Na pitanje da li bi bombardovali neke druge da su Srbi ugrozeni, odgovor je naravno NE BI!!!
Mi smo uvek bili za sve najgori i izgleda da cemo to i ostati...
A sto se same teme bombardovanja tiche, ne zelim da se secam toga... Dovoljno mi je sto svaki dan moram da gledam one porusene zgrade u Kneza Milosha i Nemanjinoj, sto kad odem na breg osecam da mi fali nesto sto je bilo najvishe u VS-u, jedan sasvim obican repetitor, a opet tako znacajan... Sto sam jedno vece legla da spavam, a u polusnu cujem avione kako prelecu iznad kuce, a onda buuuuuuum jednom, dva, tri puta... Ode breg... Sto moram da se secam one jadne dece... Uvek se setim one male Milice (valjda se tako zvala) sto su rekli da je poginula na noshi dok je bila... Mislim da je i ovo previshe... Sto Boris kaze... Nekad bilo, ali ne ponovilo se...
__________________
Tamo daleko, na drugoj strani sveta, gde Sunce sija toplije nego ovde, i gde drvece raste tri puta vise, postoji jedna zemlja zvana Veselija, a ja u njoj imam jednu osobu koja mi jako mnogo znaci i koju jako mnogo volim. Jaca wowi Igora... 
|