pahuljica*

Kad jednom,jednog dalekog dana,
ne budem više sama,
kad našu ljubav pokriju snegovi,
oteraju vetrovi,
kad jednog dana ostaneš sam,
tužan i nesrećan,
da li ćeš se mene setiti?
Da li ćeš mi ponovo belu ružu pokloniti?
Da li ćeš me i tada,posle svega,bar malo voleti?
I šta ću ti reći?
Da mi nisi najpreči,da te nisam volela,
da sam sve slagala...
ne,ja to ne bih mogla...
znaš da to ne bih nikad uradila...
da ne ponavljam tvoje greške...
da sve strašno me ojača samo,
svejedno gde:ovde ili tamo...
U očima videćeš ponor,
sve moje snove što odoše za tobom,
da te traže,da te vrate,
šetnje u kasne kišne sate,
tuzne dane koje sam provodila sa svojom devojačkom sobom...
I sve reči...i pesme i pisma,
koje sam tebi posvetila...
sve zvezde koje sam tvojim imenom nazvala...
A čudićeš se:kako se ON zove kao TI,
kako sam mogla njega zavoleti,
jer on...isti je kao ti...
iste je greške pravio,
isto me je više puta razočarao...
ali kao i s tobom...volim ga više od svega.
Sad si zbunjen,
očekuješ objašnjenje,neki razlog,bilo šta...
pa razmisli malo...nek ti proradi mašta.
TI si u prošlosti,
pripadaš svemu onom što sam volela,
deo si mojih snova,zelja i stihova...
deo si mog perfekta,a ne futura.
Furut je ON možda ne blistav,
ali je tu,pored mene...sa mnom je snove snio...
a ti,priznaj,to nikad nisi bio!
Još jedno objašnjenje,tj.razlog ove pesme...
kad cujem reči setne,
kada te nekad pogled sretne,
sve ponovo ozivi:i ljudi,i TI,snovi i ljubavi...
srce sve ponovo oseti...
istom srećom,istim bolom...
i tad mi ostaje samo da razum shvati:
ne može se pobeći od prošlosti!
Od tebe,od svega...
a ja to i ne želim...
želim da volim njega,
da imam kuću u cveću,
a ipak zapalim sveću na dan kad smo se sreli,
kao uspomenu našoj ljubavi.
I ova pesma je to...
oda nama,našim snovima,ljubavi...
jer to ne smemo zaboraviti...
samo zbog tog smo postojali,
samo zbog toga se razišli...
Osvrni se,tugo,osvrni,
pogledaj me u oči,
covek budi,
nemoj baciti sve moje suze u reku...
poplaviće čitavu planetu...
na srcu nežnim koncem
opsivena je nada...
a nada se brzo para...
nemoj mi srce dirati...
nemoj,necu preživeti...
sada sam s njim,
ko zna zašto,
sve ima svoj razlog,pa i to,
sto mi(TI i ja,ON i ja) više nismo zajedno!

3.12.2006.
Posveceno jednom I....

__________________
*Život je tragedija za one koji osećaju,a komedija za one koji misle.*
*Neznalice su oni koji ne znaju danas ono što mi nismo znali juče.*
*U stvarnosti je realnost sasvim drugačija.*