Aenima

Mislim da se isplati ulagati u poljoprivredu, ali zaista ulagati, a ne kao do sada.

Poljoprivreda je primarna grana privrede i to se nikako ne sme prevideti, niti zaboraviti. Nije mi poznata ni jedna zemlja sveta, koja moze da funkcionise samo od sekundarnog i tercialnog sektora ekonomije.

Samim time sto je sekundarni sektor srpske privrede "na samrti", neki delovi su odavno mrtvi, akcenat bi trebalo pod hitno staviti na primarni i tercialni sektor. "Zastava", "FAP", Majdanpek, pancevacka petrohemija, sve je to u jako teskom stanju, da ne kazem da tu nema nekog preteranog spasa. Uzmimo npr. FAP, koji je nekada davno, "u dobrim starim vremenima" zaposljavao 7000 do 10 000 radnika iz Priboja i okoline (kako iz Srbije, tako i iz Bosne), danas je spao na svega 1500 radnika, ako uopste. Imam poznanike iz Priboja koji su godinama radili u toj fabrici, a danas su ostali bez igde icega. Isto takvo stanje je i u "Zastavi", gde je moj stric radio godinama, a sada je morao da pocne da radi kao nadnicar na gradilistu, kako bi prehranio svoju porodicu.

E sada, treci sektor srpske ekonomije tj. usluge je razvijen toliko da bude dovoljan potrebama gradjana ili skoro dovoljan. Sem "Delte", koja lagano postaje pravo internacionalno preduzece, nemamo nekih vecih firmi, koje mogu konkurisati na inostranom trzistu i pruzati dovoljno kvalitetne i trazene usluge tercialnog sektora, samim time biti od koristi drzavnom budzetu.

Tako da, kada se sve sabere i oduzme, koliko to mozda glupo zvuci, po meni je primarni sektor ekonomije ono gde se trenutno treba ulagati. Srbija mora da se doseti kvaliteta koje poseduje na tom polju i da uradi sto vise po pitanju poboljsanja stanja prosecnog poljoprivrednika. Od malih do najvecih, svi moraju biti bar na neki nacin stimulisani.

Moje predstave po pitanju poboljsanja primarnog sektora privrede Srbije su zahtevni, u nekim tackama su stvar naucne-fantastike, neko ce reci, medjutim sve se da resiti pametnim rukovanjem budzetom:

- Subvensticija, na prvom mestu. Da li bi i jedan poljoprivrednik ( u sledecem datom slucaju stocar) odbio neku minimalnu subvensticiju od 50 evra po teletu, koje dobije jedna od njegovih krava? Subvensticija se ne sme gledati kao oblik mita, vec kao podsticaj za jednog poljoprivrednika, vocara, stocara, ratara da poboljsa i povisi svoju proizvodnju, sa posebnim osvrtnom na kvalitet, ali i na kvantitet.

- Eliminisanje viska u produkciji. Svaki oblik viska u proizvodnji jednog poljoprivrednika treba da bude otkupljen od strane drzave i upotrebljen u drugacije svrhe. Kompenzacijom u obliku prirodnih dobara, koje mogu koristiti odredjene ustanove, moze se smanjiti godisnji budzet istih tih ustanova, ili bar jedan deo, koji te ustanove koriste na prehrambene proizvode (vojska, bolnice, menze na fakultetima...itd.)

- "Vaspitavanje" poljoprivrednika. Redovna kontrola kvaliteta zemljista uz pomoc geoloskih ispitivanja, kao i klasificiranje podobonosti zemljista. Na taj nacin se moze povecati kvantitet priozvodnje, ali i kvalitet, jer ako je poznata podobonost zemlje za odredjene useve, moguce je povecati proizvodnju, a smanjiti protrosnju. Ako uzmem za primer, da seljak, koji na jednoj njivi uporno seje kukuruz i to permanentno mora da oprskava, jer jednostavno ne dovoljno visoku proizvodnju zbog nedovoljnog kvaliteta zemljista za taj produkt, onda je promena useva preko potrebna, tj. treba na to zemljiste zasadi ono, sto tamo zaista radja, a samim time bi se smanjila potreba za hibri- i pesticidima, sto je opet pozitivan aspekt ne samo za proizvode, nego i sa ekologiju. U Srbiji ima previse zemljista, koje je preoptereceno raznim hibri- i pesticidima, tacnije zatrovano je, tako da bi to zemljiste trebalo ostaviti najmanje 5-6 godina da miruje, kako bi se tlo oporavilo.

- Podrska zemljoradniku kao bitnoj grani male privrede tj. gledanje na poljoprivrednika kao bitan faktor celokupne privrede. Trenutna diskusija o privatizaciji imovine je po meni negde smesna, jer u nekoj funkcionalnoj, zdravoj ekonomiji, mali, skoro previdni broj ustanova je u drzavnim rukama. Srbija prilikom privatizacije zaboravlja na poljoprivrednika. Dakle, treba pomoci poljoprivredniku koliko je to moguce, da se uklopi u evropske i svetske tokove proizvodnje. To naravno zahteva od drzave da pojaca kontrole kvaliteta produkata, i POD OBAVEZNO da prestane da igra u logu preduzimaca prilikom exporta. Samo direktan export samog zemljoradnika moze biti u korist nase privrede, nikako drugacije. Direktnim otkupom od proizvodjaca tj. nekom vrtom direktnog exporta, drzava naravno nece ostati bez koristi, jer ce poljoprivrednik placati porez, kao i strani kupac. Jasno je da ce drzava manje zaradjivati nego do sada, medjutim to se mora uzeti u obzir i prihvatiti, jer je to jedini nacin stimulansa poljoprivrednika.

I naravno da mi je "jasno" da poljoprivrednik "ne moze biti i poslovan covek"...Ne vidim zasto? Ako se poveca granica dejstva jednog poljoprivrednika i ako mu se pruzi startna pomoc, ne vidim zasto ne bi on sam umeo da proda ono, za sta je krvavo radio preko cele godine?

Takodje mi je jasno, da se u Vladi Srbije nalazi vise lopova nego u celom "udruzenju dzeparosa Istocne Evrope". Jasno je kao dan, da se moje zamisli i moji predlozi ne mogu izvesti, niti ostvariti, sve dok je u Srbiji "normalno", da covek koji je obijao trafike postane ministar policije, kao sto je normalno, da poslanik sa "tricavom poslanickom platom" sagradi kucu na Dedinju ili Senjaku.

Dakle, sazeto: Sve sto sam predlozila tj. sta "vidim" kao resenje pitanja srpskog primarnog sektora privrede ne moze se izvesti dok se ljudi na vlasti ne nauce da je kradja nezakonita, a to trebaju da nauce svi, od premijera do zapisnika neke mesne zajednice.

__________________
.