Pored tek načete tegle ajvara, tanjir s naslaganim suvim mesom, kulenom i sirom, a kajmak u sredini. Ima, naravno, i čvaraka. A, da sve lakše “klizi”, tu je šljivovica.
Bio bi to, reklo bi se, deo tipične srpske trpeze, spremljene da zadivi strance. Kad bi se za tim stolom pokrenula rasprava čiji su posluženi specijaliteti, nema sumnje da bi mnogim Srbima zastao zalogaj u grlu.
Jer, dok se u našoj zemlji mastio brk, drugi su radili na tome da omaste džep, pa su sada i tuđi postali proizvodi za koje smo verovali da su samo naši, pišu "Novosti".
Hvatajući korak za razvijenim zemljama u oblasti zaštite intelektualne svojine, nadležni u Srbiji uveliko rade na tome da se naša “etiketa” stavi na što više proizvoda. Iz neznanja ili zato što lepše zvuči, sve se naziva stvaranjem srpskog brenda. Zato se na istoj listi, uz domaću ljutu i proju, često nalaze Novak Đoković, Marija Šerifović, Sabor trubača u Guči...
Za razliku od proslavljenih sportista i umetnika, koji nesumljivo podižu ugled Srbije u svetu, proizvodi koje želimo da predstavimo kao svoje moraju da se lepo upakuju i da se zaštite pre slanja na inostrano tržište.
Poslednji veliki uspeh bila je zaštita srpske šljivovice, odnosno domaće rakije po recepturi iz sela Šljivovice, na tromeđi Mokre gore, Tare i Zlatibora.
Da ne bude zabune, zaštićena je geografska oznaka porekla, što znači da će u restoranu preko granice moći da se naruči užička, valjevska, čačanska, mionička šljivovica... Geografska oznaka porekla garantuje da proizvod potiče iz određenog regiona i da svoje osobine duguje baš tom području, a ime se naknadno štiti.
Ako je priča o rakiji nekome previše “ljuta”, možda je pitkija ona o vinu. Iako je Srbija zaštitila geografsko poreklo kosovskometohijskih vina, na flašama tog pića koja se pakuju za strano tržište ne mogu da se koriste pojedina imena srpskih srednjovekovnih junaka!
Dragomir Ćemalović, osnivač naše prve specijalizovane privatne firme za zaštitu i valorizaciju intelektualne svojine, umeo je, upravo na primeru vina, da objasni kako smo zbog nebrige izgubili ono za šta smo i dalje ubeđeni da je naše.
Domaći proizvođač, recimo, nije zaštitio imena “Kosovo Polje”, ni “car Lazar”, ni “Carica Milica”. To su uradile nemačke firme, koje imaju “tapiju” i na ime “manastirka” za rakiju.
Branislav Raketić, savetnik za bezbednost i kvalitet hrane pri Ministarstvu poljoprivrede, kaže da je trenutno prioritetan zadatak širenje liste proizvoda zaštićenog geografskog porekla.
"Na listi zaštićenih je sada 25 proizvoda, a među njima su sremski kulen, rtanjski čaj, svrljiški kačkavalj, valjevski duvan-čvarci, leskovačko meso sa roštilja. Do kraja godine trebalo bi da bude zaštićeno još dvadesetak proizvoda. Italijani su, recimo, zainteresovani da pomognu u postupku registracije leskovačkog ajvara, koji se sada uveliko prodaje na njihovom tržištu", objašnjava Raketić.
Na pitanje - šta bi stavio na trpezu, a da na stolu može da stoji samo srpska zastavica, Raketić diktira: kulen iz Bačkog Petrovca, užički
pršut, sjenički sir, horgoška paprika i vino - bermut. Za ovo aromatično vino, nalik likeru, inače, postoji podatak da se nalazilo u vinskoj karti čuvenog broda “Titanik”!
Ovako spakovana “srpska korpa” mogla bi uskoro da bude i deo poklona koji bi domaći zvaničnici uručivali svojim kolegama iz inostranstva, kada ih posećuju ili goste. Savetnik za proizvodnju alkoholnih i bezalkoholnih pića pri Ministarstvu poljoprivrede Milica Stanojević, dodaje i da nam je EU zaštitila komovicu, homoljsku klekovaču, lozovaču, šumadijski čaj...
Ona ističe da u Srbiji ima mnogo proizvođača, ali je malo zvanično registrovanih.
"Viski, francuski konjak i naša rakija mogu da stanu rame uz rame. Naš problem je što evropsko tržište zahteva određene količine, koje ne mogu da se obezbede ukoliko se proizvođači ne udruže", objašnjava Stanojević.
I kad se udruže u akciji osvajanja rafova inostranih prodavnica, domaća preduzeća moraće dobro da se upoznaju sa pravilima igre. Jer, procene su da je danas čak od pet do deset odsto svetske robe “piratizovano”, a opet većina naših firmi izlazi na strano tržište držeći svoje ime i ime svog proizvoda “na promaji”, rizikujući da ga prisvoji ko se prvi seti.
(MONDO)