Исто ово учинио је и Енвер Хоџа са мојом другом женом, учитељицом Вером Зију, која је била православна Влахиња, држављанка Албаније. Она је још у школским клупама регрутована у службу Сигуримија. Родила ми је сина Душана и кћерку Душанку, затим - после мог хапшења, интернирали су је у блатишта Музецеје и вукли су је улицама градова Албаније, посебно улицама Тиране, показујући је прстом и претећи албанским интелектуалцима: "Ако будете против Енвера Хоџе, као Каплан ћете завршити у затвору, а ваше жене ето - као Капланова жена!".
Сина, чим је одрастао - ухапсили су, а његовој младој невести, која је била у петом месецу бременитости, скочили ногама на трбух и учинили је да побаци то дете. И дан-данас она је нероткиња. Тако су разорили брак и мом сину, који, пошто је изашао из затвора, пребегао је за Италију и живи у једном селу поред Падове, где ради као најобичнији радник, полуписмен, јер му у Албанији нису дозволили да изучи ни основно образовање, нити ма какав занат.
Душанку су у 12 години силовали, па је исто тако оставили без школе и без заната. У петнаестој години су јој инсценирали брак са једним њиховим агентом. Чим је родила сина Луку, наређују агенту да је разведе, а под оптужбом: "Нисам знао да је кћерка народног непријатеља Каплана Ресулија, који се налази у затвору Буреља као политички осуђеник!" После овога учинили су све да и њу проституишу, али безуспешно. Тада наређују њеном екс-супругу да порекне очинство своме сину, тобоже га она има са другом особом, па тако да је службено прогласе за неморалну. Пред судом Душанка тражи да се изврши анализа њихове крви. Из анализе испаде да стварно Лука није син Влаха Александра Брегу. Али - испаде да није ни син Душанке Ресулбеговић, јер су они, којима је наређено да фалсификују крвне групе и изведу да Александар није Лукин отац, намерно или ненамерно, извели да ни Душанка није његова мајка. На Душанкино протествовање председник суда јој каже цинично: "Па баците на суд и ви Александра и порекните материнство Луки!" Осам сати пред моје пуштање из затвора, док се Душанка враћала из друге смене у фабрици текстила, негде око 23.00 сати, напали су је у близини куће где је становала, силовали је и оставили је без свести. Кад је дошла к себи, била је у једној тајној болници Министарства унутрашњих послова, оперисана: скинули су јој материцу и јетру.
Тако ову децу, коју су ми отели у њиховој 6-тој и 4-тој години живота, враћају ми их после 21 године затвора физички и психички масакрирану, да бих се бавио њиховим проблемима, а не борбом против оних који су ме невиног ухапсили, породицу разорили и децу масакрирали.
Својим свињаријама и злочинима Енвер Хоџа је превазишао не само Јосипа Броза, већ и Стаљина, па и Хитлера, и Мусолинија.
|