MARLI

Sledi feljton o poreklu srpskih porodica i prezimena.
Radi se o grupi istrazivaca iz dijaspore koji vec godinama istrazivaju poreklo srpskih porodica.

Pokusacu da boldujem prezimena radi lakseg snalazenja, ali preporucujem da u pretrazivac teme ubacite svoje prezime pa tako nadjete ono sto se o njemu zna.

Preuzeto sa sajta Srpska Dijaspora.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -


Poreklo srpskih porodica i prezimena (1)


Uveliko je leto, ali nam pisma stižu gotovo isto kao i pred početak odmora. Moramo, međutim, da vam se požalimo: uprkos ponavljanoj molbi da je poželjno, da baš ne kažemo neophodno, da pisma sadrže što više podataka o prezimenu porodice čije bi poreklo trebalo da objasne naši etnolozi, i dalje dobijamo molbe čak i bez najosnovnijih činjenica. Žao nam je, ali čitaoci koji se ne pridržavaju tog uslova sami sebi uskraćuju odgovor stručnjaka.
To važi i za one koji su se javili među prvima, a pogotovo za one koji i pored upozorenja navode samo svoje prezime, kao gospodin Meseldžija iz Manhajma.

Evo i poruke etnologa koji su vam na raspolaganju:
Dragi čitaoci rubrike "Koreni",
Molimo vas još jednom za strpljenje u iščekivanju naših odgovora na vaša pitanja o poreklu porodica i prezimena koja su deo vašeg ličnog identiteta, ali i više od toga - istorija našeg, srpskog naroda. Da bismo došli do podataka o svakom prezimenu, treba da pregledamo bar pedesetak monografija, rečnika, leksikona i sličnih publikacija, a i drugih izvora. Još jednom vas molimo i za tačnost u iznošenju podataka. Nekim čitaocima ("pitaocima") ne možemo da odgovorimo, jer su dali nepotpune podatke ili nas ostavili bez svoje adrese. Vašu adresu nećemo nikako koristiti u druge svrhe (za privatne kontakte), osim u stručne i naučne - za "mapu" rasprostranjenosti srpskih porodica i prezimena u našoj dijaspori, "Srpskoj Raseljeni", kako se izrazi jedan pesnik, jer je sve to naša, srpska savremena istorija, "Etnologija Srpstva i Južnih Slovena". Neki veoma šturo i kratko daju podatke, a nekad ne napišu ni gde sada žive, u kom mestu, bližem većem gradu i naročito državi sveta, a nas posebno interesuje i od kog vremena su iseljeni iz svoje domovine.

Dakle, molimo g. V. Soldata, g-đu S. Radojičin-Lajter da nam kažu gde sada žive, g. Boba Nikolića, J. Đorđević iz Nemačke, g-đu Danku iz Švajcarske (devojačko Govorčin, nju i da nam kaže pravi zavičaj, osim ako joj i deda nije rođeni Novosađanin), da napišu koju slavu slave porodice za čije se poreklo interesuju. Srbi su posebni po krsnoj slavi ne samo na Balkanu, nego i svuda u svetu. Podatke o krsnom imenu nisu dali ni M. Topalović i Purović (i za Puzoviće). G-đa G. Papić nema podatak o mestu i državi u kojoj živi, kao i slavi devojačkog prezimena čije poreklo traži. G. B. Berar nam je naknadno poslao podatak o slavi svoje porodice, ali nije rekao iz kog je mesta, već samo - Banat. Poslao je koverat sa adresom, pošto je na odmoru. Redakcija nije predvidela privatne odgovore, pa g. Berara molimo da se strpi. Kad se vrati sa odmora stići će i odgovor preko "Vesti". Privatni odgovori nisu isključeni, ali samo prema prethodnom dogovoru. G. Pavloviću iz Frankfurta zahvaljujemo na veoma iscrpnom i lepom pismu, ali nedostaje krsna slava familije.

Molimo vas još, kad pišete latinični tekst, odgovarajućim zapetama i kvačicama označite odgovarajuća slova, da se zna koja su ć, č, š i ž. Uostalom, možda je nekima promakao tekst o nama i našem poslu, objavljen u "Vestima" u subotu, 10. juna, pa ih pozivamo da ga pronađu i obaveste se, odnosno podsete šta je sve potrebno da bismo mogli da sastavimo odgovor.

Lakušić

G-đa Daniela Otašević, iz Duizburga, obraća nam se molbom da joj objasnimo poreklo ne samo njenog devojačkog prezimena Lekić, već i nekoliko drugih: drugog dedinog prezimena, Marković, ranije Knežević, devojačkog prezimena njene babe, Lakušić, i naravno njenog sadašnjeg, odnosno prezimena njenog svekra i supruga - Otašević. Danas dajemo prilog o "najizazovnijem" u ovom nizu, a ostala će doći na red, kasnije, a može i da nam se javi na mejl adresu (rdr_vstŽEUnet.yu).
Lakušići su, kao što to i čitateljka navodi, familija iz plemena Vasojevića, sa slavom Aranđelovdan. Pripadaju bratstveničkoj grupi Novakovića, koja se "kao granati stub, pored stuba Rajevića, odvaja na istom stablu vasojevićkog plemena". Treća grupa su Miomanovići. Naime, prvi predak od koga su se, pre 15. veka, narodili svi Vasojevići, bio je Vasoje, nemanjićki velikaš, knez ili vojvoda, sa Kosova. Predanje kazuje da je Vukan Nemanjić imao sina Kostadina, a on Vasoja, Vasoje Stefana, Stefan opet Kostadina, a Kostadin Vasa, koji se iselio u današnju Lijevu Rijeku. Tu je, navodno, imao prezime Vasojević kao porodično. On je imao tri sina: Raja (ime se izgovaralo i kao Ra'o), Novaka i Mija, odnosno Miomana. Novak je, pak, imao sinove: Nikeča, Rečka, Vuksana i, po jednoj od verzija, Vujicu. Od ove braće je niklo nekoliko familija. Od Marinka Nikečeva - Milikići, sa ogrankom Tomovići, Radevići s Đekićima, Mujovići, Kićovići i Lakušići. Od Bogdana Nikečeva - Račići, sa ograncima Jelići i Vukovići, Asanovići, Boričići, LJubići s Nikolićima i Mišovićima, Pantovići, Zekovići i Radunovići (Radonjići, Malevcići i Ivanovići). Od Vuksana - Dujovići s Marnićima, Bakići i Prelići. Od Rečka - Dragovići, Đulafići, Mimovići, Adžići i Babovići (sa ograncima Cakići, Vukovići, Durovići, Radojevići, Lakovići, koji su ranije zajedno nazivani Burduci).

Za druge familije, jedno predanje tvrdi da su takođe od Nikeča, a po drugom od spomenutog Vujice (koji bi bio ne sin nego unuk Nikečov). To su Orovići, Kočanovići, Salevići (sa ograncima Bandovići, Radojevići, Radosavljevići, Vukadinovići, Mitrovići, Đekovići, Matovići i još manji ogranak Zujovići). Do vremena između dva svetska rata, držalo se da se od Vasa narodilo 15 do 17 generacija (pasovâ) Novakovića. Po opštem, i bar u tom podatku, jedinstvenom predanju ovih bratstava, svi Novakovići i Rajevići vode poreklo iz sela Nožica u predeonoj celini Lijeva Rijeka, koji su se odatle, na račun slabijih plemena, širili dalje.

Što se Lakušića tiče, njihovo prezime je, svakako, nastalo po pretku Laku (Laki) koga su zvali Lakuš. Inače, u njihovom bratstvu, u LJevaji, više predaka se isticalo hrabrošću i junačkim delima, tj., po rečima R. Vešovića, "njihovi stari su bili četnici i junaci". Posebno se, u 19. veku, spominju Ivan i Nikola, koji su vodili čete po Novopazarskom sandžaku i Bosni i čak do Srbije, pa su opevani i kao osvetnici.

Kecman

G. Milan Kecman piše iz Pariza da su Kecmani Srbi, da slave "Svetog Vratalomija" i da ih "najviše ima u Bosni, u okolini Drvara i Bosanskog Petrovca". Ne piše, međutim, iz kog je on mesta, odnosno kraja, pa možemo da mu odgovorimo samo uopšteno.
A to i nije tako teško, jer je to jedinstveno prezime niza porodica koje slave isključivo ovog svetitelja, Sv. Vartolomeja. Naš narod mu je, valjda "da ne lomi jezik", promenio ime i zamenom glasova načinio je asocijativni pojam koji znači "lomivrat". Tako je Hristov apostol Bar Tolmajev, sin Tolmaja, čije se ime tumačilo i kao "borbeni sin", kasnije izgovaran kao Vartolomeos, postao nekakvo mitsko biće "Vratolomija", odnosno "Vratoloma" kome se, po pravilu, i ne dodaje epitet sveti, a čiji dan podrazumeva razne običaje zasnovane na verovanjima koja nemaju veze sa hrišćanstvom.
Ipak, iako se poreklom ove familije neuobičajenog prezimena, Kecmana, od kojeg od početka prošlog stoleća nastaju i Kecmanovići, bavilo nekoliko autora, teško je reći da se mnogo šta zna kao sigurno.
Zagonetan je, zapravo, i sam nastavak "man", koji srećemo i u nekim drugim rečima, imenima, odnosno prezimenima: Vukoman, Karaman, Radoman, Toroman, Šikman, Šišman... Prema tumačenju P. Skoka u "Etimologijskom rječniku hrvatskog ili srpskog jezika", trebalo bi da je taj nastavak "složen antroponimički sufiks za muška lica, nastao od hipokoristika praslavenskih dvočlanih ličnih imena sa završetkom na 'mir'". Tako je od imena Radomira nastalo prezime Radman, od Vuk(o)mira - Vukman. Ali, to ne izgleda kao potpuno objašnjenje, pogotovo što se ovaj ugledni lingvista ne uzima u obzir i neka prethodno spomenuta prezimena koja nisu nastala od ličnih imena.

Od više tumačenja porekla Kecmana nama je najuverljivije da su oni, zapravo, potomci Sasa, rudara koje su unajmljivali vladari nemanjićke države, a koji su iz Saksonije prvo stigli u erdeljske rudnike u Vlaškoj. Po drugom objašnjenju, Nemanjići su ih tražili ne samo kao rudare, već i kao stručnjake za kovanje sablji, kopalja, buzdovana i pancirne odeće za oklopnike i konjanike. Iz ovog ili onog razloga, iz Vlaške i Češke, kao i relativno bliske Šleske, stiglo je nekoliko desetina familija Kecmana.

Kecmani se, inače, prvi put spominju krajem 14. veka u povelji Vuka Brankovića, "gospodara Kosova i Drenice".
Dolaskom Turaka na Balkansko poluostrvo, u Srbiju i područje raško-nemanjićke države, Kecmani se povlače prema zapadu, tako da ih je, do migracija nakon Prvog i Drugog svetskog rata, najviše bilo samo na prostoru Bosanske Krajine, u Pounju, u Bosanskoj Krupi, u Velikom Baliću, Banjanima, Dobroselu, Driniću (kod Petrovca), u Mrazovini (svi poreklom iz Bjelajskog Polja), Počeniku i Lohovu, u oblasti u Beglušcima, Dvoru, Trnjinića Brijegu, Trubaru i Šinovljanima, u Bjelajskom Polju, u Suvaji, Petrovcu (iz Drinića), Bukovači, u Busijama (iz Krnje Jele 1907. godine), Bravsku, Kapljuvu i Janjilima, kao i, bar krajem 19. veka, i u Rajnovcima kod Kulen Vakufa i u Prijedoru.
Neki od njih su "prešli" u Prošiće, Nikiće, Dragiće, Trikiće, Materiće i Tubine, ali su, osim nekoliko izuzetaka, nastavili da slave Svetog Vartolomeja.
O prezimenu i familiji Kecman moraće se napisati posebna, ne mala knjiga. Slučajno je prvopotpisani autor ovih priloga unuk jedne "Kecmanuše" (kako se to govori oko Petrovca) iz Drinića, a Predrag Kecman, sin kolonizovanih u Srem, načinio je poseban sajt, pa se za detaljnije podatke treba obratiti ne samo na našu adresu, već i ovom mladom, ali vrednom istraživaču.

Nema ih samo
na polarnom ledu

Istraživač Predrag Kecman je ustanovio da su se Kecmani do 90-ih godina 20. veka "selili unutar Jugoslavije ekonomskim migracijama" i da je mnogo Kecmana rasuto po teritoriji stare Jugoslavije (SFRJ). Po njemu, najveća selidba je usledila 1995. godine, kad su "ustaše i balije terale sve pred sobom". Te 1995, dosta Kecmana je nestalo bez traga:
"Današnja situacija sa Kecmanima je vrlo interesantna. Ima nas na bukvalno svakom kontinentu, osim na Arktiku i Antarktiku (ili je bolje da kažem da nisam čuo da i tamo postoji neki Kecman)... Kecmana najviše ima u Bosni, i to u Banjaluci, Prijedoru, Drvaru, Petrovcu, Bihaću, Sarajevu, Derventi, Brčkom, Doboju ... zatim u Srbiji, i to najviše u Vojvodini (Nova Pazova, Zrenjanin, Elemir, Bačka Palanka, Sombor i naravno okolna mesta ovih gradića), Beogradu (Novi Beograd, Banovo brdo, Zemun...), Kosovu (dobrovoljci kraljeve vojske su dobili zemlju na Kosovu posle Prvog svetskog rata). Kecmana ima u Hrvatskoj (Zagreb, Pula, Split) i Sloveniji (LJubljana, Maribor)."
Na kraju se zaključuje: "Svakako je najinteresantnija situacija sa emigracijom. Ima nas svuda, ali bukvalno svuda, kao posledica zadnjeg rata, mada ima i onih čiji su preci početkom 20. veka otišli 'trbuhom za kruhom' u Kanadu (Kičner, Toronto, London, Vankuver), Ameriku (Čikago, NJujork, Bojsi, Los Anđeles, San Dijego, Ostin, Feniks), Australiju (Sidnej, Adelejd), Novi Zeland (Ouklend), te Johanezburg u Južnoafričkoj Republici ..."

__________________
svetlana@diskusije.net