Edem

n.- Osmi juni-1941 g.-Partizan oduzima dedi revolver

Deda Velizar je imao obicaj da od nas dece zahteva da mu prikopcamo dugme na rukavu kosulje oko gleznja gde pocinje saka." Sapni de mi !"-rece danas zureci se nekim poslom, pruzi mi ogromnu koscatu ruku nategnutu od tezackih napornih radova, krajnje je tesko prikaciti, zategao siroki rucni zglob, jedva uspeh uz pomoc starijeg brata. Deda ima tako krupne gleznjeve na ruci. Tata njegov sin nema, izgleda da otac lici na babu Bojku. Ali ima uske kukove i siroka ramena kao deda Velizar.

Zalaja pas, odmah zatim u kucu bahnu grupa vrlo strogih partizana, udjose bez kucanja. Promrljase mrzovoljno: "Dobar dan!" Jedan od njih mlad, plav i vrlo samouveren, udje bez pitanja za dozvolu u sobu gde spavaju deda i baba, samo rece dedi kratko i jetko:"Stari, otvori de ovaj drveni sanduk". Odmah sam ga prepoznao, to je bio mladic is autobusa Uzice -Ljubovija koji se raspravlajo o politici sa dr Gerasimovim ( Napomena: ovaj detalj nije opisan u prethodnim poglavljima). Samo sada izgleda ozbiljniji, stalozeniji, zreliji i samouvereniji. Cini mi se da je sada snazniji, okrucao. Taj drveni sanduk je za nas decu bio najveca tajna, nikada nismo dobili dozvolu ni da zavirimo u njega. Deda u drvenom sanduku drzi svoju dokumentaciju, tu su slike i drage uspomene, pisma, isecci iz novina, knjige o poljoprivredi, deda je napredan zemljoradnik koji se obrazuje i cita knjige iz poljoprivrede i stocarstva, pokusavajuci da to primeni u praksi. Deda otvori sanduk, partizan gurnu ruku i izvuce je drzeci nov sjakteci revolver koji je deda u sanduku cuvao, nasao ga po povlacenju jugoslovenske vojske, jako mu se svideo, cistio ga i podmazivao. Partizan uze omiljeni dedin revover, odmah ga zadenu sebi za pojas. Deda cuti, suzdrzava se, ali neuobicajeno mlecno bledilo natmustenog lica kazuje da je vrlo ljut. Zatim partizani brzo nestadose kao sto su i dosli.

Ovaj dogadjaj sa revolverom je imao snazan uiticaj na formiranje dedinog stava prema partizanima. Ocenio je to kao pljacku nedostojnu regularne vojske. Nije mu nikako bilo jasno kako je partizan znao gde se nalazi revolver i odmah ga pronasao. Deda koji je bio sest godina u Prvom svetskom ratu i u Balkanskim ratovima je znao sta je tada bila srpska vojska, postena, moralna, nikad nije krala, silovala, postovala je protivnika i vojne zakone. A kako se ovi ponasaju? I jos vajni Srbi? Cuo je i ranije za slicne postupke partizana, sada je se sam licno u to uverio."Unistice nas moral i patriotsku tradiciju, ko laze taj i krade, ko krade taj ce sve uraditi."-govori deda.


o.-. Deseti juni 1941 g.-Banatski Nemac u poseti

Oko podne dok kisa dobuje po oknima izadjoh pred kucu, svugde okolo mokra trava, preko Drine u bosanska brda se zavlaci belicasta magla, pas Hidra se savi ispod pusnice za sljive, sanjivo zavi, protegnu se kao ljudsko bice i zavuce u slamu, to je za njega pravo vreme za spavanje.

Baba Bojka stala pred kucu, gleda u Bosnu, okrenu se Mackovom kamenu govoreci kao za sebe: " Ovo ce dugo padati, nece Boga mi skoro stati kisa." Okrete se sokaku zacudjena:" Ene nekoga cojeka ide uz sokak." Brze bolje udje u kucu, uznemirena rece dedi: "Eno nemackog vojnika ide uza sokak." Deda se pribi uz prozor: "Jes, ide, ali samo jedan. Oce jaja." Cutimo, cekamo, zavezani pas Hidra zalaja glasno.

Utom neko kucnu snazno na vrata, pred nama se pomoli zelena uniforma kao strasilo za ptice na njivi. Svi se trgosmo kao poliveni hladnom vodom. Nemacki vojnik srednjeg rasta i pitomog izraza lica stresajuci na pragu kapi kise sa kape, stade pred nas skoro bezazelno, progovori smireno i tiho, cistim srpskim jezikom. Svi cutimo iznenadjeni. Predstavi nam se blagim glasom, vise lici na nekog preobucenog suseda, nego li na nemackog vojnika, saznasmo da je on nas Nemac iz Banata. On rece dedi skoro zapovednicki: "Stari, daj merdevine, imas li suvog mesa na tavanu?" Vidi se da je gladan, treba mu hrana. Donoseci uctivo merdevine deda mu odgovori : "Ima nesto od prosle godine, bolje da ja donesem ? Vodite racuna gore ima dima, jako je zagusljivo!" Ne odgovarajuci, Nemac poce samouvereno da se penje uz merdevine. Deda istoga momenta zasu u pec citavu kesu aleve paprike, razgorela vatra suknu dim na gore. Posle nekoliko minuta Nemac sidje kasljuci i brisuci oci i ode ljutit bez reci.

Postojala je jedna vrsta precutnog dogovora u to vreme, koja je uvek bila postovana i kasnije: ne ubijati memacke vojnike, jer su Nemci pretili drasticnim odmazdama. Stradao bi nezasticeni narod, a krivica bi bila na onima koji su napali Nemce.