Aenima

Dok sam sedela i razmisljala o ovoj tematici, zureci u prazan list papira, koji me je nemo posmatrao nazad, ne usudjujuci se da mi da bar dasak jedne ideje, u glavi mi se odjednom pojavilo pitanje: "Ko sam ja da mogu da donesem tako veliku odluku i odgovorim na to sustinsko pitanje o kvalitetu zivota?"

Pretpostavljam da mislite da je ovo odlika krize indetiteta, medjutim tu se krije sam srz problema. Ne, ne u krizi identiteta, vec u pitanju koje mi se odjednom, ni od kuda pojavilo u mislima i dovelo do komesanja istih. Onog trenutka, kada budem bila u stanju jasno odgovoriti na to pitanje, znacu i tajnu kvaliteta zivota. Mozda sam sada premlada da pisem o tome gde se krije kvalitet zivota, jer ce se moje vidjenje mog zivota i njegovog kvaliteta menjati, ne samo svake godine, vec svakog dana.

Ne postoji pisano pravilo, niti moralna smernica, koja bi coveku odredila predmete, ideje, misli, ljude ili poglede, koji bi njegov zivot ucinili kvalitetnijim. Postoji samo sloboda izbora, koja je tu zbog ispunjavanja nekih unutrasnjih potreba, koje su toliko razlicite, od coveka do coveka, tako da su sve globalne smernice sve drugo nego merodavne tj. ne postoji nista na ovom svetu sto bi se moglo deklarisati kao moralni axiom. Onog trenutka kada bi neko, smerniji, bistriji, pametniji, svestraniji od mene, dosegao to stanje uma da stvori jedan moralni axiom, koji bi nam objasnio nase unutrasnje potrebe, nasa potraga za ispunjenim, kvalitetnim zivotom bi prestala, jer bi nam postojeci axiom doneo odgovore na sva pitanja, koja nas progone tokom zivota, nebitno u kom uzrastu mi bili i koje preokupacije trenutno zamajavaju nase bice.

Mozda mislite da je moj stav humanisticki, nesto poput stava jednog Sartra ili Kamija, koji su humanost stavljali kao osnovno nacelo i zaduzenje svakog coveka. Moje misli medjutim krecu tim putem i mori me to gazenje individualnih aspekata jedinke, koje je u nasem surovom dobu sveopste prihvaceno. Moja prijateljica uvek kaze: "Normalni idu kod psihijatra. Ludaci se smatraju merodavnim". Moj gore spomenuti axiom bi dobio smisla, kada bi stvorili aindividualni svet, u kome bi fasete jedinke bile izbrisane i uzdignute na globalni nivo, a u tom trenutku bi izraz "covek" bio zamenjen uopstenim izrazom "bica" (namerna mnozina, jer bi brisanje individualnosti izbrisalo i nas ego), koje bi nas deklarisalo kao masu bez jasne strukture, diferencijala i razlika.

Mogla bih ja vama pricati o tome sta moj zivot cini kvalitetnijim, ali znam da bih u tom trenutku milionima ljudi, koji ce mozda jednog dana citati ovaj moj sastav, bila u najmanju ruku smesna. Moje potrebe tj. moji kvaliteti zivota nisu identicni kao potrebe moje najblize porodice, da ne razmisljam sada dalje od toga.

Medjutim, vratimo se axiomu sa pocetka price. Ako bih pokusala bar na trenutak da stvorim jedan opsteprihvaceni axiom za kvalitet zivota, mozda bih napisala neku bahatu recenicu: "Uradi ono sto ti srce iste!" Srce, a gde je um? Srce ce mozda hteti nesto, sto ce mu um najstrozije zabraniti, a onda dolazi do unutrasnje borbe. Mogu biti i toliko bahata, pa prihvatiti satanisticki slogan "Deus est homo", cime bih ljudsko bice uzdigla na nivo bozanstva, sto bi mu mozda pomoglo da dostigne maximalni kvalitet zivota.

Kada bih se medjutim oslonila na tu tezu, povredila bih sve ljude, ciji kvalitet zivota predstavlja duhovnost. Ako se medjutim oslonim na duhovnost, ko mi onda moze garantovati da cu ispuniti ocekivanja ateista i agnosticara, kakav je i sam Kami bio?

Kvalitet zivota bolesnika oslikava se u ozdravljenju. Kvalitet zivota coveka sa problemom oslikava se u resavanju problema. Tako da, ako se vratite na pocetak mog sastava, videcete pitanje, koje vam je delovala kao kriza identiteta, a u stvari je kriza u potrazi za kvalitetima zivota. Ono sto me sada ispunjava, nece me ispunjavati do kraja zivota, mozda me nece ispuniti ni do kraja ove nedelje. Sve je aproximativno i sve tece. Ne postoji nista staticno u potrazi za kvalitetom zivota, postoji samo paleta razlicitih kvaliteta, a iz te palete biramo aspekte u zavisnosti od starosti, zrelosti, mudrosti i trenutnih unutrasnjih potreba.

Moj kvalitet zivota je sazet u samo jedan glagol - dati. Dajem ono sto imam, jer je vec nas literarni velikan, Ivo Andric, napisao: "Zivot vam vraca ono sto drugima dajete". Skromno misljenje, mozda, ali ispravno, bar po meni. Kvalitet zivota se oslikava u trenutku, u jednom momentu, nenadanom osmehu, kapi kise, koja usamljena lezi na vasem dlanu, rasirenim rukama malog deteta, pogledu voljene osobe, zagrljaju najdrazeg prijatelja.

Nemojte se pitati zasto je moja smernica jedan glagol. Dati je najdivnije stanje jednog ljudskog bica, jer srecan je onaj koji ima sta dati, a na taj nacin uciniti drugo bice srecnim i dati mu mali tracak, jedan maleni kvalitet zivota. Sama filozofija Zen budizma, na primer, bazira na davanju sebe drugima, kako bi i drugi dosegli savrsenost, smirenost duha i stanje unutrasnje srece. A zar sve to zajedno ne cini kvalitet zivota?

Srecan je onaj koji je dao, jer zivi sa spoznanjem da je usrecio i znanjem da je nesto imao.



-------------------------------------------------------------------------

Evo ti osnova, bubili .

Razdradi, rastegni, ubaci nesto svoje, ubaci nesto moje, pa da dobijemo tu peticu

Puno srece :*

__________________
.