Govorim vam iz sopstvenog iskustva! Napisao sam samo jedan roman, Rt dobre nade! Roman o studentskom protestu 96-97! Ukoliko niste studirali knjizevnost i ukoliko vam skripi polazna osnova iz maticnog obrazovanja, u problemu ste. Međutim, jako je bitno napisati nesto sto ce biti prepoznato od strane citalaca, a ne citaca, kako je imao obicaj da kaze Danilo Kis! Pisao sam dve godine, sest meseci nosio kopije izdavacima i kad sam nasao izdavaca koji je prepoznao (zahvaljujuci jednom univerzitetskom autoritetu), trebalo je naci nekog ko ce to na osnovu njegovih preporuka srediti! Tu platite neku pristojnu sumu, jer ipak izdavac stampa gratis! Onda je problem lekture i korekture, jer u mom slucaju covek koji uređuje radi i taj posao, a u njemu se ne snalazi bas najbolje! Javio se tehnicki problem, koji je isprovocirao strucnu javnost, ali se i to da otkloniti!
Elem, pisao sam realisticno, nesto sto je nazalost danas potisnuto od domacic modernista!
Bez seksa, bez superhika, i ljubavnih fantazija srtedovecnih zena!
S obzirom da na cenu proizvoda ide 30% reklame, a knjiga mora biti pristupacna...koliko onda tebi kao mladom autoru treba da bi nekom nametnuo da bude citana!
Kazem, zapostavio sam struku nekih tri godine, ali zadovoljstvo objavljene knjige nema cenu!
Poslednju izmenu radio/la smladenovic: 08.05.2007 u 03:47 PM.
|