Aenima

Kao prvo, za mene ljudi bez sopstvenog misljena nisu vredni vremena, ni citanja. Jasno mi je da zvuci jako ruzno i surovo, ali je tako.

Zdrav stav (bilo kakav da je) i iskristalisano misljenje o nekoj stvari ili situaciji su po meni indikator zrele, odrasle, odgovorne i karakterne osobe. Kada toga nema ne vidim zato bih citala nesto, sto jos uvek nije jasno definisano? A da ja nekome kazem kako treba da razmislja i sta treba da radi - ne pada mi na pamet.

Umem da budem uzasno tezak sagovornik i uzasno naporan diskutant. Ironicna sam, sarkasticna, u neku ruku sam i cinik, tako da mi je savrseno jasno da umem u rekordnom roku da bilo koga izbacim iz takta, samo ako pozelim.

Za sve ovo vreme, koje sam provela ovde, postala sam tacno 1x krajnje licna i to zbog jedne tupave teme, koja me direktno ne tangira, jer se nalazi na delu foruma za tinejdzere. Svako, ko pozeli, moze da vidi taj post. To je bio moj prvi i poslednji put na ovim diskusijama, da sam prva postala licna, bez da je neko to inicirao ili da se ta osoba direktno meni obracala.

Takodje mi je savrseno jasno da je jako veliki deo mojih stavova i veliki deo mog razmisljanja krajnje radikalan, tako da uvek malo udaram o neku prepreku, koliko god misljenje, koje se nalazi preko puta mene, licilo na moje.

Volim i cenim kvalitetnu i konstruktivnu diskusiju, u kojoj se iznose cinjenice. Istog trenutka, kada neko od diskutanata predje na pateticne, emotivne izlive, koji nemaju veze sa cinjenicnim stanjem, osecam odredjenu vrstu "mucnine". U takvim situacijama obicno nastavljam diskusiju, ako smatram post, kojim mi ta osoba odgovori, dovoljno inicijativnim. A ako me pak neko tako smori tj. ako smatram da u tom i tom slucaju pricam sa zidom ili sa gluvom osobom, koja me laze da cuje moj glas, jednostavno prestajem da pisem na tu temu. Nemam ni vremena ni zivaca viska, kako bi ih trosila uzaludno.

Uz to, ako neko smatra svoje misljenje ispravnim i moze da mi da cinjenice (bez patetike), rado cu ga razmotriti, razmiliti o tome i neke delove, koji mi se posebno dopadaju, uskladiti sa svojim misljenjem, dok cu one druge delice, koji su dijametralno suprotni mom razmisljanju, odbaciti kao manje relevantne po moj stav i moje razmisljenje.

I na kraju, postoje osobe na ovom forumu sa kojima se svesno ne upustam u bilo koji oblik diskusije, jer smatram da nemam sta da im kazem, kao ni one meni. Mogu samo da ih kulturno previdim i da zivim mirno kraj, mimo, pored, iza, ispred, levo ili desno od njih, sve dok ta osoba sama od sebe ne pozeli nesto od mene. Medjutim, to se kod mene jako retko desava, posto sam jako odbojna prema nepoznatim ljudima.

Rezime: Da ne mislim da je ovo mnogo dobar forum ne bih bila ovde.

__________________
.