Aenima

Prolog

Istovremeno je tesko i lako prihvatiti Budino ucenje.

Tesko, jer u budizmu ne postoji strukturirana hijarhija „crkve“ i za pocetnika tj., osobu koja ne poznate ucenje Bude, ne postoje jasna pravila i instance. I naravno, jer ne postoji „Biblija, „Qur’an“, „Tora“ tj., ne postoji takozvano „Sveto pismo“.

Sam Buda iza sebe nije ostavio nista zapisano – njegovi prvi sledbenici, monasi, slusaoci rekonstruisali su njegova predavanja iz sopstvenih secanja, iz sopstvene memorije. Kasnije su se tim zapisima pridruzile mnogobrojne interpretacije, kao i u svakom religiozno – filozofskom ucenju (Pitanje za vas: Da li je budizam vera ili filozofija?).

Danasnji budizam sadrzi toliko razlicitih filozofija i ucenja, svaka budisticka skola ima svoj nacin shvatanja i citanja prvih zapisa, tako da ovo, sto cu ja sada napisati kao neki pregled ili osnovu, naravno nije opste prihvaceno misljenje ili nesto, sto se moze okarakterisati kao “sveopste prihvaceno”, vec kao globalni pregled na najkomplexnije ucenje iz ugla osobe, koja je pokusala da shvati, koliko god to bilo moguce.

Jednostavno je prici budizmu sa druge strane, jer svaka od skola i svaki od pravaca budizma trazi ono, sto je i sam Buda za zivota zahtevao od svojih ucenika: Svaki covek mora proveriti budisticko ucenje na ispravnost, „kao sto proveravamo zlato na njegovu ispravnost, tako sto ga secemo, rezemo i topimo”.

Prihvatanje ili prelazenje u budizam

“Krstenje”, tacnije ceremonija koja bi se mogla porediti sa krstenjem ili obrezivanjem u svrhu prihvatanja u instituivni budizam nije tacno regulisano, niti postoje odredjena pravila.

Dovoljno je priznati samom sebi ili priznati u krugu nekoliko svedoka, da prihvatas “utociste tri draga kamena”: Buda, dharma i sangha – zaci u ucenju i u budistickoj zajednici.

Budista je onaj koji prizna, da je Sidarta Guatama dosegao „stanje osvetljenosti duha” , time postao Buda i na taj nacin pokazao put svakome od nas do samog cilja, do Nirvane (vidi pod: Nirvana)

Budista je onaj, koji cita i sledi ucenja Bude. Ne mora biti budisticki monah ili monahinja, ali moze pred nekome od njih poloziti „zavet pocetnika”, stim sto mora pratiti nekoliko pravila:

- Ne ubij
- Ne kradi
- Ne lazi
- Ne konzumiraj alkohol
- Ostani cist u sexualnim odnosima tj., svaki oblik sexualne devijacije ili prevare nije pozeljan ili dozvoljen.
- Izbegavaj nanositi bilo kakvu vrstu bola ili stete bilo kom zivom bicu. (90% budista su vegetarijanci, neki su i vegani.




Ucenje ( Dharma )

Buda je pre svega ucio svoje sledbenike onome, sto se u danasnje vreme moze nazvati etikom, koja se moze svesti na sledece stubove nosace: miroljubivost, saosecanje, vezbe koncentracije i mudrost. Njegovo ucenje bazira na pokazivanju puteva, kojima je najlakse stici do tog cilja. Znaci, na neki nacin na jednoj strani Buda uci odredjenoj vrsti filozofije, tacnije ucenju svog sopstvenog duha. Sa druge strane, Buda je pokazivao i dalje pokazuje nacine, kako se treba stici do tog visokog cilja.

Osnova ucenja budizma su cetiri plemenite istine:

1. Zivot je pun patnje, sve dok covek zivi u neznanju – on pati pod ovim stanjem, vuce za sobom puno “frustracija”, kako ih je sam Buda nazvao. Od rodjenja do smrti. Cinjenicu da su sve stvari prolazne covek prihvata kao bol i pati zbog toga. Pa cak i ljubav, sreca i posed se na kraju pretvaraju u bol – jer su i oni konacni. „Zivot sledi na zivot, kao sto ton prati ton – tek zajedno oni cine melodiju”, govorio je Buda. Covek je zarobljen u krugu reinkranacije, u takvozvanoj samsara-i, zbog cega ona, teoretski, sve negativne aspekte zivota mora da prezivi do kraja svih vekova i svog vremena. Medjutim, postoji beg iz ove patnje izazvane nesavrsenstvom.

2. Izvor sve patnje je neznanje i preterane emocije – kao na primer mrznja prema drugom coveku. Neznanje i preterane emocije dovode do pogresnih poteza.
Cak i ako je sreca prolazna – njena privlacnost je jos uvek toliko jaka, da se covek lako da zavesti, tako da uvek trazi vece sexualno zadovoljstvo, novac, moc ili se da zavesti drugim stvarima prolaznog karaktera. Na taj nacin on, kako je to rekao Buda, „tim fenomenima pridaje isuvise paznje”.

Ono sto sledi pohlepi su potezi. A potezi, tacnije sama pomisao na to, sa sobom vuce odredjenu karmu – karma je neka vrsta „duhovne vrece”, u koju covek skuplja pozitivne i negativne poene, koji odlucuju njegovu existenciju u sledecoj reinkranaciji. Covek moze biti ponovo rodjen u pet carstva: carstvo pecina, carstvo zivotinja, carstvo duhova, carstvo ljudi i carstvo bogova.

Bogovi i duhovi su po Budinom ucenju bica necovacanskog porekla, jako mocna, ali smrtna. Covek, koji cini dobro, medjutim ne zeli u Nirvanu, moze ponovo biti rodjen kao bog. A posto je zivot bogova krajnje prijatan, coveku koji cini dobro nedostaje pokretac, kako bi isao do krajne granice.

Zbog toga bicima iz carstva bogova i duhova nije mogucno doseci nirvanu, krajnji cilj svakog budiste. To isto vazi za bica iz carstva pecina i bica iz carstva zivotinja. Samo se bicima iz carstva ljudi otvara put u nirvanu.

Karma, sakupljanje pozitivnih i negativnih zasluga, podleze principu “zavisnog nastanka”: Ono sto sledi nije nagrada ili kazna, vec ovaj “karmin zakon” funkcionise prema budistickom ucenju kao prirodni, mehanicki proces – slobodan je od suda svake uzvisene distance tj., ne postoji niko ko bi ocenio nasu karmu. Znaci da ako smo cini dobra dela za vreme sadasnjeg zivota, nasa karma ce nam “obezbediti” dobru sledecu egistenciju.


3. Ponistenje patnje dolazi samo, ako odklonimo neznanje, mrznju i pohlepu. Cilj
budista je spasenje iz kruga reinkranacije, koji covek ne bira sam. Za to je potrebno da ljudsko bice putem duhovno-dusevnih vezbi i shvatanja prebrodi svaku vrstu pohlepe, neznanja i cak i najmanji znak mrznje.

4. Pridrzavajuci se osnovnih pravila za odrzavanje duha i tela, svaki covek moze krociti putem spasenja. Taj put se zove ...........


Plemenitih osam puteva ili Osmosmerni plemeniti put

- Pravilno spoznanje – Spoznavanje cetiri plemenite istine
- Pravilna odluka – drzati se sto dalje od pohlepe, zlobe i pogresnih shvatanja
- Pravilan govor – Izbegavati lazi, neobuzdani govor, tracaranje, nabusito obracanje
- Pravilni postupci – ne ubij, ne kradi, ne vrsi preljubu
- Pravilan nacin zivota – ne bavi se poslom, u kome mucis ili ubijas bica
- Pravilano nastojanje – unutrasnja borba, odrzati negativne aspekte na dnu, a pozitivne aspekte zivota i karaktera izbaciti na povrsinu
- Pravilna paznja – duhovna kontrola svih tokova u telu i u duhu
- Pravilna koncentracija – ispravno udbljenost u meditaciju; duh se treba okrenuti od spoljasnog sveta i fokusirati se na unutrasnjost, kako bi mogao da uziva u miru i tisini. Na taj nacin se duh moze okrenuti pravom putu.

Osnova ovog puta je etnicko drzanje, koje omogucava duhu kompletnu i totalnu koncentraciju. Ova koncentracija se povezuje sa odredjenim filozofskim pogledom na svet. Na taj nacin se budizam uspesno bori protiv neznanja.

Osnovna misticka crta budistickog ucenja je saznanje da je sve u neprestanom toku, da nista ne poseduje substancu, ukljucujuci i sopstveni ego (ja). Sve stvari – svi fenomeni – na ovom svetu se nalaze na relaciji zavisnosti jedna prema drugoj i zbog toga su „prazne” od svakog oblika postojanja: Sve postoji u zavnosti od neceg drugog. Ni jedan fenomen ne postoji sam po sebi, jer svaki fenomen je u zavisnosti od drugog fenomena i sve je moguce interpretirati sopstvenim duhom. U danasnjem budizmu ovo ucenje se naziva „Ucenje o praznini”.

Pitanje Boga

U budizmu ne postoji vise, svestvaralacko Bice (Bog), niti postoji „nepogresiva rec Bozija”. Budista veruje na ponovno rodjenje: dijametralno od hriscana on medjutim negira besmrtnu dusu. Karma, koju sakupljamo u sadasnjem zivotu, vodi u novi zivot – bez da je ta nova egzistencija identicna sadasnjoj. Prosto receno: Radi se o sveci na ciji plamen, kada je ta sveca vec pri kraju svog „voska” (zivota), priblizimo fitilj nove svece. Na taj nacin taj plamen (dusa) zivi dalje, samo u drugoj sveci (telu, obliku).

Znaci: Ponovno rodjenje nije „selidba duse” u bukvalnom smislu. Jedan deo duse odlazi u kontinumu i zivi dalje, ne noseci sa sobom sve karakterne osobine te osobe u novi zivot. Cilj je pobedi iz ovog kruga, u koji covek nije samovoljno stupio, koji je odredjen Karmom i biti spasen. Spasenje se desi onog trenutka, kada je covek u stanju da ne sakuplja vise nikakvu Karmu. Ni dobru, ni losu. Trenutak, kada covek predje u to stanje, se naziva Spasenjem, jer je covek na taj nacin uspeo da pobedi svoje neznanje. A to se naziva ....

Nirvana

Onog trenutka, kada covek biva spasen, ulazi u stanje nirvane, stanje „prohujalosti”. Nirvanu nikako ne smemo zamisljati kao mesto, vec kao stanje, u kome covek i dalje postoji. To je stanje, u kome sve pogresne predstave o svom egu (ja) „prohujaju”. To je prelaz u blazeni status, stanje totalnog mira duha, stanje ne-bola, stanje ne-pohlepe i : stanje ne-reinkranacije.

Nirvanu je jako tesko opisati, jer svako spominjanje Nirvane velika vecina ljudi povezuje sa odredjenim emocijama, osecajima, dolazi do duhovne pregnacije u bilo kom pogledu, a na taj nacin se opet, na zalost, sakuplja karma. I pored toga, u budistickoj literaturi se mogu naci odredjeni opisi, koji Nirvanu definisu kao „najvisu srecu”, „mirni pocinak”, „stanje besmrtnosti”, „stanje cistog duha” ili „beskonacnost”.

Pre ce biti da je Nirvana odredjeno stanje duha i odredjeni pogled na svet, koje nema konkretne veze sa „drugim svetom” ili rajem. Covek, ako je uopste moguce, samo za vreme svog zivota moze doseci Nirvanu, tako da je samim time, sto je i dalje ziv, a u Nirvani, dosegao odredjeno stanje duha. Sam Buda je, po svojim recima, dosegao Nirvanu sa svega 35 godina, a istoricari smatraju da je ziveo oko 80tak godina. To znaci, da je Buda vise od pola svog zivota proveo u stanju Nirvane.

Potencijal, koji je potreban za dosezanje Nirvane, se moze naci u svakom coveku tj., svaki covek u svom duhu nosi odredjene predispozicije, koje pravilno usmrene i kontrolisane, mogu dovesti u to blazeno, jedinstveno stanje.

__________________
.