cuore_sportivo

Slazemse da radnici nisu nigde ta tanjiru dobili svoja prava - sem mozda delom u US Steel-u (Carnegie je bio poznat kao covek koji je najvise vodio racuna oradnicima).

Kod nas je najveci problem - neorganizovanot radnika.

Sto se banaka tice - verujte mi da ce veoma tesko naci zamenu za ljude (cak i za salterske radnike) i da je mnogo veci problem neorganizovanost i strah ljudi. Zasto bi se neko sa srednjom skolom bunio sto radi "kao crnac" kada mu neko placa 600 eura a zna da dobar deo naroda sanja takvu platu. Tu je problem - sto kod radnika postoji strah oid promenljivosti. Kada bi ti isti radnici znali da trosak zaposljavanja novog radnika vrlo cesto prelazi dve njegove godinje bruto plate - mozda bi bili malo smeliji. Izgleda da se nas narod zadovoljava malim stvarima - kako i nevbi kada svi pamte vreme kada nisu imali ama bas nista.

Sto se problema sindikalne organizovanosti tice - to je izrazeno i stranim i u domacim kompanijama. Jednostavno radnici su uplaseni i ne smeju ni da probaju da pomenu da im nesto ne odgovara. A nisu svesni da je veoma tesko naci zamenu za 100 radnika cak i u situaciji visoke nezaposlenosti. Na nasem trzistu rada postoji apsurd - na priimer fale ekonomisti a ima ih na birou. Veom aprosto - radnici koji su radili u komunizmu ne mogu da odgovore zahtevima koje pred njih stavlja trzisna privreda i kraj.

Samo cu navesti jedan interesantan primer - Nemacka je osamdesetih imala deficit u medicinskom osoblju - uglavnom tehnicarima. I trazili su od tadasnje SFRJ koja je imala visak da posalje odredjeni broj radnika. Jedan od glavnih uslova je bio da covek nije buio bez posla duze od 18 meseci - utvrdili su da covek koji se ne bavi svojim poslom vise od godinu i po do dve vise nije ni sposoban da ga obavlja. Za takve ljude su trazili ili doskolovavanje ili su predlagali da promene profesiju. Kada se uzme u obzir ovaj podatak - razmislite koliki su nasi viskovi strucne i sposobne radne snage. Realno - imamo manjak. Sada kompanije koje posluju ovde imaju veliki problem - kompanijama fale manageri. Jednostavno u zemlji su retki ljudi koji mogu da odgovore zahtevu koji posao vodjenja kompanije stavlja pred njih. Zato se ne treba cuditi trendu uvoza managera - Erste banka je dovela Hrvata za predsednika banke kod nas, dorektor Raiffeisen Investments je nas covek koji je doveden sa zapada (a inace nije radio u Raiffeisenu, znaci nije doveden kao njihov kadar)...

Primeri su brojni. Ako hocemo do kraja - i guverner NBS je samo zavrsio Ekonosmki Fakultet u Beogradu i radio godinu dana na njemu kao asistent da bi posle otisao na zapad i radio u Nemackoj.