Ivaan

ЕГИЗИСТЕНЦИЈА (УДОБНА)
ПОСТЕПЕНИМ поништавањем удаљености људска бића ће се довести у блиски контакт и ускладити своје погледе и аспирације. Коришћење природних сила елиминисаће беду и оскудицу и обезбедити довољно услова за сигурну и удобну егзистенцију. (1914)

РАЗМИШЉАЊЕ само о корисности не могу да претегну већу добит за цивилизацију. Суочени смо са проблемима који не могу да се реше обезбеђивањем материјалне егзистенције, ма како она била обилна. Напротив, напредак у овом правцу је крцат ризицима и опасностима, не мање претећим од оних насталих из немаштине и патње.

ДА БИСМО смањили сиромаштво и беду, да би смо сваком ваљаном појединцу пружили што је по-требно за безбедну егзистенцију интелигентног бића, ваља обезбедити више машина, више енергије. Енергија је наше главно упориште, примарни извор наших многоструких снага.

ЕЛЕКТРИКА
НЕ ЗНАМ (шта је електрика), ја вам само могу рећи, како се електрика може употребити и искористити.

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ
КО ГОД жели да добије праву слику о величини нашег доба треба да проучи историју развоја електрицитета. Ту ће он наћи причу чудеснију од ма које приче из „Хиљаду и једне ноћи". Она почиње давно пре наше ере, када су Талес, Теофраст и Плиније причали о магијским својствима електрона - скупоцене материје коју ми називамо ћилибар - који је постао од чистих суза Хелијада, сестара Фетона, несрећног младића који је покушао да се вози ужареним Фебусовим кочијама и умало није запалио Земљу. Било је сасвим природно што је бујна машта Грка мистериозне појаве приписивала натприродном узроку, дарујући ћилибару живот и душу.

... ФЕНОМЕН светлосни и топлотни, као и многи други, могу се назвати електричним феноменима. Електрична је, дакле, наука постала мати свију наука и њено проучавање постаје веома важно. И онај дан, кад будемо тачно знали шта је то електрицитет - тај ће дан бити од много већег значаја но ма који дан у исто-рији људског племена.

ИЗ ДАНА у дан сам се питао шта је то електрицитет, али нисам налазио одговор... и још увек себи постављам исто питање.

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ је за мене све.
ДАН КАДА тачно сазнамо шта је електрицитет би-ће најзначајнији датум у историји човечанства

ЕЛЕКТРОН
ЈА ДРЖИМ да је електрон сразмерно велико тело које носи површинско електрично пуњење, а не основну јединицу.

ЕНЕРГИЈА
ЕНЕРГИЈА је свуда око нас.

У ЗЕМЉИНОЈ унутрашњости постоје енергије ведрине, мира и љубави...
ПОШТО сам дуго претраживао све научне податке о литератури на више од шест језика и нисам нашао да се она игде помиње, то сматрам себе за оригиналног проналазача истине коју можемо овако исказати: Нема у материји никакве друге енергије сем оне коју је она добила из своје околине.
На дан свог седамдесетдеветог рођендана ја сам се на њу укратко осврнуо, али њен смисао и значај постали су ми отада јасни. Она строго важи како за молекуле и атоме, тако и за највећа небеска тела и за сву материју у васиони ма у ком облику се иалазила, почев од самога њеног постанка па до њеног дефинитивиог распада.

АТОМСКА енергија је илузија.
НА ОСНОВУ физикалних истина ја сам утврдио да у атомској структури нема енергије за искоришћење, па и кад би је било, утрошак енергије увек би био већи него енергија која се може добити, водећи рачуна о искоришћењу и практичној употреби ослобођења енергије.

... ИДЕЈА да се маса може претворити у енергију са-свим је немогућна.
АКО користимо гориво да би добили енергију, живимо од нашег капитала и убрзано га трошимо. Овај метод је варварски и ужасно растрошан и мораће да буде заустављен у име генерација које долазе.
БЕЗ ОБЗИРА који ће то бити извор примарне енергије у будућности, ми морамо, да би били рационални, да је добијамо без утрошка икакавог материјала.

ЕТАР
ПРИРОДА је нагомилала у васељени неизмерну енергију. Вечити прималац и спроводник те неизмерне енергије јесте етар.

... ПОГРЕШНИ (су) и сви покушаји да се објасни рад универзума непризнавањем постојања етра и његове неодложиве улоге у игри феномена.

ЖЕНА
ЈА ЖЕНУ сматрам за узвишено створење. Недостижни идеал кога ја нисам достојан.
ЖЕНА је за мене увек била идеално биће, и ништа друго. Црпим многе интелектуалне снаге из њеног лепог лика, али немам ништа да дам за узврат. Мада сам прошао кроз чежње и болове младости, никада нисам остварио везу, чак ни привлачност. Мој живот је сав испуњен радом у коме сам нашао потпуно остварење својих жеља и непомућено задовољство.

ЗАНИМАЊЕ (ЖИВОТНО)
МОЈ РАД је увек био задовољство за мене, непрестани извор уживања; сви моји напори били су напори љубави. Никада нисам имао осећај ропства који толико спутава људе, тај умртвљујући осећај да морам да радим за друге све до краја живота. Пошто сам свој рад волео више од било чега, природно је да желим да га наставим све до смрти. Не желим одмора нити одступања од својих напора. Када би људи одабрали своје животно занимање у складу са својим темпераментом, укупна количина среће би неизмерно порасла у свету.

ВРЛО је тешко наћи човека који има све три квалификације: знање, правичност и несебичност.

ЗЕМЉА -МЕТАЛНА ЛОПТА...
ОВА ПЛАНЕТА, поред све своје огромне величине, не претставља за електричну струју ништа више доли металну лопту...

ЗЕМЉА - МОЗАК
ЈЕДНОГА ДАНА цела земљина кугла претвориће се у један огроман мозак. Чућемо и видећемо један другога као да смо лице у лице иако нас буде хиљаде миља раздвајале. (1934)

ЗЕМЉА - ПРОВОДНИК
КОЛИКО ГОД да је то изгледало немогуће, ова се планета упркос својим огромним димензијама, понаша као проводник ограничене величине.

ЗЕМЉА - СИЈАЛИЦА
ПРОТИЦАЊЕ довољне количине електрицитета у подесном облику, кроз горње слојеве атмосфере, учинио би да ваздух светли. Цела би Земља била претво-рена у џиновску сијалицу, а небо би ноћу било потпу-но осветљено.

ЗНАЊЕ (СТИЦАЊЕ)
ПОСТОЈЕ опште истине, постоји знање које је чо-век одувек поседовао, дивотније од свега што открићем само једне тајне у природи откривамо и остале... оне су ту, не крију се али ми смо често слепи и глуви за њих...

СВАКО ЗНАЊЕ или формирање појмова произведено је кроз медијум ока, или као одговор на побуде непосредно примљене на ретину или њиховим слабим секундарним ефектима и одјецима. Други чулни органи могу само позвати даља осећања која немају стварност постојања и којима се не могу формирати појмови.

... развио сам пројекат неке врсте преноса слике, којим би се могло пренети знање о облику и тиме у велпкој мери уклониги препреке узајампој размени идеја.
Потпун успех се не може постићи ни на који други начин јер ми зиамо само оно што можемо низуелно изразити. Без опажања облика нема прецпзпог знања (1916)

[b]ЗРАЦИ (КОСМИЧКИ)[/b
]ЈОШ ПРЕ него што је развијена теорија електрона ја сам утврдио да се радиоактивни зраци састоје од делића првобитне материје која се не може даље растварати, и прво је питање на које требало дати одговора било је, да ли је сунце напуњено са довољно високим напоном да би могло избацивати овакве делиће и да произведе запажена дејства. Ово је изискивало даља истраживања која су довела до чињенице да је напон на сунцу 216 билиона волти и да сва тако велика топла небеска тела емитују космичке зраке.

ИДЕЈЕ
КАО СВАКИ млади човек, ја сам имао и имам пуно планова, идеја, замишљаја, идела... Човјек се маша за хиљаду ствари, па од хиљаду може бити само једна добра, а од хиљаду добрих само једна остварљива гонећи се за тим остварењем, мој живот био је непрестано треперење између агоније неуспјеха и блаженства успјеха. (1892)

ИДЕЈА је права ствар, а оно што ми зовемо открићем, или практичном примјеном идеје, само је посљедица, или случај...

СА ИДЕЈОМ је слично као са омамљујућом висином на коју се пењете: испрва ствара нелагодност и ви се бојите да ћете пасти, сумњајући у сопствене снаге; али, ускоро, удаљеност метежа живота и утицај висине која побуђује храброст и одушевљење, умирује вашу крв; ваши кораци постају чврсти и сигурни, и ви почињете да видите - задивљујуће високо.

О НОВОЈ идеји се не сме судити по непосредним резултатима.

КАДА се једна идеја појави, она је по правилу сирова и несавршена. Рођење, раст и развитак су нормалне и природне фазе. Но са мојим проналаском (мотора за неизменичну струју, нап. прир.) је било друкчије. Ја сам постао свестан тога у једном тренутку. Затим, теорија, ма колпко вероватна, мора обично да буде потврђена експериментом. За ону коју сам ја формулисао, то, међутим, нпје важило.

ПРАКТИЧНИ УСПЕХ неке идеје, независно од љене праве вредности, зависи од наклоности савременика. Ако се појављује баш у право време, брзо је прихваћена; ако не, онда ће проћи као пупољак управо нзникао из земље охрабрен топлим сунцем, да би након тога био повређен и успорен у расту мразом који долази.

МОЈЕ ИДЕЈЕ су увек рационалне јер је моје тело је-дан изванредно тачан пријемни инструмент. Све његове реакције су само одговори на подстицаје споља и правилно тумачење тих утицаја доводи, неизбежно, до истине.

НИЈЕ МИ ЖАО што други краду моје идеје, него ми је жао што немају своје.

... НИЈЕДНА ствар на свету није потпуна и ни јед-на идеја није потпуно остварљива.


ИЗУМИ
НАПРЕДАК и развитак човјека битно овисе о инвенцији. Најважнији продукт стваралачког ума је изум. Његов је крајњи циљ потпуно овладавање ума природом и искориштавање њезиних сила за потребе човјечанства.

А ТО ЈЕ истина о свим мојим открићима, изумима и научним резултатима које сам објавио, да никад нисам проналазио оно што је непосредна потреба налагала него оно што сам ја сматрао да бих најрадије пронашао, без обзира на време.

ИНСТИКТ
АЛИ, инстинкт је нешто што превазилази сазнање. Ми свакако имамо у мозгу финија влакна која нам омогућавају да опажамо истине до којих не бисмо мо-гли доћи логичком дедукцијом и које бисмо узалуд покушавали да сазнамо хотимичним напором мишљења.

ИНТУИЦИЈА („ОСЕЋАЈ")
У МОМ РАДУ, ја прво добијем „осећај" да постоји решење неког проблема. Овај осећај ми много значи, јер када га добијем, ја увек до краја успем да решим проблем. Вероватно је он индикација да је подсвест марљиво на путу, или је већ пронашла решење. Онда ја уопштено размишљам о проблему, не концентришући се посебно па било коју тачку.

ИНФОРМАЦИЈЕ (ОДАСВУДА)
ДОЋИ ЋЕ вријеме да, прелазећи океан паробродом, будете свакодневно могли читати новине са информацијама из цијелога света... моћи ћете, уз помоћ малог инструмента и комадића жице забоденог у земљу, разговарати са пријатељима у другом крају свијета, са истим таквим инструментом.

ИСТИНЕ
СВЕТ се креће полагано и тешко је сагледати нове истине.

УВЕК САМ сматрао својом дужношћу да храбро и без обзира на последице изразим сваку истину коју откријем, верујући да ако човек од науке не поступа на тај начин, његов рад није оно што би требало да буде. Потпуно сам свестан да неке од мојих идеја нису у сагласју са постојећим научним мишљењима али се надам да ће се установити како кривица није до мене.

КОМУНИЦИРАЊЕ (БЕЖИЧНО)
ИМАМО све разлоге да предвидимо да ће се у будћности, која није веома далеко, преносити већина телеграфских порука преко океана без каблова. За мале даљине потребан нам је „бежични" телефон; за веће које треба премостити је рационалнија „бежична" телеграфија.
Добро замишљено постројење за реализацију комуницирања без жица треба да има вишеструко веће радне капацитете него кабл, а коштало би неупоредиво мање. (1900)

ИДЕЈА КОМУНИКАЦИЈЕ са другим световима је стара идеја. Али годинама она је била означавана само као никад остварив песнички сан. Па ипак, са проналаском и усавршавањем телескопа, као и са све већим познавањем неба, ова идеја све јаче утиче на нашу машту, а научна достигнућа из каснијег деветнаестог века, заједно са тенденцијом према гетеовском идеалу природе, интензивирали су је до таквих размера да изгледа да јој је судбина да постане доминантна идеја века који је управо започео. (1901)

МОЈА МЕРЕЊА и калкулације су показали да је савршено изводљиво произвести на нашој кугли... електрично кретање такве јачине, да (без и најмање сумње) његови ефекти буду видни на неким од ближих планета као што су Венера и Марс. Тако се од обичне могућности интерпланетарног комуницирања ступило у фазу вероватноће.

КОНЦЕНТРАЦИЈА
МОЈЕ могућности су ограничене и понекад се деси да ме нешто омета у настојањима да решим проблем пред којим се налазим. То за мене тада постаје, буквално, питање живота и смрти јер неопходност да нађем решење постепено постаје толико велика да сам апсолутно неспособан да је надвладам ма колико јако и упорно бих на то ангажовао моћ своје воље. Мало-помало то ме доводи до најинтензивније концентрације, уз опасност да дође до тромба или атрофије у неком делу мозга. Изгледа ми да већ видим своју пропаст али сам, слично човеку који не може да се одупре када га гурају према ивици водопада, беспомоћан и резигниран. У том процесу концентрације, најснажнији напор захтева истеривање из свести ст-рих утисака који, после сваког потискивања у свести, искачу као чепови на површину воде и неће да остану доле.

МАРС
ШТО СЕ ТИЧЕ питања о опћењу са другим планетама, ја се надам, да ће се у ближој будућности учинити срећан покушај, не помоћу светлости, јер светлост про-лазећи распршава се, док би звучан глас, опредељен, што се тиче утисака, и позитиван у разашиљања (постигао) жељену сврху.

МАТЕМАТИКА
... СТРАСНО сам волео математику и често од професора добијао похвале за брзо рачунање. А ту брзину приписујем одговарајућој лакоћи да визуелно замишљам бројке и рачунске радње, али не на уобичајен интуитивни начин, већ као и у стварном животу. До извесног степена сложености било ми је савршено свеједно да ли сам их написао на табли или сам их замислио у машти.

МАТЕМАТИЧАР САМ, и израчунавам све, тако да ми није уопште потребно много експеримената, и нећу се преварити ни за 0,00005 процената.