Budisticka zajednica (pogresno je nazvati je crkvom ili religioznom zajednicom)
Buda je zabranio svojim monasima da nakon njegove smrti izaberu naslednika. Njegovi se sledbenici do danasnjeg dana dele na Monahe, Monahinje i Diletante. Monasi i monahinje citav svoj zivot posvecuju Budi, pridrzavaju se njegovih pravila i njegovih zapisa, zive u vrsti “manastira” i poduvacaju diletante.
Kod zamonasenih osoba su jos za vreme Bude postojale dve grupacije: Iskusenik / Iskusenica i Monah / Monahinja. Naravno da su u to vreme odredjene osobe bile vise cenjene od drugih usled njihove mudrosti, znanja, karizme i iskustva, medjutim za vreme Bude nisu postojali visi cinovi, kao sto je to na primer Lama, sto se kasnije, vremenom, promenilo i vazi do dana danasnjeg.
Monasi i monahinje mogu osnovati manastir. Mogu takodje putovati po celoj zemlji, u kojoj se trenutno nalaze, prositi i ziveti od ljudske milostinje. Puno njih interpretiraju ucenje Bude na svoj nacin i postavljaju nove nacine razumevanja. Ova ogromna autonomija, koju svaka jedinka u budizmu poseduje, omogucava formiranje razlicitih skola, koje se sve oslanjaju na Budu, kao na osnovu, medjutim svaka skola prikazuje i pokazuje drugacije nacine, koji mogu voditi u Nirvanu.
Ove grupacije nisu “sekte”, kako bi to zapadnjaci rekli, jer ne postoji jedna i jedina “crkva” u budizmu. Vec u prvom stolecu nakon smrti Bude i za vreme prvih konzila, monasi ne mogu da ujednace i objave jedno, orginalno i sveopste vazece razumevanje i citanje Budinih zapisa. Iz toga se i dan danas radjaju novi pravci i nova shvatanja, koja baziraju na individualnosti pojedinca, kao i na postovanju tradicija jednog naroda.
Dve najvece budisticke tradicije
Nema smisla da vam sada ovde pisem danima o raznim tradicijama i raznim grupacijama budizma, jer bi to bilo suvise opsirno. I ovako sam otisla predleko
. Elem, postoje dve budisticke tradicije, koje poseduju najvise uticaja i imaju najvise sledbenika:
theravada i
mahayana.
Theravada je najstariji budisticki pravac i oblik, koji vuce korene od samog Bude. U ranija vremena je pogrdno nazivan i hinayana (
„Mala Kolica”). Oni, na neki nacin, zastupaju najstroziji oblik budizma: najbitnije stivo za njih su sama pisma Bude, sve sto je kasnije napisano ima samo sekularnu vrednost.
Duh jedinke je „vozilo” do „ozdravljenja”. Po njihovim nacelima Nirvanu moze doseci samo monah ili monahinja, nikako diletant. U theravadi monah ima samo jedan zadatak, a to je spasenje samog sebe. Naravno da je sazaljenje bitan aspekt budizma, medjutim u ovoj tradiciji se na to gleda malo drugacije: na putu do izlecenja svakog mora za sebe da snosi odgovornost, kao i za svoje odluke. Koreni ove najstarije tradicije leze u 4. stolecu nove ere.
Mahayana, koja je nastala u 1. stolecu pre Hrista, je kao svoju podlogu uzela ucenja theravade i na njoj izgradila novo ucenje, sa posebnim osvrtom na sazaljenje i saosecanje prema drugim bicima, koje covek treba da pokaze na svom putu do Nirvane. U Mahayani diletanti takodje mogu doseci „najdivnije svih stanja”. Ovo ucenje se takodje naziva
„Velika Kolica”.
Velika Kolica prevashodno zbog toga, sto u ovom ucenju covecji duh igra najbitniju ulogu, ali ne samo kao „materijal koji vodi u nirvanu”, vec zbog toga sto se snosi ogromna odgovornost i prema drugima, kojima sledbenici mahayane pruzaju pomoc na putu do izlecenja.
Ideal tradicije mahayana je bodhisattva: bice koje je doseglo Nirvanu, medjutim nije kompletno utopljeno u nju, vec se nalazi na „pragu” i na taj nacin pomaze drugima, manje vicnim od njega, na tom istom putu.
Za kanone mahayana tradicije takodje vaze zapisi, koji su sroceni dugo nakon Budine smrti, a ne samo ono, sto je on direktno ostavio iza sebe, kao sto je to lsucaj kod tradicije therevada.
Mahayana je u danasnje vreme najpopularnija tradicija budizma, iz koje su se rodile tri najpoznatije „skole”:
Tibetanski budizam
Ova skola je nastala u 8. veku nove ere. Tibetanski budizam se oslanja na sam fundament, na osnovu budizma nastalu u Indiji, medjutim oni za razliku od osnove tvrde, da mogu da pokazu i dokazu razlicite puteve u Nirvanu, tako da su, na neki nacin, integrisali obe budisticke tradicije u jednu, mada su blizi modernijoj, gore opisanoj formi. Jedan od glavnih, specificnih aspekata tibetanskog budizma je cinjenica, da su preuzli neke stavove prastare shamanske, tibetanske vere Boen.
Ucenje i praksa su glavne osnove ove skole budizma. Postoji jako prisna veza izmedju ucitelja i ucenika. Postoje jako mocni manastiri, koji vec hiljadama godina dominiraju na svojoj teritoriji i na neki nacin kontrolisu celokupno „versko” covecanstvo Tibeta.
Takozvani ucitelji ili majstori su uvek osobe iz lanca reinkranacija. Ta je karika vec stolecima bez prekida, taj sistem se naziva Tulkum. Najpoznatiji duhovni vodja tibeta i jedan od najvecih majstora je svakako Dalai Lama.
Tantricki budizam ( Vajra )
Ova skola budizma nastala je izmedju 4. i 7. veka nove ere kao posebni pravac budisticke vere u severnoj Indiji i pristupna je samo ogromnoj manjini ljudi, vrsnim poznavaocima tradicije mahayana.
Praksa „dijamantskih kolica” ( vajra = dijamant ) je od prilike sledeca: u jakoj sporoj, ali intenzivnoj formi, ucenik od ucitelja dobija sva potrebna uputstva za put u Nirvanu. Preduslov za to je totalna predaja ucenika ucitelju, u svakom pogledu. Na ovaj nacin se, navodno, najbrze moze doseci stanje Nirvane.
Najlakse je ovo ucenje zamisliti na sledeci nacin: Na nekoj vrsti unutrasnjeg puta, tantricar pada u dubok trans, u kome zamislja stanje Nirvane, kakvo on zeli da ima, priseca se svih karakternih crta Bude i zamislja sebe kao istog. On znaci putem tehnike, koja je najbliza psihologiji koju je opisivao Freud, unapred zamislja svoju Nirvanu.
Zen budizam
Zen je u stvari japanska rec za meditaciju. Zen je vrsta budizma, koja je nastala u 6. veku nove ere prvo u Kini (
chan), a zatim i u Koreji (
son).
Putem stroge meditacije, zanimanjem duha raznim paradoxnim zagonetkama (
koan) ili drugacijih nacina meditacije, kao sto je umetnost streljastva ili bastovanstva, budista uci da kontrolise svoj duh. Poput munje u trenutku najdublje meditacije, moze se doseci Nirvana. U danasnje vreme je Zen prevashodno popularan u Japanu.