Minea

"Rusija izvršila akt agresije protiv Gruzije"

Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili optužio je Rusiju da je počinila "akt agresije" protiv njegove zemlje i u telefonskom razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom je tražio od Moskve da prekine sa "agresivnim napadima", prenose agencije.

"Danas sam razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. To nije bio lak razgovor", rekao je Sakašvili jednoj televiziji.

"Kategorički sam tražio od šefa ruske države da Moskva odmah prestane sa ovim agresivnim napadima na Gruziju", dodao je on.

Putin je Sakašviliju odgovorio da letovi gruzijskih, špijunskih, bespilotnih aviona iznad gruzijskog separatističkog regiona Abhazije povećavaju tenzije u regionu.

"Vladimir Putin je izrazio zbunjenost zbog činjenice da Gruzija sprovodi letove u vojne svrhe iznad zone konflikta i naglasio... da taj destabilizujući faktor povećava tenzije", saopštio je Kremlj.

U nedelju se desio incident, kada je, prema Tbilisiju, ruski borbeni avion oborio gruzijsku bespilotnu letelicu iznad gruzijske teritorije.

(Beta)

__________________
Najsrecniji je onaj covek koji je ucinio srecnim najvise drugih ljudi. (Didro)

Minea

Sve članice EU za sporazum o ukidanju viza

U Evropskoj komisiji i stručnim telima Evropske unije uveliko odmakla izrada "redosleda mera" za postepeno ukidanje viza EU za državljane Srbije, a slovenačko predsedništvo EU i Evropska komisija se nadaju da bi nacrt dokumenta o tome mogao biti dovršen do kraja meseca.

Spremnost da se ubrzano krene ka sklapanju sporazuma o stavljanju Srbije na tzv belu Šengensku listu je ispoljena kod svih članica EU, preneli su agenciji Beta diplomatski izvori EU u Briselu.

Kroz izradu prve verzije nacrta je ocenjeno da je Srbija po pripremama za uvođenje biometrijskih pasoša i drugim dostignutim standardima odmakla ispred ostalih država zapadnog Balkana koje još nemaju režim bez viza sa EU.

Uvođenje biometrijskog pasoša u skladu sa standardima EU i Organizacije za međunarodnu civilnu avijaciju (ICAO), u kojem moraju biti biometrijski podaci, fotogracija i otisci prstiju, jedan je od glavnih uslova kad su u pitanju potpuno bezbedni dokumenti za buduće putnike bez viza u EU.

U prvom nacrtu "redosleda mera (putne mape)", o kojem u četvrtak treba da raspravljaju ambasadori, stalni predstavnici zemalja evropske dvadesetsedmorice, a u koji je imala uvida Beta, podvlači se i velika važnost visoke bezbednosti i pouzdanosti svih dokumenata i posebno ličnih karata.

Iako to dosad nije bilo pominjano, prvi put se među uslovima vezanim za vizni režim EU navodi i merilo procene stope odbijenih zahteva za izdavanje EU viza državljanima Srbije, a to znači i drugih zemalja regiona.

Od Srbije se zahteva, a to će biti i uzor za ostale zemlje regiona koje budu dobile EU šengenski režim bez viza, i da na polju suzbijanja ilegalne imigracije i sprovođenja sporazuma o prihvatanju vraćenih ilegalnih imigranata zakonski uspostavi potpuno siguran nadzor granica, uz uspostavljenje stručnih i efikasnih pograničnih službi koje moraju sarađivati sa srodnom posebnom službom EU-Frontex.

U tom sklopu je od posebne važnosti da otkrivaju i sprečavaju mreže ilegalne imigraciju i usaglase sa EU merilima za davanje azila.

Prvi nacrt "redosleda mera" za ukidanje EU viza sa Srbijom sadrži i važne odredbe u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, naročito u prekograničnoj i pograničnoj delotvornoj kontroli i saradnji.

EU od Srbije očekuje da usvoji nacionalnu strategiju za borbu protiv trgovine ljudima i drogom, "pranja novca", a vlasti u Beogradu moraju doneti i zakone o sprečavanju finansiranja terorizma i oduzimanju imetka stečenog kriminalom.

U Srbiji bi, zahteva Evropska komisija, morala delotvorno proraditi i nezavisna agencija za suzbijanje korupcije, a Beograd je dužan da sprovodi i međunarodne konvencije o saradnji pravosuđa na polju kriminala.

Zaštita ličnih podataka i njihove razmene je, takođe, naročito podvučena, a navedena je i potreba da Srbija potpiše konvenciju Saveta Evrope i druge međunarodne obavezujuće akte o zaštiti ličnih podataka.

Srpske vlasti, pored ostalog, prema nacrtu "putne mape", treba da obezbede i slobodu svih srpskih građana u zemlji i izvan zemlje, bez ikakve vrste diskriminacije.

Nemačka podržava predlog Francuske da se građanima Srbije omogući da besplatno dobijaju vize za ulazak u zemlje Evropske unije, članice Šengenskog sporazuma, a odgovarajuća odluka biće doneta na narednom sastanku ministara unutrašnjih poslova EU.

To je agenciji Beta u Berlinu preneo član predsedništva Demokratske stranke (DS) Oliver Dulić, posle razgovora sa nemačkim ministrom unutrašnjih poslova Volfgangom Šojbleom i drugim visokim nemačkim zvaničnicima.

Dulić, koji je i predsednik Skupštine Srbije, u Berlinu je predvodio delegaciju DS-a, a glavne teme razgovora bile su vezane za mogućnost ukidanja vizne obaveze za građane Srbije, potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i za načelnu nemačku i evropsku podršku demokratskim i proevropskim snagama u Srbiji.

Kako je za Betu rekao Dulić, sagovornici su mu pružili uveravanja da Nemačka u potpunosti podržava i plan mera komesara za proširenje EU Olija Rena kojim treba da se omogući da, posle ispunjenja predviđenih mera, za građane Srbije bude u potpunosti ukinuta vizna obaveza.

(Beta/MONDO)

__________________
Najsrecniji je onaj covek koji je ucinio srecnim najvise drugih ljudi. (Didro)

Minea

Dan sećanja na žrtve genocida

Dan sećanja na žrtve genocida u Drugom svetskom ratu u Beogradu obeležen je komemerativnom manifestacijom, u organizaciji Ministarstva rada i socijalne politike, Ministarstva odbrane i Skupštine grada.

Pored monumentalnog Spomenika žrtvama u Drugom svetskom ratu, postavljenog u okviru kompleksa nekadašnjeg logora smrti "Staro sajmište" u Beogradu, položeni su venci i odata pošta zrtvama, uz visoke državne i vojne počasti.

Vence su položile delegacije preživelih logoraša i boraca, predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, delegacije Generalštaba Vojske Srbije, grada Beograda, kao i predstavnici nacionalnih manjina čiji su pripadnici stradali u logorima tokom Drugog svetskog rata.

Predsednica Udruženja logoraša i nekadašnja logorašica Brigita Knežević u izjavi Tanjugu izrazila je razočarenje povodom nedolaska predstavnika državnih i gradskih vlasti da odaju počast žrtvama.

"U nedelju smo bili u Jasenovcu i tamo su odavanju počasti preminulim logorašima prisustvovali najviši predstavnici Hrvatskih vlasti na čelu sa predsednikom (Stjepanom) Mesićem, malo se tužno osećamo da ovde nije došao niko od naših političara", istakla je ona.

Prema rečima predsednika Svetskog srpskog kongresa Zorana Jovičića, nedolazak predstavnika državnog vrha na današnju komemoraciju je "nešto neoprostivo".

Dan sećanja na žrtve genocida obeležava se 22. aprila u znak sećanja na taj dan 1945. godine, kada je poslednja grupa preživelih logoraša ustaškog koncentracionog logora Jasenovac krenula u proboj, u kome je većina poginula.

(Tanjug)

__________________
Najsrecniji je onaj covek koji je ucinio srecnim najvise drugih ljudi. (Didro)