|
Citat: Autor citiranog posta yuggi |
|
|
|
|
|
muskarci lakse dobiju od zenskog pola sigurno |
|
|
|
|
Evo šta kažu muškarci ..npr.
''Štikle posao znače
- Čuo sam o čemu pričate i ne mogu da verujem svojim ušima! Kakvi problemi pri zapošljavanju - pa, ne znam šta bih dao da mogu, kao vi, da dođem pred poslodavca, prekrstim gole noge i trepćem! Kad će neko da se pozabavi našim problemima? Završio sam fakultet, a radim kao konobar. Mene niko neće primiti niti će mi dati povišicu ako nemam kvalifikacije ili se ne pokažem na poslu, a vi se našminkate, nadekoltirate, sednete na sto i - nema zime! Koji će to šef pre da primi mene nego vas? Ja nemam štikle i to mi je izgleda najveća mana - nije mogao da izdrži vidno uzbuđeni konobar u beogradskoj bašti s početka teksta.''
Šta kaže država..
''I odbor za ravnopravnost
Skupština Srbije je predložila da jedan od četiri nova odbora bude za ravnopravnost polova. Odbor bi trebalo da razmatra predloge zakona i akata koji ulaze u skupštinsku proceduru sa stanovišta postizanja ravnopravnosti polova, jer Srbija, u tranziciji, ima obavezu da uskladi svoje zakonodavstvo u oblasti ljudskih prava sa zakonima i praksom evropskih država.''
A evo šta je
'' Glas javnosti'' preneo u vezi sa tim..
Sudeći po ovim podacima,
ako su tačni,
prednost je ipak ,bar za sada
na strani muškaraca..
Štikle,nažalost malo znače..
Da li je ženama teže da nađu posao nego muškarcima?
Od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji,
70 odsto su žene. Prećutna pravila kažu
da na razgovoru za posao ne sme da se pomene planiranje porodice
I? Šta da im kažem kad me budu pitali hoću li se udavati uskoro? - pita jedna prijateljica drugu, dok sede u jednoj od beogradskih letnjih bašti i uz kafu razmenjuju iskustva vezana za razgovore za posao.
- Neće te pitati direktno. Verovatno ćeš dobiti papir da napišeš jesi li udata, imaš li dece... Ako dobiješ posao, onda te čeka ugovor da se nećeš udavati idućih nekoliko godina - kaže druga.
- Idućih koliko godina? Pa kako to da im obećam?
Srpska svakodnevica! U firmama koje vode stranci ili pretenduju da liče na njih, devojke moraju da vode računa o prećutnim pravilima, koje nikako ne smeju da prekrše ako misle da prođu na konkursu za posao. Žena s decom i porodičnim obavezama nije baš najpoželjnija za većinu poslova, jer će je oni odvlačiti od predanosti službi.
Iako je, prema Zakonu o radu, propisano roditeljsko odsustvo u trajanju od devet meseci, a supružnici mogu da se dogovore ko će ostati kod kuće pored deteta, i dalje se to pitanje postavlja samo ženama. Govorimo li, onda, o diskriminaciji žena pri zapošljavanju, bez namere da ovo bude još jedan feministički apel?
Od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji, 70 odsto čine žene. Manje su plaćene od muškaraca za iste poslove, često ne prolaze na konkursima jer na nekim delovima tela imaju manjka, na drugim viška!
- Majka devojke koja je mašinski inženjer obraćala nam se za pomoć jer je kćer 57 puta bezuspešno konkurisala za posao! Čak su joj nekoliko puta u četiri oka otvoreno i rekli da je za to mesto bolji muškarac. Devojka je očajna, plače, ubeđena je da se nikad neće zaposliti! Muškarci nemaju takvih ograničenja kad se prijavljuju za posao. Poneki oglas naznači da su im potrebni muškarci koji su odslužili vojni rok, ali njih praktično zanima samo da li su regulisali tu obavezu.
Svejedno, to im nije smetnja, dok je sa ženama sasvim drugačije. Povremeno se pojavljuju oglasi koji traže isključivo muškarce, ali vrlo često devojke i žene ne dobijaju posao, jer im treba drugi pol, iako to nisu zvanično naznačili pri raspisivanju konkursa - objašnjava za "Glas" Lejla Ruždić, predsednica Ženske političke mreže i poslanica Narodne skupštine.
Neformalni podaci govore da su devojke morale da potpišu ili usmeno obećaju
da se neće udavati u iduće dve, pet godina, na koliko će ih firma angažovati.
Zaključak izveštaja Međunarodne organizacije rada je da žene ostaju najviše diskriminisane. Ne samo što im je skoro nedostupan pristup rukovodećim funkcijama, nego i većina njih prima manje plate od svojih muških kolega. "Ta nesrazmera je od sedamdesetih godina smanjena u zemljama OECD-a, ali je to išlo veoma sporo", navodi se u izveštaju. U poslednjih 15 godina, razlika u primanjima između žena i muškaraca najviše je smanjena u SAD i Francuskoj.
Lejla Ruždić kaže da je imala nekoliko amandmana na Zakon o radu - pet ih je usvojeno - a, između ostalog, tražila je i da za isti posao ljudi budu isto plaćeni, bez obzira na pol.
- Već smo progurali amandman o roditeljskom pravu, tako da majka treba da bude pored deteta prva tri meseca, a da idućih devet meseci roditelji mogu da se dogovore ko će odsustvovati s posla. Očevi koji odluče da paze na dete ostaviće prostora da žene nastave da rade, da napreduju u karijeri, što ih bar donekle dovodi u podjednak položaj s jačim polom - kaže Ruždićeva.
Prema istraživanju nevladine organizacije "Glasa razlike" u saradnji sa drugim organizacijama, o konkurentnosti žena s decom na tržištu rada u šest gradova Srbije, od nezaposlenih žena 42 odsto je navelo da nema posao jer su dobile dete, to jest "zbog ličnih i porodičnih razloga". Svaka jedanaesta je izjavila da ne radi jer joj to muž ne dozvoljava.
Za nezaposlene partnere, muškarce, lični i porodični razlozi ne igraju neku bitnu ulogu. Kad odlaze na bolovanje, 80 odsto muškaraca odsustvuje s posla kad njima nešto fali, a 54 odsto žena nije na poslu zbog bolesti deteta. Većina udatih žena je rekla da se podrazumeva da će, ako detetu nije dobro, ona ići na bolovanje , a manji deo njih je izjavio da su se tako dogovorili, jer je "njegova plata veća", "njegov posao je važniji".
- Ovo samo govori da je i dalje vrlo izražen patrijarhalni obrazac društva. Istraživanje je pokazalo da ima više nezaposlenih žena nego muškaraca, da one teže dolaze do posla i da ga lakše gube, kao i da se same lakše odlučuju da ga napuste zbog porodice... Takođe, manje ima žena na rukovodećim mestima, u politici, na odgovornim mestima, gde su i plate veće. Što se tiče samozapošljavanja i privatnih firmi, odnos je tri prema jedan u korist muškaraca. Društvo kao da previđa postojanje ovog problema. Njemu treba prići ne samo formalno, već moramo da preduzmemo i mere koje će ženama poboljšati startne pozicije na tržištu rada - ističe za "Glas" Slađana Jovanović iz "Glasa razlike".
Ova organizacija je tražila da u Zakon o zapošljavanju uđu i norme koje će poslodavcu zabraniti da postavlja pitanja o porodičnom statusu.
- Ne sme da bude sumnjivih slanja na testove trudnoće. Zakon o radu već propisuje da ne sme da se traži da se ovaj test radi zbog posla, "osim ako utiče na obavljanje radnih zadataka", što ipak dozvoljava različita tumačenja - dodaje Jovanovićeva.
Ako siromaštvo ima pol, onda je to definitivno ženski. Većinu siromašnih, nezaposlenih ili na ivici egzistencijalnog minimuma čine žene. One se često usmeravaju na slabije obrazovanje, ženska zanimanja koja su po pravilu manje plaćena, iscrpljene su neplaćenim kućnim radom, ne vrednuje im se podizanje dece, sve je više samohranih majki, a decu i njihove majke muškarci napuštaju i u vremenima društvene krize, ili zbog privatnih kriza i neuklapanja u očekivane, tradicionalne rodne stereotipne kategorije ponašanja.
- Interesantno je da žena, pored osam sati na poslu, radi, u proseku, još četiri sata kod kuće, što se podrazumeva, ali se ne vrednuje niti plaća. Kad se to preračuna u radno vreme, ispadne da je imala još 15 radnih dana i da bi zaradila još jednu celu platu kad bi joj se plaćao taj posao - navodi Jovanovićeva.
Za to vreme, svetska situacija nam je toliko pobegla da je nedavno Britanac Ijan Džarman (46), primoran da na poslu nosi kravatu, tužio poslodavca za seksualnu diskriminaciju. "Pravila oblačenja kažu da žene mogu da nose bluze otvorene oko vrata. Zašto bi zaposleni muškarci morali da nose kravate?", zapitao se on.
Kao pola muškarca
Prosečna primanja žena u zemljama OECD-a u 1995. bila su manja od njihovih muških kolega, a ta nesrazmera je bila najveća u Japanu i Južnoj Koreji. Prošle godine, japanske radnice dobijale su za iste poslove samo 65 odsto primanja muškaraca. MOR izražava zabrinutost zbog porasta broja osoba, pre svega žena, koje su diskriminisane na poslu zato što su seropozitivne ili boluju od side. Diskriminacija se sprovodi na razne načine kao što je obavezno testiranje na virus HIV-a pre zapošljavanja. Osobama koje imaju HIV virus ili su obolele od side, poslodavci vrlo često uskraćuju socijalno osiguranje, smanjuju im plate ili ih izlažu drugim vrstama maltretiranja.
Zakoni kojima se sankcioniše diskriminacija na radnom mestu su neophodni, ali i nedovoljni za njeno suzbijanje, zaključuje se u izveštaju MOR-a.