Hennessey

Obecao sam vam novu pricu i evo ispunicu to obecanje.Kao i prethodna ova prica je istinita,radi se o nekom ko mi je veoma blizak.A vi ako vas zainteresuje ovaj deo naravno da cu je nastaviti.
Izasao je iz zatvora posle 6 meseci otplacivanja duga drzavi,besan na sve oko sebe nije znao vise kome da veruje.Posle svega sto mu se desilo nije mogao da racuna vise ni na koga,jer bi se sigurno ponovo sve okrenulo protiv njega i mozda jos gore zavrsio.Vise nije bio nedodirljiv,znao je to,to mu je i bio najveci strah.I znao je sta ce ga cekati kada izadje,svi ce okretati glavu misleci "Jao,vidi ga!On je bio u zatvoru,kako ga samo nije sramota onih roditelja,itd...!"Njemu ipak nije stalo do toga sta drugi misle vec kako ce da stane na noge bez icije pomoci.Ko ce da mu da posao kad sazna da je bio u tvorzi?Drugova vise nije imao,jednostavno,nije zeleo da ih ima.Sto vise drugova,vise poverenih tajni,tj. vise nacina da te drugi sjebu.To je bio njegov moto.Zeleo je da se promeni,zeleo je da uradi nesto od svog zivota.Jer,pune su mu 23 godine a sebi nista nije stvorio,samo one negativne poglede drugih ljudi.
Keva i cale su ga docekali kao da nista nije ni zgresio,to mu je prijalo,znao je da ipak ima neko ko ga voli i ko veruje u njega.Samo je tog dana usao u svoju staru sobu,zapalio cigaretu i pustio omiljenu muziku.Zavalio se u fotelju i gledao kako se dim oslikava na suncevim zracima koji ulaze u sobu.Razmisljao je sta dalje?Sta mu je ciniti?Kako pobediti sebe i uciniti se jacim nego sto si bio?Vreme provedeno u zatvoru nije uticalo na njegovu licnost,nije se promenio,promenio je samo nacin razmisljanja.I ma koliko se trudio da krene sam,nije mogao.Prosla su tri dana a vec mu je trebao neko da se isprica sa njim,da olaksa dusu.A zato mu definitivno nisu mogli posluziti ni cale ni keva.Tako je i resio da pozove ortaka iz srednje skole koga dosta dugo vremena nije video,i koji uopste nije znao da je on bio u zatvoru.Uzeo je telefon u ruke i okrenuo njegov kucni broj.
"Dobar dan,Nikolu mogu dobiti?"
"Nikola nije tu,a ko ga trazi?"-upitao je stariji zenski glas sa druge strane (keva)
"Ovde Aco,isli smo zajedno u srednju skolu."
"Jao,pa ti si Aco!Pa gde si ti sine,nije te bilo dosta vremena?"
"Tu i tamo teta Milice,kada ce Nikola doci?"
"Ne znam stvarno duso,ali reci cu mu da si ga trazio."
"Dobro,recite mu da navrati do mene,ja sam kod svojih."-zavrsio je.
Spustio je slusalicu i vratio se knjizi koju je citao pre razgovora.Cekao je strpljivo momenat kada ce neko zazvoniti na vrata i skinuti mu ovu samocu s vrata.A to se ubrzo i desilo,nisu cak prosla ni dva sata a Nikola je vec bio na vratima.Otvorio mu je i bratski su se izgrlili,naravno popili po jednu poceli sa pricom.
"Covece,gde si ti jbt!?Sta si radio ovih godina?"-upitao ga je Nikola ocigledno srecan sto ga vidi.
"Ma brate,bolje da ti ne pricam!"
"Zasto?"
"Bio sam u tvorzi."-rekao je bez oklevanja,jer je hteo da vidi njegovu reakciju.
"Zajebavas me!?"-rece Nikola sa nekim cudnim izrazom na licu.
"Keve mi."
"Pa kako to covece,sta se desilo,sta si uradio?"
"Kradja burazeru,otkucali me i pao sam."
"Kako bre?Ko te otkucao?Sta se desilo?"-Nikola je imao milion pitanja.
A on nije bas za svako imao odgovor,jer su i za njega neka pitanja ostala nerazjasnjena.Ortak ga je slusao ne prekidajuci ga,slusao ga je kako mu se odjednom srusio ceo svet i kako je sada potpuno sam.Nikola se cudio tome zasto je uopste i ucestvovao u takvoj gluposti,jer je Aco oduvek bio bolji djak od njega,kao da mu je bila iscrtana buducnost,kao da se znalo da ce zavrsiti fakultet,naci posao i osnovati porodicu,ali to se nije desilo.Pao je zbog devojke.......
Pozzzz.......

__________________
Nekad smeska se povoljna prilika za bolje...
Nekad spasi te dusman,a izigra te voljen...