinog vlasnika kompanije "Voda voda", rekao je da pravni zastupnik Si end Sija Srdjan Simikić.

"Trgovinskom sudu podnet je i zahtev da se Vojinu Djordjeviću, vlasniku komapnije Si end Si, omogući uvid u poslovne knjige "Voda vode", rekao je Simikić u razgovoru sa novinarima.

Djordjević i Divac se više od mesec dana spore preko medija o vlasničkim odnosima u "Voda vodi", a Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja do kraja novembra treba da odgovori na zahtev Djordjevića da se ispita da li je na zakonit način Divac upisan kao 100 odsto vlasnik te kompanije.

Ugovorom, koji su Djordjević i Divca potpisali krajem prošle godine, bilo je precizirano da Divac dobije vlasnički udeo u "Voda vodi" od 30 odsto u zamenu za odredjene pozajmice Djordjeviću.

U oktobru ove godine Agencija za privredne registre je upisala Divca kao 100 odsto vlasnika te kompanije, na osnovu, kako je izjavljivao Djordjević, falsifikovanih dokumenata.

Odgovor Divca je bio da je ugovor podrazumevao da Djordjević ispuni svoj deo obaveza prema "Voda vodi", što on nije učinio.

(Beta)

__________________
Chovek je onoliko velik, koliko je sposoban da se uzdigne iznad svih nepravdi...

Minea

EU čeka Savet bezbednosti o Kosovu

Ministri inostranih poslova EU su u raspravi o Kosovu "utrli put" ka mogućem "usaglašavanju različitih strana o zajedničkom stavu Evropske unije", izjavio je predsedavajući Saveta ministara, portugalski ministar Luis Amado. Takav stav bi, kako je rekao, trebalo da se "pretvori u orudje stabilizacije ne samo Kosova, već i celog regiona".

Zvaničnici su na zasedanju preneli da je EU jednoglasna u stavu da misija EU ode na Kosovo, a da bi "teško i složeno" rešavanje statusa Kosova trebalo usaglasiti s UN, medjunarodnom zajednicom, kao i sa Beogradom i Prištinom.

Iz rasprave ministara EU, koji su pripremali susret na vrhu EU koji bi trebalo da se održi idućeg petka, proizilazi da će taj proces "trajati neko vreme" i da će lideri EU stav o Kosovu zauzeti i u funkciji onoga što bude ishod rasprave u Savetu bezbednosti UN.

Na osnovu izjava koje su zvaničnici EU i ministri država članica dvadesetsedmorice davali, protiv primene Ahtisarijevog plana i "nadgledane" nezavisnosti Kosova otvoreno je nastupila samo jedna zemlja - Kipar.

Predstavnik EU u ''trojci'' Volfgang Išinger uveren je da će Unija brzo priznati odvajanje Kosova od Srbije i izjavljuje da će Brisel odluku o tome, verovatno, doneti sledećih dana.

Visoki predstavnik EU Havijer Solana je naglasio da iako Beograd i Priština nisu postigli sporazum u pregovorima pod okriljem Kontakt grupe, "to ne znači da mi ne možemo nastaviti da tragamo za bilateralnim sporazumima te dve strane i Evropske unije".

Šef luksemburške diplomatije Žan Aselborn je izrazio uverenje da se stavovi skoro svih ministara EU, osim Kipra, kreću ka tome da se na usaglašen način dodje do nekog vida proglašavanja nezavisnosti Kosova.

Francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner izjavio je ranije da je prihvaćen stav Francuske da se sačeka sa krajem izbora u Srbiji, kako bi se donela konačna odluka.

Slovenački ministar Dimitrij Rupel je rekao da se Ljubljana zalaže za rešavanje konačnog statusa Kosova na "uredjen i usaglašen način" i, uporedo, za što snažnije pridruživanje Srbije EU. Rupel je istakao da se većina ministara Unije izjasnila za što bržu integraciju Srbije u EU i potpisivanje, kroz mesec-dva, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, a potom i davanje Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU.

Italijanski šef diplomatije Masimo DAlema smatra da je Ahtisarijev plan osnova za rešenje kosovskog slučaja, a da bi Srbiji trebalo ponuditi što pre status kandidata za EU. Po njegovim rečima, to bi trebalo da se desi uprkos negativnom izveštaju glavne haške tužiteljke, jer o tome da li Beograd dovoljno saradjuje s sudom odlučuje EU, a ne Karla del Ponte.


Koštunica i Tadić o "Danu D"

Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da je izuzetno važno što Savet ministara EU nije doneo odluku kojom se priznaje jednostrana nezavisnost Kosova jer bi to značilo kršenje medjunarodnog prava i Povelje UN.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da će Srbija pokrenuti inicijativu da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija od Medjunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o tome da li bi nezavisnost Kosova bila legalna ili ne.

Prema Koštuničinim rečima, "više zemalja EU" je - umesto odluke o priznanju jednostrane nezavisnosti - ostalo privrženo poštovanju važeće Rezolucije 1244 koja obavezuje sve države da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.

"Da je EU donela odluku o jednostranom priznavanju nezavisnosti Kosova i Metohije to bi predstavljalo ozbiljan problem u odnosima Srbije i EU", naveo je Koštunica u saopštenju koje prenosi RTS.

Premijer je ocenio da je važno što je EU ostala dosledna svojim osnivačkim aktivima i što nije prekršila osnovni princip medjunarodnog prava o poštovanju suvereniteta svih medjunarodno priznatih država.

"Sada postoji još više razloga da se nastave pregovori kako bi se sporazumnim putem pronašlo kompromisno rešenje koje bi bilo u skladu sa poveljom UN i Ustavom Srbije", zaključio je Koštunica.

Predsednik Tadić je istakao da bi trebalo učiniti sve da ne dodje do jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova.

"Svedoci smo da 10. decembar, kao i mnogi datumi ranije, nije ključan za rasplet kosovskog pitanja", rekao je za Radio-televiziju Srbije Tadić i najavio nastavak diplomatske ofanzive za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.

"Ako do takvog akta dodje, naš posao je da poništimo takvu odluku i da pokrenemo sve medjunarodne pravne procese pred sudovima, medjunarodnim pravnim institucijama za poništenje jednog takvog akta", kazao je.

Tadić je naveo i da će Srbija, u slučaju da neke zemlje prihvate takvu odluku, "i pred pravnim institucijama tih zemalja pokrenuti procese protiv vlada tih država". "Veoma je važno da naša država učini sve da zaštiti naše drržavne intrese, legitimne nacionalne intrese. Znači, suverenitet Srbije nad Kosovom i Metohijom i teritorijalni integritet, ali i da istovremeno štitimo intrese naših gradjana koji žive na Kosovu", kazao je on.

Tadić je kazao da je to jako važno, jer se ne brane samo državni princip već i princip života svih ljudi koji žive na Kosovu.

(Beta/MONDO)

__________________
Chovek je onoliko velik, koliko je sposoban da se uzdigne iznad svih nepravdi...

Minea

Gorivo skuplje od srede

Ministarstvo energetike i rudarstva saopštilo je da će usled pada vrednosti dinara u odnosu na američki dolar u proteklih 15 dana, najverovatnije u sredu, 12. decembra poskupeti gorivo u proseku za 2,37 odsto.

Poskupljenje će uslediti odmah po objavljivanju u "Službenom glasniku" (najverovatnije u utorak, 11. decembra), tako da će dan po objavljivanju motorni benzini biti skuplji u proseku 1,15 dinara po litru, a dizel gorivo u proseku 1,35 dinara za litar.

U maloprodaji će najviše poskupeti euro premijum BMB 95 sa 99,46 na 100,76 dinara ili za 1,3 dinara po litru, bezolovni benzin BMB 92 će poskupeti sa 89,82 na 90,9 dinara, MB 95 sa 91,48 na 92,6 dinara, a bezolovni benzin BMB 95 sa 91,48 na 92,6 dinara po litru.

Nova cena dizel goriva D-1 biće 81,06 (sada je 79,79), dizel D-2 poskupeće sa 78,09 na 79,31, EKO 3 dizel sa 81,39 na 82,69 dinara i Evro dizel sa 85,19 na 86,85 dinara po litru.

Najviše od svih goriva poskupeće ulje za loženje i to sa 71,69 na 73,26 dinara po litru ili za 1,56 dinara, navedeno je u saopštenju.

(Tanjug)

__________________
Chovek je onoliko velik, koliko je sposoban da se uzdigne iznad svih nepravdi...

Minea

SAD ne odustaju od nadzirane nezavisnosti

Srpska delegacija koja će u sredu učestvovati na zatvorenoj sednici Saveta bezbednosti posvećenoj Kosovu, doputovala je u Njujork gde će se u naredna 24 časa sastati sa nizom medjunarodnih zvaničnika, uključujući premijere Italije i Slovačke Masima D Alemu i Jana Kubiša.

Istovremeno američki zvaničnici ponavljaju zalaganje SAD da se na Kosovu primeni plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti pokrajine.

Portparol američkog Stejt departmenta Tom Kejsi izjavio je, povodom predloga Rusije o izradi novog plana za Kosovo, da "nije siguran šta to znači" i da misli da takav plan postoji i da predstavlja nadziranu nezavisnost u skladu sa predlogom Martija Ahtisarija.

Na komentar novinara da se predlog ruskog ministarstva spoljnih poslova odnosi na dodatne pregovore o budućem statusu Kosova, Kejsi je ponovio da veruje da sada, budući da su pregovori "trojke" Kontakt grupe okončani, treba da se krene dalje, u skladu sa planom Martija Ahtisarija.

"Stav SAD ostaje jasan. Verujemo da je važno... da možemo da krenemo sa nadziranom nezavisnošću Kosova prema principima koje je izneo Ahtisari", rekao je Kejsi, dodajući da se SAD "raduju diskusiji u Savetu bezbednosti UN" u Njujorku.

Da je ovo stav SAD potvrdio je i pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Denijel Frid izjavio je da Srbija neće ponovo steći kontrolu nad Kosovom i da je nezavisnost te pokrajine jedini put napred, prenosi Glas Amerike.

Na panel diskusiji "Srbija i Kosovo: okončanje procesa trojke" u Vašingtonu, Frid je rekao da je rad "trojke" bio važan i potreban, jer je definitivno pokazao da dogovor Beograda i Prištine nije moguć i dodao da se razlike u gledištima članica Evropske unije o budućem statusu Kosova smanjuju i da je status kvo neodrživ.

Frid je rekao da bi nezavisnost Kosova, u skladu sa Ahtisarijevim planom, nadzirala medjunarodna zajednica, uz dalje prisustvo UN i medjunarodnih snaga i apsolutne garancije bezbednosti i prava Srba i drugih manjina, kao i zaštitu njihove kulturne baštine.

Mada bi SAD želele da reše to pitanje u Ujedinjenim nacijama, očigledno je, naveo je Frid, da Rusija neće prihvatiti novu rezoluciju u Savetu bezbednosti, što predstavlja problem.

On je pri tom izrazio nadu da su Rusi angažovani, kako je rekao, u "politici ograničenog neslaganja".

Nemački ambasador u SAD Klaus Šariot rekao je da Kosovo predstavlja dobar primer unapredjenja saradnje EU i SAD i da su ta saradnja i zajednički stav preudslov za uspešno rešenje kosovskog pitanja.

Rad "trojke" nije pokazao rezultate, zbog toga što ni jedna ni druga strana nije bila spremna na kompromis, rekao je nemački ambasador na panel diskusiji u Nemačkom Maršalovom fondu SAD.

Nemački ambasador je ukazao da se rezolucijom UN 1244 ne sprečava promena statusa Kosova, već da ona predstavlja legalnu osnovu za njegovu promenu.

Dodatna ograničenja kosovske nezavisnosti bi se, po nemačkom ambasadoru, ogledala u ograničenim ovlašćenjima kosovskih institucija kao i snaga bezbednosti.

Bivša savetnica državnog sekretara za pitanje demokratije na Balkanu Lori Dandon rekla je da bi medjunarodna zajednica trebalo Srbiju da za gubitak Kosova nagradi finansijski, bržim ulaskom u EU i podsticajnim merama za dalji razvoj civilnog društva i političkog pluralizma.

Bivši američki ambasador u Srbiji Majkl Polt smatra da će u slučaju nezavisnosti Kosova doći do kratkoročne zategnutosti, ali da će potresi i nestabilnost biti daleko manji od očekivanih, a zatim će novo stanje biti prihvaćeno.

Medjutim, delegacija Srbije koja je otputovala u Njujork ima potpuno suprotan stav i insistiraće na nastavku pregovora.

"U istom trenutku mora biti jasno da je Srbija već odbacila i unapred poništila jednostrani akt o stvaranju marionetske tvorevine na tlu Srbije", rekao je Koštunica pred polazak za SAD.

Premijer Vojislav Koštunica, te ministri spoljnih poslova i za Kosovo i Metohiju, Vuk Jeremić i Slobodan Samardžić, će se, pre sedice Saveta bezbednosti, sastati i sa ambasadorima nekoliko država članica najmoćnijeg tela svetske organizacije.

U Njujork je doputovala i delegacija kosovskih Albanaca, odnosno predsednik Fatmir Sejdiu i budući premijer Hašim Tači, kao i šef UNMIK-a Joahim Riker, koji će, poput delegacije Beograda, održati čitavu seriju sastanaka sa ambasadorima država članica Saveta bezbednosti.

Posle višednevnih pregovora, velike sile su se krajem prošle nedelje dogovorile da Sejdiu učestvuje u radu sednice Saveta bezbednosti, ali u "privatnom svojstvu", u skladu sa članom 39. poslovnika o radu najmoćnijeg tela svetske organizacije.

Učešće u radu te sednice najavile su i neke od država bivše Jugoslavije, odnosno Makedonija i Crna Gora.

(agencije/MONDO)

__________________
Chovek je onoliko velik, koliko je sposoban da se uzdigne iznad svih nepravdi...