_supergirl_

Ja se vratjam! :D
Srbija keva

Zhivim u usa oko 2.5 godine, i samo sam potvrdila svoje uverenje da je sve to shto se misli o usa najobichnija gomila besmislica. Nikada nisam zhelela da dodjem ovde i kad smo predali papire molila sam boga da nas ne prihvate ali kao za inat 4 meseca kasnije nadjem se bash ovde :|. Istina je da je u Srbiji jako teshko zhiveti, da nije tako ne bih ni ishla nikuda, ali ni sav novac ovog sveta ne mozhe da popuni rupe koje nastanu odlaskom. Moja rodjena sestra je tamo i to mi tek toliko otezhava bivanje ovde, boli fizichki i da mislim na to. Kazhu da tju vremenom naviknuti na sve ovo i na njihov nachin zhivota, ali to je po meni josh gora stvar, jer mi se zhivot svodi samo na posao i spavanje (blejanje u komp kad bi trebalo spavati) i jednostavno ne zhelim da se naviknem na to. Ali sad shta je tu je. Ne smem previshe da razmishljam o stvarima koje mi nedostaju, samo me bacaju u depresiju. Neverovatno je kako te i najmanja sitnica podseti na sve ono shto si tamo ostavio, i nedostaju mi chak i stvari koje nisam volela, jer su chinile deo mog zhivota tamo, deo zhivota u kom nisam imala nishta materijalno ali sam imala prijatelje koji su uvek bili tu za mene i znali da me nasmeju ma kako da sam neraspolozhena. I tako mi nedostaje moj predivni Kragujevac i sve i njemu, glavna ulica, shetnje parkom, sedelje u peronu po ceo bozhiji dan... I jednostavno ne vidim sebe ovde za nekih 10 godina. Nadam se da tje se stvari promeniti i da tju motji da zhivim normalno ovde sve dok ne zavrshim ovde sve shto mislim da treba i vratim se.

__________________
An angel face smiles to me under a headline of tragedy, that smile used to give me warmth.
Farewell, no words to say beside the cross on your grave and those forever burning candles...