Мислим да је овде прича о Косову и Метохији споредна, иако постоји доста додирних тачака између питања Косова и Метохије, и Европске заједнице.
Ипак, мени је важнији општи утицај приближавања Европској заједници јер је Европска заједница знамење једног поретка вредности, другачијег општења, другачијег односа међу људима. Зато ја, узевши у обзир сопствени вредносни поредак, немам ниједан разлог да пожелим улазак Србије у Европску заједницу.
Сигирно су многи од овдашњих учесника у расправи довоњно пута чули и прочитали
out приче о томе како је тамо, како овде, приче нас који сматрамо да новац није најважнија ствар у животу, а камо ли укидање виза. Сигурно смо све досаднији и не представљамо никакав
benefit, али ћу се усудити да зуцнем још једном, упркос предодређеној несврсисходности...
Важне ставке су следеће:
- Не посотоји међу мојим познаницима рођени Србин са трајним пребивалиштем ван Србије, који је одласком одавде обезбедио себи виши ниво задовољства. Невоља је што касно схвате шта се догодило, да је тако како је и да неће бити боље, да неће бити чуда. Зато много њих нема снагу за још један потпуни заокрет у животу. Ипак, много њих успе да учини оно што је исправно.
- Познајем рођене Немце, Канађане, Британце, чак и Хрвате који су се усрећили преселивши се у Србију. Можда некоме изгледа бесмислено што се ти људи радују чињеници да могу негде да се запију и лумпују до зоре, али то је нешто што осликава опште стање и што, за њих, Србију претвара у оазу. Одличан пример је дочек Нове године. Срби, ако негде путују, одлазе на разна места широм света која су свима на Земљи занимљива. Где путују Словенци?
- Живео сам у Великој Британији и, као и сви они који су промолили нос ван Србије на више дана него што годишњи одмор пружа, нисам нашао те премноге руже које, прича се, цветају у Европској заједници. Користи од мог боравка тамо су била оваква сазнања и десет пута по сто склекова, без напора.
- Ко може, нека се сети Мањежа, Калемегдана и свих сличних окружења 1998. године (ратови иза, ратови испред, сиромаштво, мрак, безумље, куга, гнев Божји и Вражји, и народ који се добро забавља) и нека погледа како то изгледа 2008. године. Сетите се када сте последњи пут видели некога ко свира у друштву и испред себе нема кутију или некакву капу у коју би требало да убаците новац. То је тај смер. Замислите 2018. годину...
Ипак, важно је уочити још нешто... Најглупље би било да Срби ћудоредом и животним тежњама постану Европејци, ка чему се граби, а да не уђемо у Европску заједницу. Зато сам на почетку нагласио важност вредносног поретка становништва Европске заједнице (нећу разматрати неједноличност - претпостављам да сви знамо шта Арапи тамо раде и да за њих крв није вода). Ако га у потпуности усвојимо, треба да уђемо у Европску заједницу.
Иначе, један од сликовитих показатеља шта представља Европска заједница је чињеница да је на Западу уметност мртва. Тај предмет захтева подобније објашњење и разматрање зашто је жива уметност важна. Прескочићу...