Bar bi dobili dobre pare za tebe...
Salu na stranu, meni se desilo nesto slicno.
Vracala se jedno vece sama iz grada i vidim da me auto prati istom brzinom kao sto ja idem i cujem iz kola odjednom: "Devojcice, jel znas gde je Kopaonicka ulica?" "Ne znam." "Sta si rekla, nisam te razumeo." "Kazem, ne znam." "Dodji do kola ovamo, da mi kazes." A meni brate srce sislo u pete... Ubrzam ja, ubrzaju oni i sva sreca, izlazi neki covek napolje iz kuce, prati komsije i ovi gas i odu, al samo do raskrsnice. I covek udje unutra, sva sreca, ja vec stigla do nekog transformatora i dok su oni okrenuli na raskrsnici, ja uz transformator i kako se oni pomeraju, tako se ja pomeram u suprotnom pravcu. Kad su videli da me nema, dali gas i otisli. Za sekundu sam se stvorila kuci.