^|SpectrA|^

Kako stvari stoje, filozofija je izum Starih Grka. Oni su prvi proizveli tu specifičnu vrstu govora koja se odlikuje argumentacijom, opštošću i originalnošću. Učenja antičke filozofije su i danas inspirativna jer se u njima postavljaju pitanja koja se kasnije provlače kroz čitavu istoriju filozofije do današnjih dana. Grci najpre stvaraju nauku o prirodi. Različita učenja o prirodi i njenim počelima se množe i njihove razlike traže argumente u korist jedne ili druge strane. Ova situacija u kojoj smo stavljeni pred izbor dovodi nas na izvor filozofskih pitanja i odgovora. Grčki svet je rano postao dovoljno bogat da se u njemu rode prve filozofije.
Prvi koji su pokrenuli filozofiju bili su tri filozofa iz Mileta. Tales, Anaksimandar i Aksimen, reci cu da su bili filozofi prirode i da je prvi govorio o tome sta cini sustinu prirode. On je kao počelo prirode izdvojio jedan od četiri oblika materije - vodu. Od vode se sve sastoji, ona nikada ne propada nego samo uzima različite oblike, ona je ono što ostaje stalno u svakoj promeni. Dakle pokusavao je da dodje do odgovora sta cini svet, isto kao i druga dva filozofa iz mileta. Kasnije je dosao Empedokle ( moram malo da preskocim) koji tvrdi da se sve sastoji iz četiri elementa (vatre, vazduha, vode i zemlje), a da se oni u prirodi nalaze u obliku malih neuništivih čestica. Na te čestice deluju dve suprotstavljene sile - Ljubav i Mržnja, koje dovode do njihovog spajanja i razdvajanja. Na taj način, nastaju i propadaju razna bića. Kasnije je Anaksagora uveo novo ucenje da se svet sastoji od sitnih nevidljivih cestica, ali ih nije imenovao. To je tek kasnije Demokrit ucinio. Atomi su za njega bezbrojne, neuništive čestice koje se između sebe razlikuju samo oblikom i veličinom, a ne i sastavom, i kreću se u praznom prostoru. Kasnije dolazi Sokrat koji se nije bavio proucavanjem "prirodne filozofije", vec se bavio drustvom i problemima u drustvu. Vreme je provodio u razgovorima koji su se prevashodno ticali pitanja šta su vrlina i pravda i kako treba voditi ispravan život. On je bio prvi koji je rekao da "zna da nista ne zna" (Scio me nihil scire). Kasnije dolazi njegov ucenik i njegov svet ideja, kao i njegova ideja idealne drzave. Kao i Aristotelova logika i etika. Skole koje su osnovane su pocele da zasnivaju svoje pravce. Medju tim pravcima su bili stoici, epikurejci, neoplatonicari i cinicari.
- Za stoike najviše dobro je slobodna duša koja prezire slučajnosti i raduje se samo svojoj vrlini. (slicno vazi i za cinicare)
- Za epikurejce najviše dobro je duša ispunjena zadovoljstvima, koja kasnije neće dovesti do nikakvih bolova i nemira u duši.
- E za neoplatonicare vec nisam siguran ali znam da je Plotin, osnivac pravca, Rekao da postoji jedno svetlo i dokle god to svetlo sija sva ziva bica ce ziveti. Takodje je rekao da to svetlo nije beskonacno daleko, vec da tamo gde prestaje tu je sve mrtvo i ne mrda. Dakle to svetlo (ili kako ga je nazvao svetlo "bog") ustvari unosi zivot tamo gde svetli.
P.S. Ako moze neki post o neoplatonicarima pls. I sta mislite koj filozof je dao najveci doprinos razvoju pravca istih.

__________________
"Ko ne broji vreme 3000 godina pre sebe, zivi od danas do sutra" Gete