cuore_sportivo

Nemam reci, ljudi iz kamenog doba koriste kompjuter.

Na zalost krediti su surova realnost savremenog sveta. Ceoi kapitalizam funkcionise i razvija se bas zahvaljujuci tome sto ljudi sve vise sada trose a u buducnosti ce zaraditi to sto su vec potrosili. To jednostavno podstice ljude da rade, da se bore za vecu platu i benificije, da ni u jednom trenutku ne stanu u svom profesionalnom razvoju. HCoveku koji nema nikakve dugove mnogo je lakse da napusti posao koji ga frustrira nego nekome ko otplacuje kucu i automobil. Tako da i kompanije gledaju da na taj nacin sto vise zapolenih vezu za sebe (nisu retke one koje subvenciuonisu stambene kredite, banke daju svojim radnicima kredite pod povoljnijim uslovima, javljaju se kao jemci).

Krediti u Srbiji jesu skupi - to je cinjenica. I ne ocekuje se skori drasticvan pad kamatnih stopa mada blagi pad bi trebalo da usledi sada kada dolazi do popustanja restriktivne monetarne politike, referentna kamatna stopa je snizena na 11.5% tako da bi to trebalo da se odrazi na banke.

A konstatacija da "kamate prate evro kad raste ali ne i kada pada" - nju nisam najbolje shvatio ali mogu da je prokomentarisem onako kako sam shvatio.

Dugo je u srpskom bankarstvu bila praksa da devizna klauzola bude rigidna na dole, sto bi znacilo kada evro raste obracunava se po visem kursu ali ako padne ispod novoa koji je bi dana kada je zakljucen ugovor koristi se kurs od dana zakljuvcivanja ugovora. Ovo je bilo veoma neprofesionalno i svelo je bankarstvo na puko zelenasenje. "Kuca je na dobitku bez trunke truda, jedino je pitanje da li ce da zaradi mnogo ili enormno." Novi propisi su tome stali na put i kazna je koliko se secam 5% kapitala banke. Sto bi znacilo da veliki placaju vise a mali manje. Najmanja banka sa minimumom kapitala koji je 10M eur bi znaci platila 500 000 dok bi na primer Intesa platila preko 5 miliona!.

Po tom pitanju sam inmao par zucnih rasprava sa bankarira, narocito sa ljudima koji rade u odeljenjima za "risk management" kada sam im objasnjavao da oni u stvari nista ne rade i da i to sto rade na poslu je uzaludno. Prosto pod gore pomenutim uslovima banka nikako nije mogla da ima stetu vec samo korist. A posle promene propisa banke nastavljaju sa starom praksom devizna klauzola i kamata tako da su mnogo pretrpele velike gubitke usled apresijacije dinara sto je pokazalo neefikasnost njihovog "risk managementa." Mada ne mozemo samo da krivimo apresijaciju za ta desavanja jer su mnogo banke u srbiji bili u fazi spajanja (EFG + Nacionalna stedionica, Niska Banka + Zepter + Kulska)tako da je i to donelo dodatne troskove, kao i implementacija novih software-skih resenja (od kojih su neka bila totalni promasaj) - tu necu imenovati banke ali ko je upucen lako ce ih prepoznati.

I na kraju - u jednom razgovoru cuo sam veoma interesantnu konstataciju "ma najbolje je kupiti za kesh" i mogu da kazem - totalno tacno. Zar bi neko bio lud da pozajmljuje 100K EUR za stan i da placa kamatu kada moze da zavuce ruku u slamaricu i keshira - naravno da nije. Problem je u tome sto na primer da bih kupio auto koji vozim pod tim uslovima trebalo bi da stedim pune 4 godine odnosno da odvajam jednu ratu mesecno i da ga kupim za kesh. Naravnno posto poverenja u banke nemam - necu staviti novac u banku. A ako imam - stavicu devize u banku i prosle godine (2006) bih u tom slucaju zabelezio realni gubitak jer je apresijacija dinara bila veca od kamate za devize. Da sam stavio dinare u koje nisam imao poverenje imao bih enormnu kamatu od nekih 25% godisnje (u EUR, kada se doda i zarada na kursnim razlikama).

Ovako otplacujem istu visinu 6 godina ali imam auto ODMAH, a naravno da mi on sada vise znaci nego za 4 godine.

Veliki problem u Srbiji je i to sto su plate indeksirane u EUR i onima kojima su plate indeksirane u EUR ja preporucujem - kredite sa devoznom klauzolom u EUR jer se tako najbolje stite od kursnih razlika. Oni kojima polate nisu indeksirane u 2006. su placali nize rate zahvaljujuci padu vrednosti EUR.