Zavrsila sam ja sta sam zelela, i mislim da je moje zvanje toliko siroko i toliko perspektivno i trazeno da mi pri tome nikako nije jasno kako da ne mogu da nadjem posao u struci.
Ja ne mogu da shvatim kakva je ovo drzava i kakvo je ovo drustvo u kojem se primaju na radna mesta polupismene osobe samo zato jer su u nekoj politickoj stranci ili im je dalji rodjak direktor u nekom preduzetju a da toliko skolovanih ljudi ima nezaposlenih.
Ne znam dal sam vise besna na sebe sto sam oci izgubila nad knjigom ili na drzavu koju boli briga sto je toliko strucnih i skolovanih ljudi u nacionalnoj sluzbi za zaposljavanje kao tehnoloski visak ili kao neko ko mora da sam aktivno trazi posao jer tje biti izbrisan sa iste i izgubiti socijalno osiguranje.
|