Hogarius

Interesantna tema. Doduse ona me emotivno ne dodiruje, jer kao ateista ne razmisljam emotivno.
Ipak, intelektualno sam zainteresovan da pratim ovaj veoma buran segment ljudske istorije. Kad procitate jedan broj svetih knjiga, kada se malo dublje sazivite sa istroijom religija i kada posmatrate delovanje svestenstva svih konfesija onda vam postaje kristalno jasno da je religija (religije) sazdana na apsolutnoj netoleranciji, na nasilju nad covekovim umom i da je glavni krivac za velike ljudske patnje i stradanja tokom istroije.

Nadjite mi ijednog svestenika bilo koje religije da ce vam reci: "Jeste, moja vera je ispravna, ali i tvoja/tudja vere je ispravna." Ne, dobicete samo jedan odgovor na navedeno pitanje. "Jedino moja je tacna, tudja je pogresna." Naravno, i sa stanovista logike to nisu dobri sudovi. Ne mogu dve razlicite dogme da su u datom vremenu podjednako validne.

Tako, i nasa pravoslavna crkva i njen poglavar ne nazivaju ateiste bezboznike, sto oni u sustini jesu, nego ih etiketira da su "nevernici". Kakav sam ja to nevernik, da li sam ja nevernik prema svom narodu, prema porodici, prema drugu, prema svojim komsijama? Ne, nego samo u odnosu na jednu mocnu i netolerantnu versku organizaciju. On (i Sinod) se ne ustrucava da vredja jedan deo svog naroda, Srbe, koji nisu istog pogleda na svet kao on i njegovo svestenstvo. Njegovo vidjenje slede mnogobrojni sada fanatizovani pravoslavci. Kao sto je nekada u SFRJ bio verliki broj fanatizovanih komunista (preko milion i cetiristoine hiljade Srba su u bivsoj SFRJ bili pipadnici SKJ od ukupno dva miliona i petstotina hiljada) tako se sada pojavljuje veliki broj zombija koji bi "ognjem i macem" ocistili ovu zemlju od onih koji ne pripadaju njihovoj veri. Danas, u 21. veku bi se, od strane jednog dela pripadnika drustva, rado obnovio lov na vestice i satiranje "nevernika", novih "bogumila".

Valja reci da neke drzave sankcionisu otpadnistvo od zvanicne religije kao krivicno delo. To je slucaj sa pojedinim islamskim drzavama gde su kazne drasticne (smrtni greh se kaznjava smrtnom kaznom – setute se Ruzdija kada je na njega zbog romana Vers poslata fatwa) ali i sa Grckom, gde se, i pored ustavom zagarantovanih verskih sloboda, zakonom sankcionise odmetanje od pravoslavne crkve, ali su kazne mnogo blaze. Na srecu, kod nas jos nije takav zakon uveden, ali ga SPC i ministar vera Radulovic sigurno prizeljkuju. Ni teokratskom Kostunicinom rezimu ta mogucnost nije strana, kao i, tzv. opozicionim srpskim radikalima. Verovatno bi se i taj vid zastite zvanicne religije uveo u novoj demokratskoj i pravoslavnoj Srbiji, kada se tome Zapadna Evropa ne bi ostro suprotstavila.

Nase dve estradne umetnice, Karleusu i Ceca, prva na fotomontazi razapeta na krstu, a dugu su prozvali sveticom, patrijar Pavle je osudio i rekao da je ucinjen, ni manje ni vise, nego "SMRTNI GREH". Sta znaci smrtni greh. Zar to nije isto sto i muslimanska fatva?!


Moje je licno misljenje da je, takodje, nasilje kada se tek rodjeno dete uvodi u crkvu i krstava, a u skoli, od prvog razreda osnovne sprovodi se nad decom svojevrsno ispiranje mozga sa crkvenom dogmom. Kad bi se ja pitao, krstenje bi uveo kao mogucnost tek kada individua napuni odredjen broj godina – punoletstvo. A ucenje veroispovesti (to se ne moze nazvati veronauka) bi bila iskljucivo privatna stvar svakog pojedinca. Humanisticki filozofi, jos u starom veku, a posebno od pocetka preporoda u kasnom 14. veku, su se odlucno suprotstaljali nasilju bilo koje vrste, pa tako i nasilju nad covekovom svescu u vidu nametanja religioznih dogmi. Setimo se samo Djordana Bruna i Galileo Galileja, da ne pominjem stotine hiljada vesanih i spaljenih sirom Evrope od svete Inkvizicije.

Navescu samo nekoliko kratkih citata velikih filozova.

Konfucije, veliki kineski filozof, borio se da zameni tradicionalno religiozno verovanje sa etickim sistemom vrednosti fokusiranim na odgovornost prema porodici i drustvu, naglasavajuci neophodnost postovanja drugih i reciprocnost kao temelj drustvenog poretka. Prvo zlatno eticko pravilo u njegovoj zbirci izreka (Analekti) glasi: "Ne cini drugima ono sto ne bi voleo za sebe." Upitan kako covek moze da usluzi duhove i duse, odgovorio je: "Dok ne naucis da ugadjas ljudima, ne mozes ni duhovima?"

Aristotel. Tirani svojim ophodjenjem moraju da sire uverenje da su bezpogovrno privrzeni (vladajucoj, dominantnoj) veri. Tada su podanici manje skloni da protestuju, jer veruju da je bogobojaziv i pobozan. S druge strane, oni (podanici) se teze odlucuju na radikalnije suprotstavljanje njegovoj tiraniji verujuci da je bog na njegovoj strani.

Ja mislim da ova Aristotelova misao sustinski ilustruje kako vladajuci rezim moze religiju koristiti kao sredstvo za sprovodjenje socijalne kontrole.

Lukrecius ("O prirodi stvari"). Sve religije su podjednako uzvisene za neuke i neskolovane, korisne za politicare, i smesne za filozsofe.

Seneka. Prosti ljudi religijsko ucenje smatraju istinitim, pametni da je netacno, a vladari da je korisno.

Monteskije. "Istorija je puna religioznih ratova i mi moramo da ovu nepobitnu cinjenicu ozbiljno observiramo. Verski sukobi se, svakako, ne desavaju zbog umnozavanje broja religija. U pitanju je duh netrpeljivosti koji podstice onoga ko ima moc da vlada."