lj_950

Hajdemo da malo, najkraće moguće kažemo ponešto i o veroispovesti ovih koji uporno hoće da nauče druge o hrišćanstvu.

Izvinjavam se unapred što će ovaj post da ode u off topic, ali verujem da neće da smeta.

*Muhamedanizam*

Muhamed, osnivač muhamedanizma, rodio se oko 570 g. posle Hrista u Meki, na Arabijskom poluostrvu. Detinjstvo je proveo kao siroče bez oca i majke. Kad mu je bilo 25 godina, oženio se bogatom udovicom Hadidžom, sa kojom je imao dva sina i četiri kćeri. U četrdesetoj godini života, mučen ozbiljnom sumnjom, napustio je kuću i povukao se u pećinu koja se nalazila u jednom brdu nedaleko od Meke. Tu je Muhamed proveo dve godine u molitvi i razmišljanju. "Muhamed je bio vizionar ili čovek kome se priviđa. Usled jednog fizičkog svojstva, on je s vremena na vreme imao česte napade epileptičkog karaktera, koji su ga dovodili u besvesno stanje, u kome je on imao svoje vizije".
Kada je posle dve godine napustio pećinu, Muhamed je bio ubeđen da mu je Bog stavio u dužnost da bude prorok svoga naroda. Zato je on, odmah po povratku u Meku, otpočeo da propoveda svoju novu nauku.

Muhamed je, nasuprot svojim Arapima mnogobošcima, učio da postoji jedan jedini Bog ili Alah, koga je on shvatio kao veliko ljudsko biće, sa rukama, očima i drugim ljudskim svojstvima. Alah je svemoćan i svemudar, ali se prema ostalom svetu ponaša kao apsolutni despot. On je svakome čoveku predodredio njegovu sudbinu, koju čovek ni po koju cenu ne može da izbegne. Takvo učenje se zove fatalizam. Čovek ne može da shvati Alaha, već treba samo da mu se preda. Otuda se muhamedanizam zove i islam, tj. predanost Bogu.

Preko Muhameda koji je poslednji njegov prorok, Alah daje ljudima poslednje svoje otkrivenje. To je otkrivenje zapisano u svetoj knjizi koja se zove Koran, to jest "citanje" ili "recitovanje".

Da bi dokazao svoju predanost Alahu, svaki pravoverni treba da se drži u životu svih onih uputstava koja se sadrže u "pet osnovnih stubova" islama. Tako, on treba:
a) Da veruje da nema drugog Boga osim Alaha i da je Muhamed njegov poslanik;
b) Da se svakog dana pet puta moli Alahu (molitva, recitovanje svetih reci, klanjanje, kretanje tela, okretanje lica Meki itd.);
v) Da cini dobra dela i daje milostinju;
g) Da posti u odredeno vreme (Bajram);
d) Da makar jedanput u životu poseti Kabu (Ćabu).

Prva četiri od ovih "pet osnovnih stubova" svoje nauke Muhamed je pozajmio od Judaizma i Hrišćanstva, pa ih je shvatio i preradio na svoj način.
Ako se pravoverni strogo pridržava ovako rezimirane ili sažete Muhamedove nauke, zaslužiće dženet (raj), ako ne - pakao. I dženet i pakao su u muhamedanizmu shvaćeni čisto realistički: uživanje u raju i patnje u paklu su sasvim materijalne prirode.

Zbog svega ovoga se smatra da "islam po svome učenju, naročito po svome shvatanju Boga i pre svega po svojoj etici, sasvim zaostaje ne samo iza Hrišćanstva, nego isto tako i iza jevrejskog profetizma i Judejstva… On je najmlađa, ali isto tako i najniža od svih svetskih religija".
(Sv. Justin Ćelijski, prof. Velimir Hadži-Arsić – TAJNE VERE I ŽIVOTA)