Sta nam donosi SSP?
Robna razmena sa inostranstvom je jedini nacin za sticnje nacionalnog bogatstva nacije, drzave.
Dobro “skockan” ekonomski ugovor, bilo da je u pitanju medjudrzavni, ili medju komorni, ili izmedju pojedinih privrednih subjekata je uslov za “pravljenje” para.
Da bi se dobro sroceni ugovori lako i bez poteskoca realizovali, bez obzira da li su u pitanju trgovinski ili investricioni ugovori, potrebno je kreirati povoljan i stabilan pravni i ekonomski sistem. Stabilna politicka situacija se podrazumeva. Ma da i to nije velika prepreka ako su, uprkos rizicima, u izgledu povoljni poslovi, odnosno nadprosecna zarada ulozenog kapitala.
PSS je sporazum koji nista ne obecava, osim maglovitih olaksica koje su svima znane. Dakle, nista novo. Mi moramo da izvrsimo homologizacijun pravnog i ekonomskog sistema, da se politicki totalno opredelimo za nadnacionalnu vladu u Brislu (odricanje od dobrog dela suvereniteta) i da se pri tome, u periodu tanzicije, odricemo mnogo cega sto je dostupno gradjanim drugih clanica EU. Mi smo vec u velikoj meri osiromaseni iako nas stalno “bombarduju” informacijama zvanicnika da nam se standard popravlja(???). Pri tome ne vidimo da veliki deo nacionalnog dohotka dolazi ne od stvaranja viska dohotka, vec od prodatih preduzeca i visokih, zapravo brojnih dazbina (prodali smo najrentabilnije velike sisteme, kao sto su duvanska industrija, cementare, zatim, bankarski i kompletan finansijski sistem je u rukama stranaca. Sada su na redu rudna bogatstva, samo se ceka da se dovoljno obezvrede i prodaju za bagatalu). Bilo bi interesantno kada bi smo imali prikazan godisnjeg izvoza profita od ulozenog stranog kapitala. Uz to, imamo visoku stopu zaduzenje koje za 100 posto nadmasuje ukupno dugovanje cele bivse SFRJ u najnepovoljnijem razdoblju.
Zavrsio bih notornim cinjenicama o stopi razvoja privede NR Kine, koja u poslednjih 25 godina iznosi izmedju 8 i 10 posto, Ruske Federacije sa prosecnom stopom razvoja od preko 8%, Indije i Vijetnama sa priblizno istim stopama godisnjeg rasta privrede. Pri tome moramo imati na umu da one nisu clanice EU.
Da li mozemo i mi? Svakako i bez politickog vezivanja mi bi smo mogli da u kratkom roku budemo tzv. region finansijkog i investicionog raja. Nazalost, nasi novi demokrati su isuvise zauzeti sobom i svojim licnim bogacenjem, da gotovo i ne cine nista sto bi im bila duznost, vec ocekuju da im to padne s neba, tj. iz EU.
Vazna napomena: Mora se imati na umu da zapadne ekonomije dozivljavaju znacajnu recesiju sa tendencijom pogorsanja na duze staze. Naravno, tu spadaju i sve zemlje EU. I mi smo bas sada nasli da letimo u zagrljaj toj mocnoj privivredi koja se grcevito bori sa akutnom recesijom.
Napomena: Ukidanjem carinskih barijera zemlje sa slabije razvijenom privredom dolaze u podredjen polozaj, jer visoko tehnoloska proizvodnja i visok kvalitet ozbiljno ugrozavaju privredu ekonomski slabije zemlje. Uz to, visoko razvijeni informativni sistemi u mnogome doprinose prednosti mocnijih privreda.
|