|
Citat: Autor citiranog posta McLoud |
|
|
|
|
|
Pitanje je da li je smrtna kazna nehumanija od npr. dozivotne robije. Ja bih za sebe pre izabrao ovo prvo.
Kao dipl. pravnik osecam potrebu da ukazem na slozenost ove problematike.
Da li je svrha kazne retribucija, prevencija ili rehabilitacija? Mozda sve u paketu?
Koji su pozitivni, a koji negativni efekti iste na drustvo u celini, a koji na pojedince?
Moze li se svrha kaznjavanja (kad odgovorimo sa sigurnoscu na 1. pitanje, sto je nemoguce) postici i na neki drugi nacin?
Ko moze da rasclani pravne, socioloske, verske i ostale mnogobrojne aspekte same smrtne kazne, pa da donese konacni sud o nuznosti iste?
Pitanja ima jos mnogo, odgovori fale. |
|
|
|
|
Kazna predstavlja ''zlo'' koje se nanosi uciniocu krivicnog dela, a koje se sastoji u povredi, odnosno oduzimanju izvesnih prava koja pripadaju tom uciniocu.
Kazna se moze definisati kao prinudna mera predvidjena u zakona, koja se takodje izrice uciniocu istog sa ciljem zastite odredjenih vrednosti u odredjenom drustvu.
Ona jednostavno mora da sadrzi sve elemente
retribucije, prevencije i rehabilitacije.
Pre svega ona je retributivna mera,u tom smislu sto izrazava i realizuje putem ogranicenja odredjenih prava i sloboda coveka socijalno-etičku osudu pojedinca za ucinjeno delo.
Ako bi kazna bila isključivo preventivna mera, tada bi znacila raskid krivicnog prava i etickih stavova savremenog coveka, u najmanju ruku, to bi u znatnoj meri smanjilo mogucnost krivicnog prava u suzbijanju kriminaliteta.
E sad, nametje se vecno pitanje SMRTNE KAZNE na kojem decenijama rade ne samo pravnici, vetj i filozofi, lekari, etcari, psiholozi i drugi.
Ako je pravo na zivot, neotudjivo pravo coveka i ako ono koincidira sa sansom da se covek menja i popravlja, da li je u tom slucaju SMRTNA KAZNA dorektno izrazavanje nepoverenja samom coveku i u mogućnost popravljanja samog coveka,da se covekovoj odgovornosti, koja je uvek relativna,
( vetj sam napominjala da verujem iskljcivo u relativne stvari, nikako u apsolutnost, samim tim sam i protiv smrtne kazne),
a koja je rezultat delovanja sila izvan čoveka i jačih od njega,
parira sa sankcijom koja je
apsolutna, definitivna i ireparabilna, da se ona protivi danasnjem stanju kulture i civilizacije i sirokim mogucnostima s kojima raspolaze savremena drzava u borbi protiv zlocina.
Smatram da smrtna kazna pobudjuje niske instikte i posebno ako je ona apsolutno propisana, nije svrsishodna i zbog toga jer ce ucinilac takvog dela,(ili njegov sledbenik, u ovom slucaju politicki npr.) a koji zna da ga za vec ucinjeno delo ceka smrtna kazna nastaviti kriminalnu delatnost pojacanom snagom i bez ikakvih obzira na dalje (svesne) posledice za to delo.
Mc ja imam nekakav osetjaj da tju ja jos do kraja i nastaviti moje pravo koje sam zapocela a nisam zavrsila. Ako nastavimo dalju raspravu nemoj da se iznenadis ako uskoro bude: Po cl.25. st.11. tac.2. krivicnog zakona....
)))