Apsolutno se slazem sa tobom Shadowed,
Znam pouzdano po sebi
...
Kad god sam bila u losem raspolozenju, samo sam trebala da izbegavam prodavnice (samo, eh)...
Uopste, potrosacko drustvo, trgovina kao njegov temelj, zgrcu zdrav novac upravo trgovinom(da ne kazem i peru...). Inace, kada sebe obradujem nekom sitnicom, osecam se kao da sam ucinila za sebe nesto veliko, a kasnije se osecam prazno... Valjda je i to neka vrsta droge, bar takve senzacije u mozgu izaziva kupovina...
Nikada necu zaboraviti gladne devedesete (ko je tada bio hranitelj porodice nece zaboraviti), kada smo odlazili po hranu u Segedin i od nasih praznih prodavnica upadali u megamarkete tipa Metro, Cora itd. Cim bih usla i ugledala rafove prepune robe, osetila bih, (sama sam tako nazvala), robni sok i posle desete gondole, vise nisam videla nista...
Mozda sada izgleda smesno, ali mracni izlozi, pusti, prodavnice gde je pisalo "Popis" (koji je trajao i trajao), pa roba koja je trc trc, pa tegla dzema ili tek tako da se zna da je to bila prodavnica(nekada u vreme "uzasnog" socijalizma), pa banke u koje udjes i pitas "Imate li para?", a oni samo sto ne umru od smeha (otkud u bankama pare-svasta), mislim jedna Crna rupa od stvarnosti, kako bi rekao Mija Aleksic...