MARLI

Томислав Николић

Томислав Николић (рођен 15. фебруара 1952. у Крагујевцу) је српски политичар, заменик председника Српске радикалне странке, којом руководи у одсуству председника Војислава Шешеља.

Има титулу српског војводе.

Политички профил

Николића аналитичари и новинари често виде као пример општег радикалског мењања политике зависно од ситуације, или у новије време као човека који се труди да умекша реторику Српске радикалне странке и прилагоди је матичном току српске политике.

Биографија

Томислав Николић је по струци грађевински техничар. 1971. године, након што је напустио студије на Правном факултету у Крагујевцу, започео је радну каријеру у Грађевинском предузећу Жеграп. Био је шеф изградње на прузи Београд–Бар, радио у Мајданпеку, Прибоју, Пријепољу, Требињу, Београду и другим местима широм бивше СФРЈ. У крагујевачкој фирми „22. децембар“ био је шеф инвестиција у периоду од 12 година. Две године је био и технички директор јавног комуналног предузећа у Крагујевцу, где му је једна од надлежности била и брига о градским гробљима, одакле и надимак „Тома гробар“ којим су га каткад ословљавали супарници.

Успостављањем вишестраначког система у Србији, Томислав Николић постаје функционер Народне радикалне странке, а одмах затим, на његову иницијативу, долази до уједињавања највећег броја општинских одбора народних радикала и Српског четничког покрета у Српску радикалну странку. Од 23. фебруара 1991. године, члан је Српске радикалне странке, у којој је најпре изабран за њеног потпредседника, а на три последња Отаџбинска конгреса српских радикала, тајним гласањем биран је за заменика председника. Од 1992. године посланик је у Скупштини Србије и једини посланик који је изабран у сваки сазив Скупштине Србије од тада. У време владавине Социјалистичке партије Србије, а искључиво због политичког деловања, заједно са Војиславом Шешељем, осуђен је 1995. године на тромесечну казну затвора коју је издржавао у Гњилану.

24. марта 1998. постао је потпредседник Владе Републике Србије у „влади народног јединства“ коју су оформили СПС, ЈУЛ и СРС под вођством председника Владе Мирка Марјановића. СРС се успротивила потписивању Кумановског споразума којим је окончана агресија НАТО на СРЈ и министри из ове странке су поднели формалне оставке на своје функције, али су наставили да обављају своје дужности, објашњавајући ово националним интересима. У децембру 1999. Николић бива изабран за потпредседника Савезне владе СР Југославије, коју су ове странке формирале са СНП Црне Горе. СРС бележи лош резултат на парламентарним и председничким савезним изборима у септембру 2000, на којима је Николић као председнички кандидат освојио нешто испод 6% гласова. Власт преузима Демократска опозиција Србије (са СНП), а Николић се повлачи раду у странци.

Након одласка Војислава Шешеља у Хаг, фебруара 2003. године, води Српску радикалну странку у земљи. На Шешељев предлог Централна отаџбинска управа странке донела је одлуку да Николић буде кандидат за председника Србије, јуна 2004. године. 27. јуна, у другом кругу је изгубио од противкандидата, актуелног председника Бориса Тадића, иако је у првом кругу имао више гласова.

2005. године Наташе Кандић, председница Фонда за хуманитарно право из Београда, је тврдила да је током рата у Хрватској Николић био у паравојној групи која је ликвидирала неколико цивила у хрватском селу Антин, северно од Винковаца. Николић се на те тврдње огласио, рекавши да док је био у Антину, ни један цивил није погинуо. Српска радикална странка је оптужила Кандићеву за клевету због оваквих тврдњи, као и власника телевизије Б92 Верана Матића, али је Четврто општинско тужилаштво оценило да нема довољно доказа за покретања кривичног поступка.

На конститутивној седници Народне скупштине Србије, која је започела 7. а завршила 8. маја 2007. године у раним јутарњим часовима, Николић је изабран за председника Скупштине већином од 142 посланика, пошто су представници Демократске странке Србије ускратили подршку кандидату Демократске странке и изгаласали Николића заједно са посланицима СРС и СПС. На тој функцији био је укупно пет дана, пошто су Демократска странка и Демократска странка Србије постигле споразум, и Николић је 13. маја поднео оставку.

Николић је био кандидат Српске радикалне странке на изборима за председника Србије 2008. Освојио је највећи број гласова (39.99%) у првом кругу председничких избора освојивши 5% више него његов противкандидат из Демократске странке Борис Тадић. У другом кругу председничких избора освојио је око 2.180.000 гласова или око 100.000 мање од Бориса Тадића и након тога честитао Борису Тадићу на победи изјавивши да „радикали никад неће престати да се боре“ и да „следе локални избори“.

Томислав Николић је ожењен Драгицом, има два сина Радомира и Бранислава.



Објавио је тринаест књига.

* Ни победа ни пораз
* Све за Косово и Метохију
* Отета победа
* Шешеља за председника
* Кроз медијски мрак
* Писмо са адресом
* У канџама мржње
* Говорио сам
* Скупштински ход по мукама
* Неокомунистички парламент
* Од почетка
* Кад падне влада Милошевић пада
* Ровови у Народној скупштини


(izvor Wikipedia)

__________________
If You Tolerate This Than Your Children Will Be Next.